Prema Luki Mesecu, koordinatoru partije „Levica“ i poslaniku u slovenačkom parlamentu, pandemija je raskrinkala mnoge nedostatke kapitalističkih sistema, i otvorila dobre prilike za leve politike. Značajna posledica pandemije da je to da je ona jasno pokazala da su radnice i radnici a ne menadžeri ti koji osiguravaju funkcionisanje naših ekonomija, naglašava Mesec.
Katja Kipling (Katja Kippling), su-predsedavajuća nemačkom partijom Levica (Die Linke), bila je druga gošća serije razgovora „Susreti sa levicom“, tokom kojeg se najviše fokusirala na politike EU.
Katarina Martins, nacionalna koordinatorka Levog bloka (Bloco de Esquerda) iz Portugala u intervjuu u okviru serije razgovora „Susreti sa levicom“ predlaže formiranje evropskog Fonda za oporavak od 1,5 milijarde evra koji bi bio direktno finansiran od Evropske centralne banke. Martins predlaže i stvaranje saveza perifernih ekonomija, kakva je i portugalska, između ostalog i oko zahteva za restruktuiranje javnog duga.
U sred krize izazvane epidemijom korone, hiljade Rumuna čeka u redovima na aerodromima u zemlji da bi otišli na rad u Austriju ili Nemačku. Prizori su šokantni. Cela zemlja je u karantinu i posmatra iz svojih domova kako njihove sugrađane glad isteruje iz kuća. I vidi kako države ugovaraju prevoz jeftine radne snage putem vazdušnih mostova. Ovo je ropstvo, nije ropstvo, to je njihov izbor! Takva debata se vodi na rumunskim društvenim mrežama. Ali čekajte, ovo je nešto novo: ovo je evropski proletarijat bez zemlje, bez prava. Operacija „Špargla“ otkriva mnogo istine, više nego što možemo da podnesemo.
Tek sredinom marta su članice EU postigle kakav takav dogovor oko borbe protiv korone. Bogate države severa ne pokazuju interes za solidarne politike, međutim, upravo to im se može obiti o glavu.
EU će, odlukom Evropske komisije, relaksirati stroge mere koje ograničavaju budžetsku potrošnju zemalja članica Unije da bi im omogućila da finansiraju neposrednu borbu protiv koronavirusa i posledica pandemije.
Nacionalistička desnica osvaja sve veći politički prostor u mnogim evropskim državama. Da li se radi o jednistvenom bloku i koji su razlozi za njen uspeh?
Iako bauk komunizma odavno ne kruži Evropom, druga rečenica Komunističkog manifesta, da su se sve sile stare Evrope sjedinile u svetu hajku protiv tog bauka i dalje je aktuelna. O tome svedoči nova rezolucija EU o važnosti sećanja za budućnost Evrope.
Proizvođači automobila uspešno blokiraju efikasne mere zaštite životne sredine u sektoru transporta Evropske unije, navodi se u analizi političkog uticaja automobilske industrije.
Obe tradicionalne evropske partije centra, Evropska narodna partija (EPP) i Partija evropskih socijalista (PES) pretrpeće veće gubitke u broju poslanika u Evropskom parlamentu. Najveći dobitnici izbora su evropski Zeleni, koji su osvoji 25 mandata više u odnosu na prethodne izbore i Savez liberala i demokrata (ALDE) koji je nastupio zajedno sa Makronovom „Republikom u pokretu“ (Europe en Marche), koji je zadržao treće mesto po broju poslanika. Evropska Levica izgubiće oko 10 mandata, dok će ekstremna desnica okupljena u grupaciji Evropa nacija i slobode udvostručiti broj poslanika u odnosu na prethodne izbore.
Kao izvankoalicijski partner manjinske vlade, stranka Levica je uspela da povisi socijalnu pomoć i minimalnu platu u Sloveniji, ali i da doprinese odmrzavanju plata u javnom sektoru. U predstojećem periodu ta stranka će se fokusirati na stambenu politiku i borbu protiv prekarnosti. Na izbore za Evropski parlament izlaze s programom čiji su stubovi socijalna Evropa, demokratizacija i prelaz na održivo društvo.
Talas demonstracija zahvatio je Evropu. Osim u Francuskoj gde ljudi protestuju već pet nedelja, građani su masovnim prisustvom na ulicama izrazili nezadovoljstvo i u Mađarskoj, Austriji, Srbiji, Albaniji i Belgiji.
Danas je dvotrećinska većina u Mađarskom parlamentu, predvođena Viktorom Orbanom, izglasala izmene zakona o radu koje će imati nehumane posledice po radništvo u Mađarskoj.
Pravi razlozi za proteste u Francuskoj su znatno dublji od podizanja poreza na gorivo kao neposrednog povoda. Demonstranti nisu razularena masa koja hoće da ruši demokratiju, niti su ludaci koji bi da troše dizel dok nas ugljendioksid sve ne poubija. To bezumlje protiv društva i planete posledica je politike čiji je zastupnik i Emanuel Makron, predsednik Francuske.
Već nekoliko sedmica ljudi u Francuskoj protestuju protiv štetnih politika vlade te zemlje. Protesti su pokrenuti zbog najave poskupljenja cene goriva, ali su ubrzo prerasli u bunt velikog dela populacije koji je sve ugroženiji ekonomskim politikama vlasti – cena goriva je bila samo kap koja je prelila čašu. U svemu tome mejnstrim mediji su odigrali svoju ulogu zaštitnika nepravednog sistema koji je ljude i naterao na ulice.
Produbljivanje saradnje Fronteksa i Srbije znači dalju predaju suvereniteta i mogućnosti samostalne kontrole granica. Ipak, ovo nije novina, Srbija i druge zemlje EU periferije su već duže vreme u ulozi podređenog partnera u kontroli migracija ka centru EU.
Rast koji ekstremna desnica širom Evropske unije godinama beleži dešava se i u Švedskoj. Hoće li ove promene dovesti do snažne polarizacije na levo i desno, odnosno do ukrupnjavanja opcija na obe strane političkog spektra i oštre političke konfrontacije?
Zemlje evropskog centra svojom politikom prema migrantima prikrivaju sopstvenu odgovornost za ratove i ekonomsku devastaciju zemalja iz kojih ljudi beže. Osim toga, one teret ovog problema svaljuju na siromašne zemlje evropske periferije i Arfrike.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je pristala na jaču kontrolu tražioca azila i na izgradnju tranzitnih centara za izbeglice.
Proces pristupanja EU iziskuje 5,5 milijardi evra ulaganja u oblast voda. Uprkos veličini problema, pre svega u zaštiti i prečišćavanju, na delu je sistemska nebriga prema ovom važnom prirodnom resursu.
Nakon dugotrajnih i teških pregovora s poslodavcima, najveći nemački sindikat IG Metal se izborio za povišicu plate od 4.3% i mogućnost privremenog smanjenja radne nedelje.