Princip solidarnosti, nasuprot principu bratstva, nije poduprt snagom države. Bratstvo kao prinicip koji je pogodan za skrivanje socijalnih razlika, pogoduje državi, dok solidarnost za državu predstavlja opasan presedan.
Nacionalni klub mora imati i nacionalne titule. Ako toga i nije bilo, uvek možemo izmisliti nešto i napraviti tradiciju s kojom ćemo biti ponosni.
Udžbenička štiva su već decenijama prepuna etno-nacionalističkih narativa i ratničko-stradalničkih romantizacija o srpskom narodu čije je srce i dalje na Kosovu. Ove ideološke maske skrivaju obrazovne procese disciplinovanja i pripreme dece za njihov budući podređeni položaj na tržištu rada.
Obeležavanje stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata nizom prigodnih skupova predstavlja još jednu epizodu u jačanju nacionalnog mita o (srpskom) stradanju. Ono što će ostati skriveno je to da su žrtvovani siromašni kako bi bogati učvrstili svoje pozicije, dok su se klasne razlike samo povećale, kao i nezadovoljstvo većeg dela populacije.
Razlozi alarmantnog stanja u sektoru kulture po pitanju muzealizacije i zaštite kulturnog nasleđa postaju očigledniji kada se sagledaju u svetlu investitorskog urbanizma, istorijskog revizionizma i tržišnom logikom vođene gradske kulturne politike.
Nijedan lanac prodavnica nije primio takav hvalospev vlasti kakvim je dočekan nemački brend Lidl, poznat po nižim cenama. No, Lidl nije primio samo hvalospeve srpskih vlasti već i stotine miliona dolara od Svetske banke i EBRD, ni manje ni više nego za njegovo širenje po Centralnoj i Istočnoj Evropi, jer navodno time doprinosi smanjenju siromaštva. Međutim iskustva radnika i radnica Lidla u drugim zemljama, redovi uoči otvaranja njihovih prodavnica i poznati putevi nemačkog kapitala otvaraju razna pitanja koje komentarišu članice i članovi redakcije Mašine.
Godišnjica osnivanja Užičke republike ove godine dobija na političkom značaju. Nije u pitanju nikakva okrugla godišnjica, niti su vlasti naprasno otkrile značaj antifašističkog i socijalističkog nasleđa, već sasvim suprotno – novi spomenički i trgovački projekti ne samo da prikrivaju ovo nasleđe, već ga pretvaraju u nešto sasvim drugo.
U tržišnoj trci pobeđuju mediji koji se pokoravaju logici: što dramatičnije, što krvavije. To, međutim, posredstvom odnosa pamćenja i odlučivanja, pogoduje desničarskim politikama.
Istorija Oslobodilačke vojske Kosova vodi od marksizma–lenjinizma i nacionalizma do legitimisanja doktrine “humanitarne intervencije” SAD.
Nedavno zatvoreni omladinsko-patriotski kamp u kojem su omladinu obučavali ratni veterani i pripadnici paravojnih formacija, organizatori ne vide kao problematičan. Država je poslednjeg dana kampa isti zatvorila, međutim tanka je linija između onoga što država promoviše i prakse prikazane u kampu na Zlatiboru.
Šta povezuje medijske letnje šeme nezavisno od toga da li se govori o Kosovu, FalconHeavy raketama, obeležavanju beskućnika QR kodovima ili o gostovanju Milana St. Protića?
Film „Sa namerom da se uništi“, snimljen jedan vek nakon genocida nad Jermenima, kritički je dokument prvog zločina velikih razmera koji je inspirisan nacionalizmom i sproveden planski pomoću državnog aparata i raspoložive tehnologije.
Nakon raspada SFRJ politički spektar u Srbiji sve više se pomera udesno. Shodno tome, menja se i izgled desnice, čime se otežava uočavanje fašizacije društva.
Da li danas možemo govoriti o buržoaskoj propagandi i kako dolazi do fašizacije društva? U četiri nastavka ovog teksta Nebojša Milikić analizira diskurs savremenih medija i njegove političke implikacije na društvo.
Svaka vladajuća nomenklatura bi da se ogrebe za neki spomenik ne bi li time dokazala svoju borbu za „bolju budućnost“. Poslednji u nizu pokušaja je spomenik Slobodanu Miloševiću – verovatno jednom od najzaslužnijih za nedaće, svih naroda koji žive na ovim prostorima.
Da li danas možemo govoriti o buržoaskoj propagandi i kako dolazi do fašizacije društva? U četiri nastavka ovog teksta Nebojša Milikić analizira diskurs savremenih medija i njegove političke implikacije na društvo.
Da li danas možemo govoriti o buržoaskoj propagandi i kako dolazi do fašizacije društva? U četiri nastavka ovog teksta Nebojša Milikić analizira diskurs savremenih medija i njegove političke implikacije na društvo.
Da li danas možemo govoriti o buržoaskoj propagandi i kako dolazi do fašizacije društva? U četiri nastavka ovog teksta Nebojša Milikić analizira diskurs savremenih medija i njegove političke implikacije na društvo.
Monarhija kao oblik državnog uređenja je odbačen od većine stanovništva pre više od sedamdeset godina. Ipak, ideja ponovnog uspostavljanja kraljevine je nastavila da živi, a delovi elita koji bi od toga imali ekonomske i političke koristi održavaju svoje parainstitucije podržane i od zvanične države.
Na godišnjicu dolaska na mesto gradonačelnika Beograda, na platou kod Filozofskog fakulteta osvanuo je mural posvećen Zoranu Đinđiću. Poruka na muralu, citat Đinđića dok je bio na mestu gradonačelnika, nedvosmisleno ukazuje da je oslikavanje tog zida kod Filozofskog fakulteta deo kampanje za predstojeće lokalne izbore.
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije saopštilo je u ponedeljak rezultate Javnog poziva za izradu slogana sa ciljem podsticanja rađanja. Našavši se u nebranom (medijskom) grožđu nakon žestoke reakcije javnosti, Vlada republike Srbije sada pere ruke od ove brljotine.