Pandemija koronavirusa je ljude naterala na izolaciju, a privrednu delatnost značajno umanjila. Jedna od nuspojava je i postepena regeneracija prirode – vazduh je čistiji u mnogim oblastima dok se neke životinje vraćaju na mesta gde ih dugo nije bilo. Ipak, kako bi efekti na odnos prirode i društva zaista bili pozitivni potrebno je sadašnju krizu razumeti kao priliku za organizovanje za ostvarivanje trajne društvene promene.
Nakon devastirajućih požara u Amazoniji, Sibiru, Kaliforniji i Africi, kraj 2019. i početak 2020. godine doneo je i ogromne požare koji bukte širom jugoistočne Australije.
Prošlo je tek nešto malo više od godinu dana od kad je Greta Thunberg, učenica iz Stokholma, odlučila da svakog petka umesto u školi bude ispred Švedskog parlamenta zahtevajući hitnu klimatsku akciju. Govorom na Samitu o klimatskim promenama Ujedinjenih Nacija u Njujorku Greta je još jednom uzburkala javnost optuživši svetske lidere da su mladima ukrali budućnost i da ništa ne rade da se zaustave klimatske promene.
Klimatski marš u Beogradu održan je danas od 17 časova pod sloganom „Otrgni se i dođi. Mladi zahtevaju promene!“. Nekoliko stotina uglavnom mladih ljudi okupilo se pored Terazijske česme da zahtevaju klimatske politike koje će zadržati globalno zagrevanje unutar prihvatljivih granica. Skup su oranizovali Petkom za budućnost Srbija i Zelena omladina Srbije.
Rast temperature planete dovodi do širenja staništa insekata koji prenose zarazne bolesti i do drugih promena koje se negativno odražavaju na zdravlje. Rešenje se krije u odgovarajućoj kolektivnoj akciji.
Poljoprivreda širom sveta trpi negativne posledice klimatskih promena što dovodi do rasta broja gladnih i pothranjenih u svetu, upozoravaju stručnjaci iz Organizacije ujedinjenih nacija (OUN). Dok države štite profite najvećih zagađivača, naučnici smatraju da je aktuelan ekonomski sistem, kapitalizam, neodrživ.
Najnovije naučne studije potvrđuju strepnje od posledica koje klimatske promene imaju na ledene pokrivače Zemljinih polova.