Zdravstveni sistem u Srbiji: izgubljen u polemikama

Svaki dan se beleži po nekoliko hiljada novozaraženih koronavirusom, više desetina preminulih, redovi ispred kovid ambulanti su veliki, bolnički kapaciteti su pretežno popunjeni. Virus je ušao i u gerontološke centre, domove za decu ometenu u razvoju, radne kolektive, porodice, a više od 2.000 lekara je obolelo. Nove mere se najavljuju za sutra.

Pokrenuta inicijativa „Pravo na lek“: vakcine protiv Covid-19 su javno dobro

Široka koalicija sindikata zdravstvenih radnika/ca, nevladinih organizacija, aktivističkih grupa, studentskih udruženja i zdravstvenih stručnjakinja i stručnjaka pokrenula je juče, 30. novembra Evropsku građansku inicijativu. Njihov cilj je, kako navode, da ubede Evropsku komisiju da preduzme sve mere kako bi se osiguralo da prava intelektualne svojine, poput patenata, ne ograničavaju dostupnost lečenja i vakcina protiv Covid-19.

Korona, Krizni štab i poverenje

Krizni štab je odavno prokockao poverenje zbog odluka koje je donosio pod uticajem političara. Potrebno je pridržavati se preporučenih mera, ali i razumeti zašto među građanima postoji toliki otpor prema njima.

Krizni štab konačno uveo nove mere: UPK kažu nedovoljne

Svakim danom raste broj novozaraženih od infekcije koronavirusom. Republički krizni štab je doneo odluku da se uvedu nove mere kako bi se epidemiološka situacija stavila pod kontrolu, iz udruženja Ujedinjeni protiv kovida poručuju da su mere nedovoljne.

Radničke borbe tokom pandemije

Sličnosti među bivšim jugoslovenskim republikama pokazuju se tokom pandemije. Teret krize vlasti tovare na leđa radnica i radnika, koji su, mada fragmentirano, širom bivše zajedničke države organizovali otpor uprkos dvostrukoj pretnji: zaraze i gubljenja posla

Sedam odsto žena ostalo bez posla tokom pandemije koronavirusa

Pandemija COVID-19 i preventivne mere koje su usledile više su pogodile žene nego muškarce na tržištu rada, pri čemu je sedam procenata zaposlenih žena izgubilo posao ili otišlo na prinudni odmor, u poređenju sa četiri procenta zaposlenih muškaraca, navodi se u saopštenju UNFPA i UN Women.

Slom radnih prava u Srbiji tokom vanrednog stanja

Analiza FCD i OHCHR pokazala je da se stanje radnih prava u Srbiji drastično pogoršalo tokom nedavnog vanrednog stanja proglašenog zbog epidemije COVID-19. Šta treba menjati da nam se taj scenario ne bi ponovo dogodio?

Socijalistički mediji u SAD kao trening poligoni za levicu: intervju sa Sarom Lenard

Sara Lenard (Sarah Leonard) je novinarka i urednica nekoliko levo orijentisanih časopisa i online magazina kojih je iz dana u dan sve više u Sjedinjenim Američkim Državama. Zajedno s Baskarom Sunkarom (Bhaskar Sunkara), priredila je zbirku eseja pod nazivom: „Budućnost kakvu želimo: radikalne ideje za novi vek“ (The Future We Want: Radical Ideas for the New Century). Sa Sarom smo se sreli u Beogradu tokom prošle godine na njenom proputovanju kroz jugoistočnu Evropu, a razgovor smo obnovili tokom proteklih nekoliko meseci obeleženih globalnom pandemijom koronavirusa.

„Poslodavcima je bolje da radnike što prije vrate na posao nego da ih oni tuže“

Pandemija koronavirusa i preteća privredna i ekonomska kriza su mnoge poslodavce osokolile da dodatno narušavaju radna prava. Ni radnice i radnici u Bosni i Hercegovini nisu izuzeti od ovoga, a među najugroženijima su oni koji rade u tekstilnoj industriji o čemu je govorio Danko Ružičić, predsednik Sindikata tekstila, kože i obuće Republike Srpske.

Rad od kuće u BiH: Radnici sami plaćaju Internet, telefone i ostale troškove

Pandemija koronavirusa je mnoge radnike i radnice primorala da nastave sa obavljanjem svojih poslova od kuće. Iako u Bosni i Hercegovini postoji zakonski okvir koji bi regulisao rad od kuće, mnogi poslodavci su iskoristili novonastalu situaciju kako bi troškove rada dodatno prebacili na leđa radnika i radnica.

Muzičari praznog džepa čekaju da sunce sine

Kada nema profitabilnih koncerata, festivala i drugih masovnih događaja, mašinerija muzičke industrije melje svoju bazu – muzičarke i muzičare. Njih bi se dalo društveno zaštititi, ali postojeća regulacija te radne oblasti daje vlastima odrešene ruke da veliki deo muzičara prepuste nemilosti tržišta, na kojem nema potražnje za njihovom radnom snagom.

Da li o visini minimalca zapravo odlučuje jedan čovek?

Od izvora iz UGS „Nezavisnost“ saznajemo da će pregovori o visini minimalne zarade za sledeću godinu biti gotovi do 14. septembra. Osim toga, znamo i da su predstavnici poslodavaca protiv bilo kakvog povećanja, dok sindikalni predstavnici zahtevaju povećanje na 37.000 dinara. Predstavnici dve sindikalne centrale koje ne učestvuju u radu Socijalno-ekonomskog saveta – Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) i Udruženi sindikati Srbije Sloga, smatraju da stvarnih pregovora zapravo i nema i da odluku donosi jedan čovek.

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE