Kada je postalo jasno da koronavirus neće da poštedi zemlje zapada, jedna od razmatranih strategija protiv pandemije bila je ideja kolektivnog imuniteta. Ovaj tekst propituje odnos takve strategije i neoliberalizma.
Španija bi mogla da postane prva evropska država koja će trajno uvesti univerzalni osnovni dohodak. Vlada je najavila uvođenje ove mere kako bi se pomoglo stanovništvu tokom pandemije koronavirusa, ali ideja je da se nastavi sa primenom politke i nakon završetka krize.
Pandemija koronavirusa pogađa poljoprivredni sektor širom sveta. Izazovi pred poljoprivrednicima su raznovrsni, preti manjak prehrambenih proizvoda i skok cena, a slabosti postojećeg poljoprivrednog sistema su postale više nego očigledne.
Radnice i radnici u domovima za stara lica su se našli na prvoj liniji borbe protiv koronavirusa što je na stavilo dodatni pritisak na osoblje kojeg i inače nema dovoljno. Delimično rešenje problema se može naći u zapošljavanju na neodređeno onih ljudi koji godinama rade u gerontološkim centrima po ugovorima na određeno, kao i u angažovanu dodatnog medicinskog osoblja.
Vanredna situacija i njene nepredvidive posledice su italijansku levicu stavile u tešku poziciju. Levica deli sudbinu populacije, potrebno je biti solidaran i prisutan, organizovati ljude i pomagati gde je moguće, ali sve to je otežano usled potrebe „distanciranja“ i izolacije. Kriza zahteva i objašnjenja, potrebno je iznaći i predstaviti rešenja i glasno se usprotiviti odgovornima. O politikama i aktivnostima italijanske levice tokom epidemije koronavirusa razgovarali smo sa predstavnicima partije Potere al Popolo.
Bojan Krivokapić je pisac u statusu samostalnog umetnika. Podelio je sa nama svoje iskustvo o tome kako pandemija utiče na njegov život, koji zavisi od honorarnih poslova.
Grad Berlin je otvorio hostel za beskućnike. Hostel se nalazi u četvrti Tirgarten (Tiergarten). Primaće do 200 ljudi, smeštenih u oko 100 soba.
Ministar finansija Siniša Mali predstavio je Vladine ekonomske mere za pomoć privredi koja se našla u krizi usled pada aktivnosti tokom epidemije koronavirusa. Paket državne pomoći podrazumeva 5,1 milijardi evra, odnosno 11% BDP-a, koji će biti iskorišćeni prevashodno za pokrivanje poreskih olakšica za privrednike, kreditiranje privatnog sektora kao i direktnu pomoć privatnicima u vidu isplate tri minimalne plate zaposlenima.
Radnici i radnice američke kompanije General Electric (GE) su stupili u štrajk kako bi rukovodstvo firme prisilili da njihova firma započne proizvodnju respiratora koji su u vreme pandemije jedna od najtraženijih roba u svetu. Sjedinjene Države su trenutno zemlja sa najviše ljudi zaraženih koronavirusom a liberalizovani zdravstveni sistem se teško nosi sa krizom.
Vanredno stanje izazvano pandemijom koronavirusa uznemirilo je mnoge. Prinudna izolacija, samoizolacija, nemogućnost izlaženja iz stanova i šetnje, neizvesnost oko trajanja ovakvih mera, te najava još strožih, u ljudima izaziva strah, anksioznost i paniku. Kako se nositi sa svim tim?
Prošle nedelje smo mogli da pročitamo intervju Slavice Đukić Dejanović, ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku, u kom je izjavila kako bi volela da nam poraste natalitet u okolnostima izolacije usled epidemije.
Calzedonia grupa u Srbiji nastavlja sa proizvodnjom redovnog asortimana iako Vlada pooštrava mere zabrane kretanja i boravka van domova zbog širenja koronavirusa.
Zemlje kapitalističkog centra reaguju različito na pandemiju koronavirusa. Čak i u slučajevima u kojima se uzima u obzir položaj radnika, veliki broj neformalno zaposlenih propada kroz manje ili više ad hok mreže zaštite. Takva uticaj pandemije na radničku klasu nije slučajan, te ekonomska i politička istorija nude značajne lekcije za budućnost.
Ovaj tekst u kolažnoj formi, koji objavljujemo u dva dela kolektivni je pokušaj promišljanja istorijskog trenutka u kojem smo se našli, promišljanja van ustaljenih i dobro poznatih pogleda na datu situaciju.
Ovaj tekst u kolažnoj formi, koji objavljujemo u dva dela kolektivni je pokušaj promišljanja istorijskog trenutka u kojem smo se našli, promišljanja van ustaljenih i dobro poznatih pogleda na datu situaciju.
Ostanu li odnosi moći po starom, mogućnost izbora pripadnica i pripadnika radničke klase svešće se na onu staru opasku da je u kapitalizmu radnik slobodan da proda svoju radnu snagu, i da se izgladnjuje.
Epidemija koronavirusa pogodila je međunarodnu ekonomiju u trenutku slabosti. Nakon velike međunarodne krize 2008, ponovo je pukao jedan finansijski balon. Postojao je znatan višak kapaciteta u sektorima poput automobilske industrije. Ove slabosti komplikuju upravljanje ekonomskim posledicama epidemije koronavirusa.
Novi talas zagađenja vazduha pokazao je da se kvalitet vazduha neće poboljšati merama koje su gotovo isključivo fokusirane na saobraćaj, jer su najveće koncentracije zagađujućih čestica izmerene u trenutku kada saobraćaja uopšte nije ni bilo.
Zemlje kapitalističkog centra su dočekale koronavirus bez ikakve pripreme, iako je iskustvo Kine pokazivalo da je ozbiljna stvar u pitanju. Mnoge radnice i radnici, ljudi najviše izloženi riziku od zaraze, u Italiji odlučili su da ne čekaju ne čekaju da država odgovori na njihove potrebe, niti na sindikate da dobiju neke ustupke.
Pokreti, sindikati i stranke koje čine Međunarodnu skupštinu naroda izneli su predlog programa u 16 tačaka za strukturnu promenu koja bi omogućila da pobedimo u borbi protiv pandemije i preoblikujemo svet.
Broj obolelih i preminulih od koronavirusa u Italiji i dalje raste. Sindikati nisu zadovoljni merama koje Vlada Italije preduzima u cilju prevencije i zaštite radnika i radnica koje su pozvali da danas održe jednodnevni generalni štrajk.