Nevolje sa (anti)fašizmom: slučaj Politikinog zabavnika

U „Politikinom Zabavniku“ br. 3494 od 18.1.2019. godine je objavljen revizionistički članak „Dugo putovanje Henrika Lautnera“ u čijem se antrfileu („Ko su bili ljotićevci“) apologetski piše o Dimitriju Ljotiću, fašističkom vođi u Srbiji tokom Drugog svjetskog rata. Iako su zločini fašističkih ljotićevskih snaga vrlo detaljno dokumentovani, kao i zločini okupatora i drugih njihovih sluga, u ovom članku se oni ne pominju, a samim tim i negiraju.

Zaposleni u RTS-u nezadovoljni izveštavanjem njihove medijske kuće

Zaposleni u RTS-u iz Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija ,,Nezavisnost’’ osudili su otuđenje javnog servisa od građana i njegovo korišćenje za potrebe promocije i potiskivanja svih oponenata i neistomišljenika režima. U svom saopštenju zahtevaju od rukovodstva RTS-a da, u najkraćem mogućem roku, odnosno „odmah“, pronađe način da „informisanje ove kuće prilagodi profesionalnim standardima“.

Izloguj se!

Da li su društvene mreže zaista korisne za razvoj demokratskog odlučivanja? Brojne studije sugerišu da je odgovor na to pitanje odričan.

Portal Mašina Vam želi srećnu i borbenu novu godinu!

Nakon četiri godine konstantnog rada, redakcija Mašine je tokom 2018. godine nastavila sa razvojem sopstvene infrastrukture, povećanjem kritičkog medijskog sadržaja, razvijanjem njegovih različitih formi, od vesti do video produkcije, jačala medijski aktivizam na levici i konačno družila se sa svima vama uživo na našim javnim tribinama koje smo organizovali u nekoliko gradova Srbije.

2018. godina u Kamerades fotografijama

Postoji mnogo načina na koje možemo napraviti rekapitulaciju odlazeće godine, jedan od njih je i kroz fotografije kolektiva Kamerades. Ova serija fotografija prikazuje neke od značajnih dešavanja u godini iza nas, kao i neke „male“ prijatne stvari koje su nam svima potrebne kako bismo nastavili život i borbu u ne tako šarenoj realnosti.

Rijaliti programi, uzrok ili posledica stanja u društvu?

Sa svakom novom sezonom gledanijih rijaliti programa javnost u Srbiji se dodatno uzburka nizom reakcija, kako onih koji kude, tako i onih koji brane ove emisije. Ono što često izostane je šira analiza uzroka i posledica postojanja rijalitija.

Letnje šeme

Šta povezuje medijske letnje šeme nezavisno od toga da li se govori o Kosovu, FalconHeavy raketama, obeležavanju beskućnika QR kodovima ili o gostovanju Milana St. Protića?

Kako ocenjujete rad Mašine?

Drage čitateljke i čitatelji, punih četiri godine smo sa vama, analiziramo društvo i izveštavamo o važnim događajima iz leve perspektive.

Šezdeset osma na stranicama časopisa Student

Studentski protesti u Beogradu od 3. do 10.juna 1968. izbrisani su iz kolektivnog pamćenja tako što su transformirani u niz anegdota o „studentima idealistima“, ili u reakcionarnijoj verziji ovog urbanog mita o „studentima hipicima“, koje je Tito poslao nazad na spremanje ispita.

Neizvesna budućnost Dvestadvojke

Kolegijum Programa 202 Radio Beograda je juče povodom najava izmena u funkcionisanju ovog dela javnog servica Srbije zatražio podršku javnosti putem saopštenja preko Fejsbuka. U međuvremenu su taj dokument kao i stranica na kojoj se nalazio uklonjeni s te društvene mreže.

Predstavljen pravni vodič za novinare „U pravu si!“

Juče je u Beogradu predstavljen pravni vodiš za novinare „U pravu si!“. Ova online platforma je prezentovana u okviru javnog razgovora između novinara i novinarki, predstavnika medijskih udruženja i sindikata u okviru projekta koji je realizovala Fondacija Slavko Ćuruvija u saradnji sa portalom Mašina.

Dragan Milanović Pilac: Medijski radnici dele sudbinu čitave radničke klase

Radni položaj medijskih radnika i radnica u Srbiji najveća je prepreka ideji o slobodnom novinarstvu. Osim otovorene represije na javne servise, vlasnička struktura privatnih medija u tesnoj je sprezi s vladajućim strukturama. Nezavidan, prekaran položaj potplaćennog medijskog radništva ostavlja malo prostora za izveštavanje u javnom interesu.

Zapitali smo se: šta je sa sindikatima?

Tumačenja uzroka cenzure i/ili autocenzure u medijima retko idu dalje od pitanja uređivačke politike – slično korupciji, medijska nesloboda predstavlja se kao usud, moralno posrnuće trenutno aktuelnih ovih ili onih političara, urednika, novinara… Ono što uporno izostaje, makar iz dominantnog javnog diskursa, jeste priča o uslovima u kojima ljudi ne samo rade već i žive. Da li pitanje slobode uključuje i probleme neplaćenog rada, organizovanja radnog/slobodnog vremena, mogućnosti i podsticanje učešća u borbi za poboljšanje sopstvene pozicije – ko može sebi da priušti da bude „slobodan“?

Radna prava novinara kao preduslov za bolji položaj profesije

Mnogobrojne su preprepeke na putu ka uspešnom sindikalnom organizovanju radnica i radnika u medijima. Njihovo prevazilaženje je neophodno kako zarad boljeg ekonomskog i profesionalnog položaja novinara, tako i zarad kvalitetnog informisanja o temama od presudnog značaja za položaj radništva.

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE