Sasvim svakodnevna nesigurnost

Savremena fleksibilna svakodnevica može delovati privlačno nasuprot staroj „dosadnој“ rutini. Međutim, kako trezvena analiza tako i svakodnevno iskustvo pokazuje da od obećane slobode malo šta ostaje u rastućoj fleksibilizaciji društvenih i ekonomskih odnosa.

Rad šteti mentalnom zdravlju

Fleksibilizacija rada daje svoje plodove. Više od polovine zaposlenih u Srbiji angažovano je na privremeno povremenim poslovima, a ona manjina sa ugovorima na neodređeno izložena je rastućem riziku od gubitka posla. Rad je sve manje izvor sredstava za zadovoljenje ljudskih potreba, a sve više generator stresa.

Iza optimizma statistike rada

Povećanje broja zaposlenih kojim se vlast hvali skriva realno stanje. Sve je više onih koji preživljavaju na marginama tržišta rada, penzionera koji su prinuđeni da rade, kao i mladih koji migriraju. Takvim manipulacijama se priprema teren za dalje smanjivanje radnih prava.

Radi globalno zarađuj lokalno

Rad preko interneta sve većem broju ljudi predstavlja primamljivu opciju za zaradu. Međutim, iako je mreža globalna uslovi rada i zarade su lokalni. Upravo iz tih razloga neke kompanije angažuju sve veći broj ljudi iz Srbije kao „visokoobrazovanu a jeftinu radnu snagu“.

Hrabre žene

Publikacija udruženja ROZA „Žene govore“ pruža neposredan uvid u položaj radnica u Srbiji i praktičan osvrt na Zakon o radu u korist borbe za poštovanje radnih prava.

Ljubavni slučaj kolumniste i investitora

Postoje novinari koji misle da je normalno to što radice i radnici do iznemoglosti rintaju za male pare, a zatim budu otpušteni po nahođenju poslodavca. Postoje i mediji koji objavljuju takve tekstove. Mi se ne slažemo s tim.

Skučenost prostora za zajednički rad

U procesu normalizacije nesigurnih oblika rada coworking prostori imaju specifičnu ulogu. S jedne strane mogu doprineti kvalitetnijim uslovima rada frilensera, s druge predstavljaju još jednu kariku u lancu eksploatacije prekarnih radnica i radnika.

Štrajk nam je svima jedina šansa

Sve većem broju ljudi rad preko interneta postaje osnovni izvor prihoda. Međutim, frilenseri koji svoje usluge pružaju preko interneta i od čijeg rada kompanije ostvaruju profite nemaju nikakvu radnu i socijalnu zaštitu. Postavlja se pitanje kako organizovati borbu ovih radnica i radnika?

Radnici na lizing

Masovni odzivi raznoraznim posredničkim agencijama za zapošljavanje koje nude isključivo privremena zaposlenja ili jednostavno “iznajmljivanje” radnika drugim poslodavcima, sve su češća pojava i u Srbiji. Donošenje nepovoljnog zakona o agencijskom radu i njegovo buduće regulisanje samo će pogoršati i onako urušene radne odnose.

Stvarni troškovi proizvodnje cipela

Nedavna pobuna radnica i radnika u Geoxu ukazala je javnosti na loše radne i materijalne uslove u toj fabrici. Iako poboljšanja postoje, najnoviji izveštaji pokazuju da i dalje postoji dosta nedostataka kao i njihovu uslovljenost tržišnim mehanizmima u industriji obuće.

Pedeset nijansi eksploatacije

Stažiranje, pripravnički rad i drugi programi sticanja radne prakse sve češće predstavljaju preduslov zasnivanja radnog odnosa. Iako polaznici tih programa obavljaju realan rad, oni najčešće nisu plaćeni, niti ih čeka zagarantovani posao nakon završetka programa.

Sezonski rad: između crnog i crnjeg tržišta

Iako je sezonski rad oduvek bio „siva zona“, decenijski procesi deindustrijalizacije i sveopšte prekarizacije stanovništva su učinili da postane osnovni izvor prihoda mnogim domaćinstvima. Najavljen s ciljem zaštite prava radnika i radnica u ovom polju, novi Zakon o sezonskom radu u realnosti će ograničiti mogućnost zarađivanja na taj način, isključiti mnoge kategorije i otežati mogućnost organizovanja radništva u ovom sektoru.

Uber i bezakonje „ekonomije deljenja“

Visokotehnološke firme iz kalifonijske Silicijumske doline velikom brzinom šire svoje poslove na polja koja predstavljaju mnogo više od pukih „aplikacija“. Dok predstavljaju svoje aktivnosti kao humani doprinos lokalnom razvoju firme poput Ubera, Airbnba ili Googla, ujedno krše lokalne zakone i potpuno zanemaruju prava kako radnika tako i potrošača.

Četiri mita o “klasi frilensera”

Da​ ​li su frilenseri radnici, ili je pak njihova klasna pozicija bliža srednjoj klasi? Ova dilema se godinama provlači u diskusijama među kulturnim, naučnim i medijskim delatnicima. Međutim, dok se licitira o tome ko je u lošijoj poziciji izostaje prepoznavanje sistemskih promena koje su prekarne radne odnose učinile pravilom u gotovo svim oblastima.

Smatramo da je jako važno da kritičko novinarstvo ostane van komercijalnih interesa.

Podržavajući naš rad individualnim donacijama iz zemlje i inostranstva pomažete nam da ostanemo nezavisni.

Sva podrška je dobrodošla!

 

DONIRAJTE