Aktivistička mreža London Mining Network je koordinirala dan zajedničke akcije protiv Rio Tinta u Britaniji i Srbiji. Akcija je održana na dan skupštine akcionara Rio Tinta, sa namerom da se i akcionari i javnost podsete na rizike od rudarenja.
Akcionarima i bordu direktora Rio Tinta su se u ime organizacija koje se bore protiv rudnika u Jadru obratile aktivistkinje Sofija Stefanović, doktorandkinja na Univerzitetu Kembridž, i Nina Đukanović, doktorandkinja sa Oksford Univerziteta.
Aktivisti organizacija Extinction Rebellion i Earth Thrive organizovali su akciju ispred Ministarstva rudarstva i energetike u Beogradu u podne, 4. aprila. U isto vreme aktivisti Saveza ekoloških organizacija Srbije – SEOS okupili su se u Loznici, a brojne organizacije su potpisale zajedničko saopštenje.
„Da stvarno slušate, čuli biste‚ Ne!‘“
Obraćajući se na skupštini akcionara, Sofija Stefanović je navela da projekat Jadar nije pokrenut na skupštini iako se u njegovu korist u Srbiji sprovodi aktivna kampanja:
„Stotine hiljada građana je reklo ‚Ne!‘ za projekat Jadar, tako da se tekuća kampanja da se on oživi koja se sprovodi putem medija kao i kroz velika ulaganja kroz razne projekte na lokalu i šire, a nakon ukidanja projekta, deluje kao puprotnost slušanju i brizi“ o kojima su akcionari govorili na skupštini, ukazala je Stefanović.
„Da stvarno slušate, čuli biste da je odgovor već neko vreme čvrsto ‚Ne‘“, rekla je Stefanović i upitala zašto Rio Tinto je objavi akcionarima da u Srbiji nema poverenje građana.
„Zašto ne prihvatite odgovornost za taj neuspeh, ne popravite štetu na zemljištu i povučete se, kao što lokalne grupe i njihovi saveznici traže već neko vreme?“, upitala je Stefanović.
Aktivistkinja i doktorandkinja je upitala i pitanja koja lokalni aktivisti postavljaju godinama: zašto je Rio Tinto počeo da otkupljuje zemljište pre nego što je dobio dozvole, da li su od Vlade Srbije dobili usmena obećanja.
Rio Tinto: Verujemo da projekat ne bi ugrozio životnu sredinu
Šef borda direktora Rio Tinta Dominik Barton je odgovorio da predstavnici Rio Tinta znaju za zabrinutost lokalnog stanovništva, ali da veruju da projekat Jadar nije štetan po prirodno okruženje i poljoprivredu. Oni su naglasili da je zadnja reč na narodu Srbije i Vladi Srbije.
Predstavnica Rio Tinta Sinead Kaufman je izjavila da je studija o proceni uticaja projekta na životnu sredinu „izrađena pre više godina“, ali da nije objavljena jer je Vlada Srbije poništila dozvole. Ona je dodala da se Rio Tinto od tada trudio da razgovara sa što više različitih aktera. Kaufman je izjavila i da se Rio Tinto stara da objavi što više informacija na svom sajtu.
Aktivistima iz Srbije zaista su proteklih godina stizali pozivi na razgovor. Međutim, mnoge organizacije su ih odbile jer nemaju poverenja u takav dijalog. Oni komentarišu da veruju da je u pitanju kampanja greenwashinga i da je jedino što imaju da poruče Rio Tintu – da je projekat neželjen. Podsetimo, pomenuta studija procene uticaja i neobjavljivanje njene konačlne verzije je izazvala veliko interesovanje javnosti.
Nina Đukanović je u obraćanju poručila da govoreći o zelenoj tranziciji na primeru rudnika litijuma u Jadru Rio Tinto pravi lažan izbor između borbe protiv klimatskih promena i očuvanja prirode jer lokalno stanovništvo u dolini Jadra već živi u bliskom odnosu sa svojim prirodnim orkuženjem.
Organizacije: „Nismo resurs za preradu opasnim hemikalijama“
„Reke, šume, sela i polja, svi mi koji živimo u dolini Jadra, pored Korenite i Drine, i dalje nizvodno, nismo resurs za kopanje, preradu opasnim hemikalijama i destinacija za rudarske deponije, zona za žrtvovanje zarad tuđeg privatnog profita“, poručile su brojne aktivističke organizacije u zajedničkom saopštenju.
„I ove godine stojimo ujedinjeni uz hrabre ljude iz doline Jadra i zajedno se borimo protiv uništenja, za prava zajednica svih živih bića, na život bez zagađenja, za čistu i zdravu Prirodu“, dodaje se u saopštenju.
Aktivisti su konstatovali da klimatska kriza već pogađa Jadar, sa sve češćim i jačim sušama i poplavama. Balkan se, podsetili su, zagreva brže od svetskog proseka.
Oni pitaju kako će ovo da „reše“ milioni tona toksičnog otpada i milioni novih automobila? Po rečima aktivista, nisu nam potrebni novi automobili sa drugim motorom, već drastično smanjenje broja automobila.
Potrebna je promena sistema, a ne puka zamena motora, kažu aktivisti
Aktivisti su izneli da Rio Tinto, druga najveća rudarska kompanija na svetu, spada i među 40 najvećih zagađivača u istoriji naše planete
„Posao ovakvih korporacija nije spasavanje planete, već se sada brinu kako da počiste svoj imidž i nastave da prave enormne profite“, smatraju aktivisti. Kako dodaju:
„Bez obzira na sjajne reklamne spotove, kompanije koje su nas dovele do ivice ponora ne žele i ne mogu nas izvući iz ekološke i društvene krize koje su one i napravile, a koje pre svega pogađaju nas na selima i periferijama. Od korporacija ne tražimo rešenja, niti su ona dobrodošla, već da prihvate odgovornost i da snose posledice za sve što su uništili“.
Naša rešenja su zdrava hrana i voda
Mi imamo rešenja, ona se zovu voda, zdrava hrana, jake i žive zajednice, dobri susedski odnosi i suživot u harmoniji sa Prirodom koje smo mi sastavni deo, kažu aktivisti. To su naše najvrednije i istinski obnovljive energije, poručuju.
Stojimo rame uz rame uz sve pojedince, grupe i zajednice koje se bore za pravu poštenu i pravednu ekološku transformaciju, širom Balkana, u Mongoliji, Arizoni, Madagaskaru, Španiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Australiji, Finskoj, Bosni i Hercegovini, Portugalu, dodaje se.
London Mining Network pozvao Rio Tinto na veću odgovornost u pogledu korišćenja vode
„Od faze istraživanja i razvoja do zatvaranja i nasleđa, rudnicima Rio Tinto nedostaje transparentnost i odgovornost u pogledu korišćenja vode i kvaliteta vode. Bilo da postoji rizik od suše i dizajn brane jalovine kao u Rezoluciji Copper Arizona, kvarovi na jalovini kao u KMM na Madagaskaru, curenje jalovišta kao u Oiu Tolgoi u Mongoliji, zagađenje oko KMM na Madagaskaru i Oiu Tolgoi u Mongoliji, toksično nasleđe kao u Bougau i pretnje po kvalitet vode u rekama i jezerima za Jadar u Srbiji i Simandu u Gvineji, nijedna zajednica nije slobodna od rizika po svoje dragocene prirodne vodne resurse i biodiverzitet koji od njih zavisi“, objavila je u saopštenju mreža London Mining Network, čija je članica srpsko-britanska organizacija Earth Thrive.
Učesnici kampanje koju je inicirala London Mining Network pozivaju Rio Tinto da se obaveže na nezavisnu procenu uticaja na vodu na svim lokacijama svojih rudnika gde su zajednice izrazile zabrinutost u vezi sa uticajem vode ili potencijalnim uticajima vode i da obezbedi odgovarajuću sanaciju tamo gde su identifikovani negativni uticaji na ljudska prava i životnu sredinu.
„Kako se Rio Tinto suočava sa sve većim pritiskom investitora zbog ovih pitanja i istrage o ekološkoj šteti, ova koalicija kaže da je vreme da Rio Tinto počne da preduzima akcije i da počne da shvata vodu ozbiljno“, naglašava se u saopštenju.
I.K.
