Ova inicijativa dolazi nakon velikog štrajka UAW-a koji se završio početkom novembra i u kojem su radnici postigli značajne pobede. Predsednik sindikata Šon Fejn u video izjavi poziva radnike 13 kompanija auto-industrije u kojima nema sindikata kao i čitavu radničku klasa, da se uključe u sindikate kako bi se izborili za svoje interese.
Kampanja je usmerena na Folksvagen, Mercedes, BMV, Tojotu, Hondu, Nisan, Hjundai, Subaru, Mazdu, Teslu, Rivijan i Lucid, i obuhvata 150.000 radnika u Americi, a osnovna pretpostavka od koje polaze je da radnici u preduzećima bez sindikata zaraduju značajno manje nego radnici u kompanijama sa sindikatima.
UAW je aktivirao veb stranice na kojima radnici mogu da prijave svoju želju da se pridruže sindikatu. Kako kažu u sindikatu, ako se 30 odsto radnika u nekoj fabrici prijavi, oglasiće to javno i sastaviće organizacioni odbor. Ako se 50 odsto radnika prijavi, sindikat će organizovati protest u znak podrške na kojem će biti prisutan i predsednik Šon Fejn. I, konačno, ako se 70 posto radnika prijavi za sindikat i oforme organizacioni odbor, UAW će zahtevati priznavanje od kompanije ili organizovati izbore za sindikat.
UAW kaže da je kampanja „jedinstven pokušaj organizovanja cele automobilske industrije od jednom“. Dakle, ova kampanja je dosta drugačija od prethodnih u kojima su se organizatori fokusirali na pojedinačne fabrike a ne na cele kompanije.
Neki analitičari smatraju da je ova taktika za sindikat teža i u finansijskom smislu. Marik Masters, profesor menadžmenta na Državnom univerzitetu Vejn (Wayne State University), kaže da će UAW morati da iznađe različite načine prikupljanja sredstava i saradnje sa drugim sindikatima.
Prepreke na putu
UAW je ranije već pokušao da osnuju sindikate u južnom delu SAD-a, recimo u fabrikama Folksvagena tokom 2014. godine. Ipak, na kraju tadašnje kampanje radnici su glasali protiv osnivanja sindikata. Naravno, nije pomoglo to što su političari širili propagandu protiv sindikata i upućivali pretnje radnicima, ali to nije cela priča. Mnogi radnici tada nisu imali veru u rukovodstvo UAW-a.
Majk Džarvis, radnik u fabrici Folksvagena u Tenesiju, je 2014. godine dao intervju Nju Jork Tajmsu i pojasnio zašto je glasao protiv sindikata, rekavši „Pogledajte šta se dogodilo proizvođačima automobila u Detroitu i kako su radnici ugroženi. Svi proizvođači imaju jednu zajedničku stvar: UAW“. Poraz u Nisanu je bio posebno zabrinjavajući jer se kompanija zvanično proglasila neutralnom po pitanju odluke radnika u vezi sa sindikatom, odnosno kompanija nije pozivala radnike da glasaju protiv pokretanja sindikata.
Proteklih godina, UAW se takođe borio i sa optužbama za korupciju. 2022. godine desetak visokih funkcionera osuđeno je za proneveru više od milion dolara sindikalnih fondova.
Broj članova je bio u neprekidnom padu od 70-ih godina, kada je sindikat imao 1,5 miliona radnika. Danas ima oko 400.000 članova u raznim industrijama i 150.000 u automobilskoj industriji.
Imajući sve to u vidu, 2023. je za sindikat bila drugačija. U martu ove godine Šon Fejn je izabran za predsednika sindikata i bio je glasan u vezi značaja štrajka za borbu radnika protiv milijardera koji žive u luksuzu dok se radnici bore da prežive.
UAW sada ima dobru priliku da poboljša ne samo položaj radnika već i organizovanje radničke klase u borbi protiv kapitalizma. Iako je Fejn najkritičniji predsednik sindikata u nedavnoj istoriji, još uvek je pitanje da li će organizacija uspeti da nastavi tim putem protiv političara i menadžera koji uvek žele da zaustave pobune radnika. Tokom prethodnog štrajka, Fejn je odbio da podrži Bajdenovu kandidaturu, rekavši da od političara „očekujemo akciju a ne reči“. Međutim, deset dana posle te izjave se vozio u predsedničkoj limuzini sa Bajdenom na putu do protesta štrajkača.
Pravac i karakter sindikata će se pokazati u narednim mesecima, a bez obzira na to kampanja predstavlja značajan znak mobilizacije radničke klase u Americi, koja pokušava da ostvari političku moć koju uvek ima kada se organizuje.
A.M.
