Hiljade ljudi se okupilo u Buenos Airesu da protestuje protiv korenitih neoliberalnih reformi koje gura samoproklamovani „anarho-liberal“ Havijer Milej, predsednik Argentine od kraja 2023. godine.
Demonstranti su se okupili 12. juna ispred zgrade Kongresa pred glasanje o izmenama zakona. U sredu su počeli da bacaju šipke, kamenice i Molotovljeve koktele, te da okreću automobile na krovove, a policijske snage za razbijanje demonstracija su na to odgovorile vodenim topovima i suzavcem.
Opozicija i demonstranti smatraju da će reforma unazaditi Argentinu za više decenija, degradirajući radna prava i penzioni sistem. Uprkos protestima, Senat Argentine, gornji dom Kongresa, je 13. juna tankom većinom od 37 glasova za u odnosu na 36 protiv izglasao prvi paket mera štednje.
Predsednik je u Argentini oličenje izvršne vlasti
Kako piše Gardijan, rasprava o merama je trajala 11 sati. Da bi mere počele da se primenjuju, Senat će morati da glasa o jednoj po jednoj. Ovo glasanje je u toku. Nakon toga mere treba da još jednom potvrdi donji dom parlamenta, Komora poslanika.
U Argentini je predsednik istovremeno šef države i šef vlade, oličenje izvršne vlasti. Zakonodavna vlast pripada Kongresu, koji se deli na gornji dom – Senat (72 predstavnika) – i donji dom, Komoru poslanika, koja broji 257 predstavnika. Milejeva stranka ima manjinu u Kongresu (10% u Senatu i 15% u donjem domu) ali i podršku stranaka desnog centra i krajnje desnice, piše Buenos Aires Times.
Ludak sa motornom testerom
„Sve što može da bude u rukama privatnog sektora, biće u rukama privatnog sektora“, najavio je Milej. Nazivaju ga Ludakom i Ludakom sa motornom testerom, kojom je u predizbornoj kampanji vitlao kao metaforom kresanja javnog sektora.
Kako smo ranije pisali radikalni desničar je najavio da će „dolarizovati“ ekonomiju ukidanjem argentinskog pezosa, zatvoriti centralnu banku, fleksibilizovati pravila o oružju, smanjiti javnu potrošnju i poreze, deregulisati levo i desno, uvesti vaučerski sistem školovanja i privatizovati javne medije, domaću naftnu industriju i drugo. Zaricao se i da će ponovo kriminalizovati abortus, koji je bio legalan tek tri godine.
„Naša zemlja nije na prodaju“
U okršajima demonstranata i policije povređeno je nekoliko desetina demonstranata i bar pet opozicionih poslanika, a policija je objavila da je medicinsku pomoć zatražilo i 20 policajaca.
Građani skandiraju „Naša zemlja nije na prodaju“ i „Odbranićemo državu“. Iza protesta su stali brojni sindikati.
Podsetimo, najveći argentinski sindikat, CGT, čije članstvo broji oko sedam miliona članova, je u januaru 2024. pokrenuo masovnu mobilizaciju protiv Milejeve kampanje deregulacije i ekonomske reforme, uključujući masovne proteste i generalni štrajk. Proteste i štrajk je podržao Savet globalnih sindikata (Council of Global Unions, CGU) i radničke organizacije širom sveta.
Argentinski Kongres je u tom trenutku već dve nedelje bio u vanrednom zasedanju nad tekstom reformi koji je ušao u proceduru 28. decembra, „mega-nacrtu zakona” od čitavih 664 člana za koji je konstatovano da bi „suštinski promenio veliki deo društvene, ekonomske i političke strukture Argentine“.
Milej je u februaru izvojevao polovičnu pobedu i proglasio rat opoziciji
Donji dom Kongresa je odobrio polovinu mera iz mega-nacrta 2. februara sa 144 glasa za prema 109 glasova protiv. MMF je dva dana ranije podržao Ludaka pozajmicom od 4.7 milijardi američkih dolara.
O najkontroverznijim merama, uključujući delegiranje zakonodavnih ovlašćenja i privatizaciju državnih preduzeća, se glasalo pojedinačno do 6. februara.
„Različita su mišljenja kada su privatizacije u pitanju. Milej želi da privatizuje sva državna preduzeća, što bi bio veoma nepopularan potez. Istraživanja pokazuju da se preko 60% javnosti protivi ovoj ideji i smatra da bi trebalo biti izuzetaka. Inicijalna lista od 47 kompanija za privatizaciju smanjena je na 27, a ne uključuje IPF (državnu naftnu kompaniju) i druge poznate organizacije. Postoji i potencijal za delimičnu privatizaciju nekih preduzeća“, pisao je El Pais tada.
Mnoge tačke mega-nacrta su na kraju odbačene, nakon čega je Milej izjavio da „neće više pregovarati sa onima koji pokušavaju da zadrže svoje privilegije“. Kongres tako zasad nije doneo ni jedan jedini zakon.
I.K.
