Državna ofanziva na stečena prava i slobode

Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma pokazuje da se država sprema za veliki napad na pravo na slobodu izražavanja

Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma pokazuje da se država sprema za veliki napad na pravo na slobodu izražavanja

Poverenje je više od slogana: čemu nas uči neurobiologija traume silovanja?

Silovanje menja biološke procese organizma žrtve, zbog čega su neurobiološka saznanja važna i za borbu protiv seksualnog nasilja, navodi se u knjizi Lepe Mlađenović, „Emocije menjaju rad mozga: feministički pristup neurobiologiji traume silovanja“.

Silovanje menja biološke procese organizma žrtve, zbog čega su neurobiološka saznanja važna i za borbu protiv seksualnog nasilja, navodi se u knjizi Lepe Mlađenović, „Emocije menjaju rad mozga: feministički pristup neurobiologiji traume silovanja“.

Skup podrške ispred Studentske poliklinike u Beogradu, 22. februar 2021; Foto: Jelena Lalatović / Mašina

Borba za Studentsku polikliniku: „studenti će uvek stajati uz one koji su stali uz njihovo zdravlje“

Tačno u podne, 22. februara, ispred Studentske poliklinike u Beogradu okupilo se stotinak ljudi sa zahtevom da se usmena obećanja ministra zdravlja Zlatibora Lončara i predsenice Vlade Ane Brnabić – da neće doći do pripajanja Studentske poliklinike Domu zdravlja Vračar – kako to predviđa Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite – potvrdi zvaničnim rešenjem.

Tačno u podne, 22. februara, ispred Studentske poliklinike u Beogradu okupilo se stotinak ljudi sa zahtevom da se usmena obećanja ministra zdravlja Zlatibora Lončara i predsenice Vlade Ane Brnabić – da neće doći do pripajanja Studentske poliklinike Domu zdravlja Vračar – kako to predviđa Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite – potvrdi zvaničnim rešenjem.

U senci pandemije: Istanbulska konvencija i „rodna ideologija“

Dok je ogroman teret humanitarne krize usled pandemije spao na žene, dok su ženske i feminističke organizacije poput SOS telefona i sigurnih kuća i u Srbiji i u svetu iz istog razloga preopterećene, ekstremna desnica iskoristila je trenutak i zaoštrila napad na ženska prava.

Dok je ogroman teret humanitarne krize usled pandemije spao na žene, dok su ženske i feminističke organizacije poput SOS telefona i sigurnih kuća i u Srbiji i u svetu iz istog razloga preopterećene, ekstremna desnica iskoristila je trenutak i zaoštrila napad na ženska prava.

Zašto je opasno ne shvatiti koaliciju „Pokret Levijatan – živim za Srbiju“ ozbiljno

Na glasačkom listiću u nedelju naći će se i ultradesničarska koalicija „Pokret Levijatan – živim za Srbiju“. Poput sličnih organizacija u drugim državama, ova koalicija vešto pakuje svoj program u za javnost politički dovoljno umerene terminološke kerefeke, i žene stavlja u prve redove. Uz sniženi izborni prag, njihov ulazak u parlament može da bude dodatno olakšan niskom izlaznošću.

Dve zablude o NIN-ovoj nagradi

NIN-ova nagrada za najbolji roman godine, najznačajniji književni događaj u Srbiji, još jednom je pokazala ograničenosti nacionalne kulture omeđane tržišnim okvirima u kojima su mehanizmi patrijarhalnih obrazaca maskuliniteta ne manje važni.

Klasna borba u autobusu: grad u službi Bus Plusa

Pitanje naplate javnog prevoza u Beogradu jednako je aktuelno za predstojeće gradske izbore kao i za prethodne. Privatno-javno partnerstvo oličeno u Bus Plus sistemu koji je prethodna vlast uvela a aktuelna dalje podsticala za građane nije značilo i kvalitetniji prevoz, već milionske subvencije privatnim licima, represiju u prevozu i uništavanje gradskog saobraćajnog preduzeća.

foto: Milovan Milenković / Kamerades

Žensko lice desnice

Uz učestalo ograđivanje od borbe za ženska prava i feminizma u mizoginoj političkoj kulturi žene se mogu nadati protokolarnom upotpunjavanju političkih pozicija. Učešće žena u desničarskim organizacijama, u Evropi i na lokalu, ovu problematiku naglašavaju još i više.

Progresivan zakon, regresivan sistem

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici donosi odredbe koje se mogu okarakterisati kao progresivne. Dok je javnu recepciju ovog zakona oblikovao desni mizogini narativ, njegovu implementaciju čini upitnim kako propisan način procene i vrednovanja, tako i sistemska društvenoekonomska nejednakost koja posebno pogađa žene.

Osmi mart: dan rodne i klasne borbe

Milioni žena će i ovog Osmog marta protestovati širom sveta. Jedan od protestnih skupova će biti organizovan u Beogradu, u sredu, na Trgu republike s početkom u dvanaest časova. Razloga za protest je mnogo, a u ovom tekstu smo probali da istaknemo klasnu perspektivu Praznika i borbe žena.

Različiti okovi, zajednički otpor

​Uprkos isticanj​u​ žena na​ ​vodećim pozicijama, jačanje desnih političkih organizacija na​ ​​svetskom nivou dovodi do potrebe za snažnijim​ ​pozicioniranjem feminističkog pokreta. Očigledna potreba za prevazilaženjem​ kritike nacionalizma sa isključivo moralizatorskih pozicija podstiče dublje​ ​sagledavanje problema savremenog podređenog položaja žene.

IMT – propast jedne industrije

Simbol svakog sela i ponos poljoprivrednika nekadašnje Jugoslavije – IMT traktor – polako nestaje s njiva i drumova. Ipak, njega nije samo „pregazilo vreme“ već je žrtva kontinuiranih loših politika koje se vode u poslednje dve decenije. Neoliberalne politike koje su u pozadini procesa deindustrijalizacije su ugasile IMT, kao što su uništile i lokalnu poljoprivrednu proizvodnju.

Sufinansiranje: korak dalje od dostupnosti visokog obrazovanja

​Najavljeni novi zakon o visokom obrazovanju, koji predviđa uvođenje kategorije sufinansiranja pod izgovorom obezbeđivanja jednakih šansi za sve, zapravo predstavlja nastavak preduzetničke ofanzive na univerzitet. Time se​ ​obrazovanje​ ​stavlja​ ​u službu dužničke ekonomije u kojoj univerzitet postaje mesto na kome se​ ​socijalne razlike i nejednakosti direktno proizvode. Ovakvo stanje stvari ​​mogu sprečiti jedino masovni pokreti.

Diskretni seksizam građanske desnice

​Kada građanski desničari govore o pravima žena, njihov suštinski cilj jeste da dokažu da je položaj žena u društvu zadovoljavajuć, ili čak privilegovan, te da je rasprava na tu temu izlišna i vredna ismevanja. Verbalne strategije kojima se desničari i njihovi simpatizeri u tome služe uglavnom se svode na omalovažavajuće tvrdnje da žene ne razumeju da sporne izjave zapravo i nisu seksističke, kao i da žene preteruju u borbi za svoja prava.

Protest kao pretnja

​Nacrt zakona o javnim okupljanjima svojim odredbama ne štiti građane i ne doprinosi podsticanju javnog iznošenja stavova. Upravo suprotno, predloženi zakon će služiti zaštiti vladajuće klase od potencijalnog rasta protestnih aktivnosti usled narastajućeg socijalnog nezadovoljstva.