Jelena Lalatović 
U nastavku temata o književnom radu ovogodišnje nobelovke Ani Erno, Jelena Lalatović piše o društveno-političkom angažmanu njenog pisanja, naročito onog koji se odnosi na žensku emancipaciju, ali i istoriju (poraza) levice.
U nastavku temata o književnom radu ovogodišnje nobelovke Ani Erno, Jelena Lalatović piše o društveno-političkom angažmanu njenog pisanja, naročito onog koji se odnosi na žensku emancipaciju, ali i istoriju (poraza) levice.
Priča o piscu „Satanskih stihova“ nije priča o moralnom uzoru koga napadaju zli fanatici. Naprotiv, to je priča o principijelnom odricanju od moralizatorske slike sveta, što sa sobom povlači ono što nedostaje dogmatskom mišljenju – sposobnost preuzimanja odgovornosti – čiji je rezultat mogućnost da se borimo za vlastito oslobođenje.
Priča o piscu „Satanskih stihova“ nije priča o moralnom uzoru koga napadaju zli fanatici. Naprotiv, to je priča o principijelnom odricanju od moralizatorske slike sveta, što sa sobom povlači ono što nedostaje dogmatskom mišljenju – sposobnost preuzimanja odgovornosti – čiji je rezultat mogućnost da se borimo za vlastito oslobođenje.
O nedavno promovisanoj knjizi Danijele Majstorović „Diskurs i afekat u postsocijalističkoj Bosni i Hercegovini: periferna sopstva“ koja, koristeći teorijske pojmove dekolonijalnosti i postsocijalizma, kao i teoriju afekta, govori o savremenim društvenim pokretima i radničkim borbama na evropskoj periferiji, čitajte u tekstu Jelene Lalatović.
O nedavno promovisanoj knjizi Danijele Majstorović „Diskurs i afekat u postsocijalističkoj Bosni i Hercegovini: periferna sopstva“ koja, koristeći teorijske pojmove dekolonijalnosti i postsocijalizma, kao i teoriju afekta, govori o savremenim društvenim pokretima i radničkim borbama na evropskoj periferiji, čitajte u tekstu Jelene Lalatović.
Roman u stihovima „Deca“, te „Smrtni ishod atletskih povreda“, književni su tekstovi koji, kroz perspekitvu NIN-ove i novouspostavljene nagrade „Beogradski pobednik“, možda ponajviše govore o stanju književne kritike u Srbiji.
Roman u stihovima „Deca“, te „Smrtni ishod atletskih povreda“, književni su tekstovi koji, kroz perspekitvu NIN-ove i novouspostavljene nagrade „Beogradski pobednik“, možda ponajviše govore o stanju književne kritike u Srbiji.
Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma pokazuje da se država sprema za veliki napad na pravo na slobodu izražavanja
Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma pokazuje da se država sprema za veliki napad na pravo na slobodu izražavanja
Silovanje menja biološke procese organizma žrtve, zbog čega su neurobiološka saznanja važna i za borbu protiv seksualnog nasilja, navodi se u knjizi Lepe Mlađenović, „Emocije menjaju rad mozga: feministički pristup neurobiologiji traume silovanja“.
Silovanje menja biološke procese organizma žrtve, zbog čega su neurobiološka saznanja važna i za borbu protiv seksualnog nasilja, navodi se u knjizi Lepe Mlađenović, „Emocije menjaju rad mozga: feministički pristup neurobiologiji traume silovanja“.
Tačno u podne, 22. februara, ispred Studentske poliklinike u Beogradu okupilo se stotinak ljudi sa zahtevom da se usmena obećanja ministra zdravlja Zlatibora Lončara i predsenice Vlade Ane Brnabić – da neće doći do pripajanja Studentske poliklinike Domu zdravlja Vračar – kako to predviđa Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite – potvrdi zvaničnim rešenjem.
Tačno u podne, 22. februara, ispred Studentske poliklinike u Beogradu okupilo se stotinak ljudi sa zahtevom da se usmena obećanja ministra zdravlja Zlatibora Lončara i predsenice Vlade Ane Brnabić – da neće doći do pripajanja Studentske poliklinike Domu zdravlja Vračar – kako to predviđa Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite – potvrdi zvaničnim rešenjem.
Dok je ogroman teret humanitarne krize usled pandemije spao na žene, dok su ženske i feminističke organizacije poput SOS telefona i sigurnih kuća i u Srbiji i u svetu iz istog razloga preopterećene, ekstremna desnica iskoristila je trenutak i zaoštrila napad na ženska prava.
Dok je ogroman teret humanitarne krize usled pandemije spao na žene, dok su ženske i feminističke organizacije poput SOS telefona i sigurnih kuća i u Srbiji i u svetu iz istog razloga preopterećene, ekstremna desnica iskoristila je trenutak i zaoštrila napad na ženska prava.
Politički koktel uništavanja javnog zdravstva i loših klimatskih politika je smrtonosan. Organizovanje radnika u javnom sektoru i njiovo povezivanje s socijalnim i zelenim borbama je ključan za očuvanje zdravlja i zdravstva.
Na glasačkom listiću u nedelju naći će se i ultradesničarska koalicija „Pokret Levijatan – živim za Srbiju“. Poput sličnih organizacija u drugim državama, ova koalicija vešto pakuje svoj program u za javnost politički dovoljno umerene terminološke kerefeke, i žene stavlja u prve redove. Uz sniženi izborni prag, njihov ulazak u parlament može da bude dodatno olakšan niskom izlaznošću.
Dodelu NIN-ove nagrade s razlogom svake godine prati javna debata. Reč je, naime, o priznanju koje omogućava autoru, neuporedivo ređe autorki, odnosno idejama koje u književnoj formi zastupa, da dospe u mejnstrim.
Slaba institucionalna podrška tokom trudnoće i porođaja dovodi do toga da se žene suočavaju sa sve većim pritiscima i dilemama. Uloga dule u toku trudnoće i porođaja jeste da ženu informiše o fiziološkim i emotivnim procesima kroz koje prolazi, ali i o izborima koje bi trebalo da ima.
Pravo na kontrolu rađanja je civilizacijsko dostignuće feminističke borbe koje je pod sve većim napadom desničarskih politika države i crkve.
NIN-ova nagrada za najbolji roman godine, najznačajniji književni događaj u Srbiji, još jednom je pokazala ograničenosti nacionalne kulture omeđane tržišnim okvirima u kojima su mehanizmi patrijarhalnih obrazaca maskuliniteta ne manje važni.
NIN-ova nagrada za najbolji roman godine, najznačajniji književni događaj u Srbiji, još jednom je pokazala ograničenosti nacionalne kulture omeđane tržišnim okvirima u kojima su mehanizmi patrijarhalnih obrazaca maskuliniteta ne manje važni.
Studentski protesti u Beogradu od 3. do 10.juna 1968. izbrisani su iz kolektivnog pamćenja tako što su transformirani u niz anegdota o „studentima idealistima“, ili u reakcionarnijoj verziji ovog urbanog mita o „studentima hipicima“, koje je Tito poslao nazad na spremanje ispita.
Pitanje naplate javnog prevoza u Beogradu jednako je aktuelno za predstojeće gradske izbore kao i za prethodne. Privatno-javno partnerstvo oličeno u Bus Plus sistemu koji je prethodna vlast uvela a aktuelna dalje podsticala za građane nije značilo i kvalitetniji prevoz, već milionske subvencije privatnim licima, represiju u prevozu i uništavanje gradskog saobraćajnog preduzeća.
Podstaknuta ekonomskom krizom i omogućena zakonskim okvirom nasilna iseljenja ljudi iz njihovih domova sve su češća u Srbiji. Ipak, sve je više i onih koji se solidarišu sa ugroženim ljudima.
Uz učestalo ograđivanje od borbe za ženska prava i feminizma u mizoginoj političkoj kulturi žene se mogu nadati protokolarnom upotpunjavanju političkih pozicija. Učešće žena u desničarskim organizacijama, u Evropi i na lokalu, ovu problematiku naglašavaju još i više.
Štrajk u kompaniji Fiat Krajsler automobili se nastavlja. Novinarke Mašine su posetile Kragujevac i razgovarale sa radnicama i radnicima i predstavnicima sindikata.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici donosi odredbe koje se mogu okarakterisati kao progresivne. Dok je javnu recepciju ovog zakona oblikovao desni mizogini narativ, njegovu implementaciju čini upitnim kako propisan način procene i vrednovanja, tako i sistemska društvenoekonomska nejednakost koja posebno pogađa žene.
Milioni žena će i ovog Osmog marta protestovati širom sveta. Jedan od protestnih skupova će biti organizovan u Beogradu, u sredu, na Trgu republike s početkom u dvanaest časova. Razloga za protest je mnogo, a u ovom tekstu smo probali da istaknemo klasnu perspektivu Praznika i borbe žena.
Uprkos isticanju žena na vodećim pozicijama, jačanje desnih političkih organizacija na svetskom nivou dovodi do potrebe za snažnijim pozicioniranjem feminističkog pokreta. Očigledna potreba za prevazilaženjem kritike nacionalizma sa isključivo moralizatorskih pozicija podstiče dublje sagledavanje problema savremenog podređenog položaja žene.
Simbol svakog sela i ponos poljoprivrednika nekadašnje Jugoslavije – IMT traktor – polako nestaje s njiva i drumova. Ipak, njega nije samo „pregazilo vreme“ već je žrtva kontinuiranih loših politika koje se vode u poslednje dve decenije. Neoliberalne politike koje su u pozadini procesa deindustrijalizacije su ugasile IMT, kao što su uništile i lokalnu poljoprivrednu proizvodnju.
