„Mi, vođe autohtonih naroda i njihovi saveznici iz različitih kultura, tradicija i regija diljem sveta ujedinjeni smo u pozivu da COP28 bude platforma za raspravu o pravima domorodačkih naroda u kontekstu sve veće potražnje za mineralima koji se rudare za skladištenje energije, baterije za elektrifikovani saobraćaj i druge tehnologije zelene energije”, ističe se u otvorenom pismu koje su predstavnici i saveznici autohtonih naroda uputili delegatima na COP28 7. decembra.
Podsetimo, ovogodišnja Konferencija UN o klimatskim promenama, COP 28, održava se u Dubaiju od 20. novembra do 12. decembra. Jedna od glavnih tački pregovora je odluka o napuštanju fosilnih goriva i prelaženju na obnovljive izvore energije na globalnom nivou.
Iako bez ove odluke neće biti opstanka sveta koji beleži sve toplije godine – rizikujući time poplave, suše, glad i eskalaciju svetskih sukoba za osnovne resurse – način na koji će se energetska tranzicija sprovoditi i sam uvodi rizike. Kao što nam je poznato iz domaćeg iskustva, rudarenje, naročito ono za takozvanim kritičnim sirovinama u zelenoj tranziciji, preti da postane prioritet na kom se zgrću velike pare, a ugrožavaju prava domaćeg stanovništva.
Deklaracija UN o pravima autohtonih naroda
„U svom pozivu potičemo vlade i korporacije da poštuju, štite i ispunjavaju prava autohtonih naroda, posebno pravo na slobodan, prethodni i informirani pristanak (FPIC), kao minimalne standarde navedene u Deklaraciji Ujedinjenih nacija o pravima autohtonih naroda (UNDRIP) i Konvencija MOR-a 169, kako bi se osigurala pravedna i odgovorna ekološka i društvena praksa na našoj zemlji.
Kako je nakon donošenja ove Deklaracije 2007. godine pisala Slobodna Evropa, jedan od najspornijih članaka te neobavezujuće deklaracije kaže da “domorodački narodi imaju pravo na zemlju, teritorije i resurse koje su tradicionalno posjedovali, nastanjivali ili se njime na drugi način služili”. Protiv deklaracije su tada glasale Sjedinjene Države, Kanada, Australija i Novi Zeland, sa obrazloženjem da se (sic!) tim narodima tako daju prevelika zakonska i prava na imovinu.
Zašto se ne koristi više energetskih rešenja koja potiču od autohtonih naroda?
„Priznajemo i naglašavamo da je važnije nego ikad preći na čistu energiju i čista transportna rešenja, te napustiti fosilna goriva kao što su nafta, ugalj i zemni gas. Vođe autohtonog stanovništva već decenijama pozivaju na klimatske akcije širom sveta. Imamo predačke, kulturne i duhovne veze sa svojim zemljama koje ne samo da zahtevaju da učestvujemo u zagovaranju zaštite klime, već nas i pozivaju da se posvetimo ispravnim praksama upravljanja prirodom koje su duboko ukorenjene u našem načinu života”, konstatuje se u pismu i dodaje da mnoge vođe autohtonih naroda traže i zagovaraju rešenja za čistu energiju i prevoz na svojim teritorijima koja su u skladu s njihovim samostalno utvrđenim potrebama i ciljevima. Po njihovim rečima, države i privatni subjekti bi trebalo da uvaže, promovišu i finansiraju rešenja koja koriste domorodačka stanovništva.
Autohtoni narodi su protiv rudarskih praksi koje bi izazvale raseljavanje i gubitak sredstava za život, kulture i jezika
„Iako smo u prvim redovima borbe za klimatske akcije i čistu energiju, naša duboka povezanost sa zemljama naših predaka takođe nas čini odgovornim da osiguramo da ove zemlje neće biti žrtvene zone za one kompanije i političare koji traže instant rešenja za klimatske probleme. Naša predanost pravednoj tranziciji ne zasenjuje naš čvrsti stav protiv rudarskih praksi koje se javljaju bez dobivanja FPIC-a domorodačkih naroda i mogu dovesti do raseljavanja; migracija; i gubitka sredstava za život, kulture i jezika”, kaže se u pismu.
Predstavnici autohtonih naroda se zalažu za to da se rudarske operacije moraju pridržavati odgovornih praksi vođenih FPIC okvirom, koji podupire pravo na samoodređenje domorodačkih naroda i naglašavaju da starosedeoci imaju neotuđivo pravo na donošenje odluka o budućnosti svojih zemalja, teritorija i resursa.
Više od polovine minerala za zelenu tranziciju nalazi se na ili blizu teritorija starosedelačkog stanovništva. Kako se kaže u pismu:
„Istorijska eksploatacija naših ljudi i zemlje od strane naftnih, gasnih i rudarskih kompanija svedoči o nasleđu stavljanja profita iznad našeg blagostanja, zdravlja, sigurnosti, kulture, tradicije i naše svete zemlje, voda i vazduha. S obzirom na to da se 54% minerala za tranziciju energije globalno nalazi na ili blizu zemlje naših domorodačkih naroda, imperativ je da naše zajednice smisleno sudjeluju u donošenju odluka i da budu u mogućnosti ostvariti svoje pravo davanja ili uskraćivanja pristanka na ove projekte koji će utjecati na naše živote , sredstva za život i kulture”.
Autohtoni narodi smatraju da će ignorisanje njihovih glasova samo ovekovečiti status quo industrije fosilnih goriva i rudarstva.
I.K.
