Pobeda naprednjaka
Aleksandrar Vučić je proglasio izbornu pobedu njegove liste na beogradskim izborima.
Predsednik republike Srbije je na konferenciji za štampu u sedištu Srpske napredne stranke proglasio pobedu koalicije oko njegove stranke i rekao da je to najbolji rezultat koji su oni do sada postigli u Beogradu.
Pristižu prvi rezultati
Na osnovu prvih rezultata organizacija Cesid i Ipsos četiri liste prelaze cenzus.
Kako javlja N1 organizacija Ipsos je obradila 51% podataka i na osnovu njih lista „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“ osvojila je 45,2%. Dragan Đilas je sa svojom listom osvojio 18,6 procenata, dok je lista Aleksandra Šapića osvojila 9,2 procenta, a lista oko SPS-a 6,1 odsto.
Cesid na osnovu 42% uzorka ima donekle drugačije rezultate međutim redosled ostaje isti.
Za sada su prve ispod linije cenzusa liste Dosta je bilo i Dveri i Ne davimo Beograd.
Stefan Aleksić: Dodik i glasanje
Nema kraja uvrnutim vestima iz registra bizarnosti postsocijalističke političke kaljuge. Funkcioner jedne susedne države – Milorad Dodik – danas je glasao na lokalnim izborima na svom glasačkom mestu na Dedinju – ponudivši novu definiciju kapilarnih glasova: kapilarni glasovi, ispada da su, potekli iz kapilarnog saveza političkih elita državica nastalih na razvalinama Jugoslavije.
Ova napredna manipulacija državljanstvom ponovo destabilizuje i inače spornu i nejasnu liniju razdvajanja legaliteta i legitimnosti, jer ukoliko i nije sporno – mada jeste čudno – da Dodik ima dvojno državljanstvo i – vidimo – nekretninu, prebivalište i pravo glasa na Dedinju, jeste sporna njegova konstantna podrška svim lokalnim oligarhiijama od dvehiljadite na ovamo i njegov kapacitet da tim oligarhijama pruža usluge instaliranja patriotske patine. Stoga bi opozicioni lideri valjalo da budu nešto oprezniji pre nego se zalete da sadašnju vlast optuže za šurovanje sa opskurnim prekodrinskim demagogom – jer su se svojevremeno intenzivno sa njim lizali kada je trebalo iskoristiti ga ne bi li se napravila patriotska maska za bivšu vlast. Dodik je tako pratio Borisa Tadića prilikom kampanje za predsedničke izbore a dvojno je državljanstvo dobio dok je bio u ljubavnom zanosu sa Vukom Jeremićem. Ukratko: Dodik je dokaz da famozno „preletanje” nije nikakav lokalni fenomen; da se zaraza političke korupcije internacionalizuje, takoreći globalizuje; da slobodno tržište političke servilnosti nadilazi granice a da savez tranzicionih oligarhija doživljava svoje zvezadane trenutke. Jugoslavija, drugim rečima, još uvek postoji – za političke elite.
Naravno, ništa od navedenog ne bi trebalo da nas začudi s obzirom na činjenicu od koga gaf dolazi: Dodik je paradigma (ili je to, možda neko drugi?) hulje koja se sakriva iza patriotizma. Paralelni i intenzivni Dodikov rad na rezolucijama o opstanku Srba i opstanku svake političke oligarhije u Srbiji stoga bi trebalo da osvetli i pravu prirodu bliskih prekodrinskih odnosa koje gaje sve političke elite od Miloševića do Vućića – u pitanju je odbrambena strategija političke manipulacije i patriotski firewall za odbranu trazicionih oligarhija koji ovog puta i samo slučajno brani Aleksandra Vučića.
Trenutni odnos snaga u Skupštini grada Beograda
Dok čekamo rezultate izbora, podsetimo se kakvo je trenutno stanje u Skupštini grada Beograda.
Na prošlim lokalnim izborima koji su održani 16. marta 2014. godine, četiri izborne liste osvojile su mandate za 110 odbornika Skupštine grada Beograda.
Skupština grada je trenutno formirana u sledećem sastavu:
- ALEKSANDAR VUČIĆ – BUDUĆNOST U KOJU VERUJEMO (Srpska napredna stranka, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija, Srpski pokret obnove, Pokret socijalista): 63 mandata
- SA DEMOKRATSKOM STRANKOM ZA DEMOKRATSKI BEOGRAD – DRAGAN ĐILAS: 22 mandata
- IVICA DAČIĆ – Socijalistička partija Srbije (SPS), Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Milan Krkobabić: 16 mandata
- DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE – VOJISLAV KOŠTUNICA: 9 mandata
Vlast je u gradu formirala koalicija SNS-a i SPS-a, dok se na čelu grada nalazi Siniša Mali.
Irena Pejić: Mogućnost pomaka u političkoj participaciji stanovništa
Izlaznost na beogradske izbore do 17 časova prati trend iz prethodnih izbornih ciklusa. Prema Centru za slobodne izbore i demokratiju (CESID), izlaznost na beogradske izbore na pomenutom preseku iznosila je oko 42%, što je nešto više od 1% manje nego prošle godine.
Iako su prognoze izlaznosti bile optimističnije nego inače, čini se da i dalje veliki broj građana i građanki ne daje legitimitet ponuđenim opcijama. Jedan od mogućih razloga za pozitivna očekivanja prema izlaznosti može biti i činjenica da je u trci za izborni akvarijum ove godine, pored sitnijih i krupnijih riba, sada i poneka patka. Drugi razlog za pozitivne prognoze mogu biti i navodne agitacije vladajuće partije i mobilizacija stranačkog članstva. Međutim, i dalje veliki broj apstinenata pokazuje ne samo manjak motivisanosti da se na izbore izađe, već i nešto što možemo pročitati i kao određeni politički stav: da ponuđene opcije nisu zadovoljavajuće alternative.
Ipak, i same procene i očekivanja veće izlaznosti nego u prethodnim izbornim ciklusima pokazuju mogućnost pomaka u političkoj participaciji stanovništa.
Politički akteri dovode u pitanje regularnost izbora za beogradsku skupštinu zbog navodnog iskrsavanja fantomskih glasača
Nekoliko građanskih inicijativa i političkih aktera je skrenulo pažnju javnosti na zapanjujuću brojnost prijavljenih glasača na današnjim gradskim izborima u Beogradu. Oni tvrde da se broj prijavljenih glasača – oko 1.6 miliona – približava broju stanovnika Beograda, utvrđenom tokom prethodnog popisa (2011. godine).
Nema sumnje da je Srbija izuzetno centralizovana, i da Beograd odgovara za oko 40% ukupnog BDP-a, što ga čini atraktivnom lokacijom za život. Ipak, broj stanovnika u prestonici decenijama stagnira, jer je mehanički priraštaj decenijama u ravnoteži sa negativnim prirodnim priraštajem i emigriranjem.
Brojni građani tvrde da su u poštanskim sandučićima i predvorjima zgrada nalazili desetine poziva za glasanje namenjenih ljudima koji bi trebalo da su njihove komšije, ali koje niko ne poznaje. Ovakve tvrdnje su se pojavile na društvenim mrežama, a iskazalo ih je i nekoliko vođa opozicije u obraćanjima štampi.
Primećeno još neregularnosti
Kako saznaje Mašina, na biračkom mestu 17 na Zvezdari, u Šestoj beogradskoj gimnaziji, član biračkog odbora iz SNS-a je na mobilni telefon upisivao matične brojeve glasača koji su izašli na glasanje.
Ovo su primetili članovi biračkog odbora iz inicijative Ne davimo Beograd koji su podneli zahtev predsedniku biračkog odbora da se dotična osoba udalji sa glasanja, ali je taj zahtev odbijen.
Posmatrači inicijative Ne davimo Beograd će podneti primedbu u zapisnik po zatvaranju glasanja.
Do sada nešto manja izlaznost nego na predsedničkim izborima
Pravo glasa na izborima za Skupštinu grada Beograda danas ima 1.606.931 birača. Prema izveštaju CESID-a, na biračka mesta je do 17 časova izašlo 41,2% upisanih u birački spisak. U odnosu na prošli izlazni ciklus za predsedničke izbore, izlaznost je manja za oko 1%.
GIK ne reaguje na prijavu nepravilnosti
Ljudi iz Gradske izborne komisije nisu ništa uradili, samo su pokušali da zataškaju ceo slučaj.
Ovo je za Mašinu izjavio Miloš Starčević, aktivista Ne davimo Beograd, koji je danas tokom dana snimio neregularnost na biračkom mestu broj 66 na Zvezdari, MZ Novo Mirijevo 2.
Starčević je prilikom izlaska na izborno mesto primetio vođenje paralelnog spiska od strane jedne članice izborne komisije što je i snimio. Tom prilikom je došlo do incidenta pošto su određena lica nasrnula na Starčevića koji je zahtevao da se prekine glasanje i pozove policija.
Policija međutim i nakon poziva nije došla na ovo glasačko mesto.
Kako je rekao Starčević, sve to će ući u zapisnik biračkog odbora na kraju dana, a paralelni spisak koji je vođen je preuzeo član izborne komisije iz Dveri koji ga je odneo u svoju centralu.
Ubrzo nakon ovog incidenta neki prorežimski mediji su o njemu izvestili kao o napadu na članove izborne komisije iz redova SNS-a.
Prijavljivanje neregularnosti
Sve nepravilnosti tokom izbornog dana možete prijaviti na dežurne brojeve telefona.
Ukoliko primete neke neregularnosti u izbornom procesu, građani i građanke to mogu prijaviti na dežurne brojeve telefona koji su otvoreni u svim beogradskim opštinama.
Stari grad – 3300-697; 3300-698
Vračar – 069/885-1200
Zvezdara – 3405-704; 3405-938
Novi beograd – 3106-814; 3106-706
Sopot – 8251-155; 8251-255
Obrenovac – 8726-407
Mladenovac – 8241-645; 8241-656
Lazarevac – 8127-819;
Grocka – 8501-885
Surčin – 8443-214; 8443-280
Palilula – 3236-501
Savski venac – 2061-712; 2061-713
Voždovac – 244-5483
Čukarica – 3052-111
Rakovica – 3051-765; 3051-854
Barajevo – 8302-118
Zemun – 3778-407
Dežurni brojevi telefona u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave su: 2641497, 2686808 i 3620145.
Neregularnosti možete prijaviti i Centru za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) na cesid@cesid.rs ili nas zovite na 062/831-78-54 i 064/537-22-55.
Organizacija CRTA je na svom sajtu napravila platformu na kojoj se možete uputiti o neregularnostima i prijaviti iste Gradskoj izbornoj komisiji.
Vanredna konferencija povodom napada na kontrolore
Dva kontrolora su napadnuta na dva biračka mesta u Beogradu.
Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA je povodom napada na kontrolore održala vanrednu konferenciju za štampu.
Iz CRTA-e apeluju da se poštuju sve procedure u vezi sa izborima i da ljudi ostanu smireni, izražavaju zabrinutost jer smatraju da je ugrožen izborni proces.
Oba napada su izvršena na kontorolore CRTA-e, koji su pokušali da reaguju na moguće neporavilnosti na izbornim mestima. Više o tome na sajtu ove organizacije.
Beogradske izbore možete pratiti na Mašini. Tokom večeri očekujte komentare članova i članica naše redakcije kao i izveštaje iz izbornih štabova, organizacija koje prate izborni proces i institucija. Krećemo!
