Eksproprijaciju stanova podržava 56% glasača koji su izašli na referendum, dok je 39% protiv, sudeći po trećini obrađenih unosa. Konačni rezultati biće poznati tokom dana, javlja Dojče Vele.
Podsetimo, ovaj referendum nije obavezujući za vlasti. Ipak, on daje osnova gradskoj vladi da razmotri predlog da grad po cenama nižim od tržišnih otkupi nekretnine rentijerskih kompanija koje poseduju preko 3.000 stambenih jedinica u Berlinu, što je ideja udruženja za dostupno stanovanje koja stoje iza jučerašnjeg referenduma.
Aktivisti pre svega ciljaju na kompaniju sa najvećim prisustvom na tržištu i najvećeg vlasnika nekretnina u Evropi, Dojče Vonen (Deutsche Wohnen SE), koja u Berlinu drži preko 100.000 stanova. Identitet ovog ozloglašenog rentijera poslužio je za formulisanje naziva kampanje za eksproprijaciju, čiji je slogan i „Da Berlin ostane naš dom!“ No, Dojče Vonen nije jedini – ako bi se eksproprijacija sprovela, u javnom vlasništvu bi se našlo 226.000 novih stanova, a javni stambeni fond bi sa sadašnjih 16% skočio na četvrtinu ukupnog gradskog stambenog fonda.
Povećanje javnog stambenog fonda bi omogućilo vlastima ne samo kontrolu visine najamnina u stanovima u vlasništvu grada, već i posrednu kontrolu rasta cena stanovanja na čitavom tržištu, budući da bi veliki rentijeri imali ozbiljnu jeftiniju konkurenciju.
Previsoke stanarine za veliki broj podstanara
Podsetimo, oko 85% stanovnika Berlina živi u unajmljenom smeštaju, od kog je čak 60% u rukama privatnih vlasnika, a troškovi stanovanja rastu vrtoglavo. Najamnine su se u poslednjih deset godina duplirale, dok su realni prihodi stagnirali.
Prethodne godine gradske vlasti su pokušale da ograniče rast najamnina u prestonici fiksirajući ih na pet godina. Ustavni sud Nemačke je, međutim, u aprilu 2021. oborio ovu odluku, dovodeći Berlince, od kojih su mnogi tokom pandemije ostali bez posla, u opasnost od toga da moraju da vraćaju zaostale razlike u stanarinama. Ovaj zaplet je svakako doprineo velikoj izlaznosti na referendum i velikoj podršci eksproprijaciji koju su građani pokazali juče.
Tercijarizacija privrede i finansijalizacija ekonomije, koje se zahuktavaju proteklih decenija, dovele su do velikog pritiska kapitala na urbane centre, čineći život u njima preskupim – a zaposlenje i život drugde dugoročno nerentabilnim. Ekonomska kriza uzrokovana pandemijom koronavirusa pogoršala je situaciju za stanare širom sveta, jer je motivisala vlasnike kapitala da se osiguravaju (i spekulišu) ulaganjem na atraktivnim tržištima nekretnina. Značaj berlinskog referenduma zato prevazilazi administrativne granice nemačke prestonice: on je primer mogućnosti da se putem kolektivnog organizovanja preispita svođenje vrednosti stanovanja na tržišnu, a vlasti prisile na razgovor o realnim potrebama građana umesto nemog podastiranja kapitalu.
I.K.
