Prostor za leve političke organizacije i zeleno-leve politike, u aktuelnim političkim dešavanjima u Srbiji, nije baš širok. Pre bi se moglo reći da je veoma sužen a tome ne doprinose samo spoljni činioci već i sami akteri leve političke scene uključujući i sindikate i akademsku zajednicu. Aktuelna i konkretna dilema za levicu koja učestvuje u parlamentarnoj borbi je – šta je pogodan okvir za promociju i širenje uticaja zeleno-levih politika.
Profesorka na Odeljenju za sociologiju beogradskog Filozofskog fakulteta, Nada Sekulić, kaže za Mašinu da partnerstvo koje su zeleno-leve organizacije sklopile sa drugim akterima koalicije Srbija protiv nasilja ne izgleda kao njihov ideološki izbor, već kao pragmatičan politički potez čiji rezultati tek treba da se vide.
„Pozicija levice je svakako teška, kako zbog uzurpatorskog i kriminalnog načina kako se sadašnja vlast održava na vlasti i ostvaruje svoj uticaj, tako i zbog nedovoljne reprezentativnosti levice u društvu, koja bez koalicije teško da može politički da ostane vidljiva, a kamoli da ojača uticaj u ovom momentu“, smatra Sekulić.
Ipak, naša sagovornica misli i da je opravdna strepnja da to može dalje da vodi u razvodnjavanje levih politika i ciljeva, jer ovakvi kompromisi, koliko god levim organizacijama omogućavaju da uđu u parlament, otvaraju sve više vrata za neophodnost daljih kompromisa koji mogu biti sve diskutabilniji, mada takođe mogu izgledati kao neophodni.
„Ili, još gore, promptna spremnost nekih od čelnika Zeleno-levog fronta da neposredno posle krađe izbora, kada još nije bilo vidljivo niti dovoljno eksplicirano kako će se boriti protiv toga, daju javne izjave kako će svakako ući u institucije, jer ih nije izabrala vladajuća stranka, već narod, deluje potpuno ishitreno, jer bi levici svakako u prvom planu u takvoj situaciji trebalo da bude borba“, kaže Sekulić.
Prostor za širenje levice ipak postoji, a naša sagovornica ga vidi u ujedinjenju levih aktera.
„Stvaranje novih platformi saradnje i jačanje mreža levih akcija i njihovo ujedinjavanje bi trebalo da bude u fokusu levice, kao i prevazilaženje fragmentacije levih aktera. Ljudi se danas izuzetno puno samoorganizuju, jer institucije ne funkcionišu i to je način da se levica ojača i proširi, uz postavljanje nekih jasnijih granica spremnosti na kompromise“, veruje Sekulić.
Feminizam je nedovoljno zastupljen
Profesrku Filozofskog fakulteta smo pitali i o mestu feminističkh politika, kao centralnih za levicu, u aktuelnom trenutku i parlamentarnoj borbi u Srbiji.
„Mi trenutno svedočimo povećanju vidljivosti akušerskog nasilja, što bi mogao biti važan faktor mobilisanja i žena, čak i onih koje nisu feministkinje za borbu protiv jedne prilično raširene i patrijarhatom obojene prakse, čime svakako može da se proširi obim podrške. Ali o tome se govorilo tri dana, i ishod je da će biti podignuta tužba protiv žene koja je digla glas protiv onoga što je pretrpela“, kaže Sekulić za Mašinu.
Ona dodaje i da u takvim situacijama, javni argument ne treba da bude „da mi nemamo dovoljno anesteziologa“, da se „ne ulaže u zdravstvo“ i slično, što su kako kaže naša sagovornica, bili argumenti nekih od lidera Zeleno-levog fronta. Sekulić smatra da je trebalo jasno reći da je reč o nasilju nad ženama i da je to nedopustivo i nastaviti akciju, a ne reći „kad dođemo na vlast, mi ćemo se boriti da bude više anesteziologa“.
„Feminizam nije bauk, to je borba za prava žena koja je konstitutivni deo levih politika, i ovakav mlaki nastup jasno pokazuje na čiju podršku se računa i čija podrška ne sme da se ugrozi, a to su lekari, a ne široki front žena“, uverena je Sekulić.
Ona kaže da se isto odnosi i na pitanje femicida, kako kaže, o tome se priča „ali mi ne vidimo kako se računa na pokret, kako se mobilišu oni koji dignu glas protiv toga, šta se radi na podršci, na širenju vidljivosti problema, a to je sfera politike, udružiti, okupiti i izdejstvovati promenu“.
Sekulić veruje i da je obeležavanje značajnih datuma za levicu upravo prilika za pravljenje šireg fronta. Međutim, podseća da ni neke od reprezentativnih sindikalnih centrala više ne obeležavaju 1. maj, a taj datum, kao i 8. mart stvaraju mogućnost za pravljenje šireg fronta levice upravo kako bi se izbegla neophodnost ulaženja u loše političke kompromise.
M.M.
