Pančevačka grupa Buč Kesidi, čiji su članovi gitarista Luka Racić i bubnjar Zoran Zarubica formirana je 2013. godine. Albumom „Euforija“ iz 2019. godine, bend počinje da postiže (regionalni) uspeh, a 2023. godina rezervisana je za regionalnu turneju, za kada je najavljen i izlazak trećeg albuma.
Drugi singl na studijskom albumu koji fanovi ovog benda sa nestrpljenjem očekuju, simptomatičnog naziva „Skupi snagu“, kao što stoji u opisu spota na platformi YouTube – okarakterisan je kao kafanski rokenrol hit. Već u ovom opisu, upotrebom reči rokenrol, vidimo dašak prošlih vremena. I kad pustimo spot, osetićemo da to nije samo dašak već vetar koji daje određeni smer.
Ženska emancipacija na radnom mestu
Prvi kadrovi video spota pesme „Skupi snagu“ počinju mašinom za šivenje. Tačnije, uvode nas u tekstilnu fabriku gde radnice u plavim(!) radnim odelima sede za mašinama i rade. Napad sentimentalnosti je neizbežan, ali i napad ponosa. U glavi se već ređaju sećanja. Pozdrav Prvom maju Pirotu, YUMCU, Vuteksu, Javoru iz Ivanjice i mnogim drugim fabrikama, jer su opet došle u naše sećanje.
Odmah nam je jasno, jedan od nivoa video spota i pesme biće angažovan. Radnice u plavim odelima za šivećim mašinama ne otvaraju (jedino) prostor jugonostalgije – ovo je mesto u kom se uzima najbolje od tradicije i istorije i stavlja se u novi kontekst. Da ostanemo u tonu spota, daje se novo ruho vrednostima koje su evocirane. Predstavljanjem tekstilnih radnica, to jest, predstavljanjem ženskog radnog kolektiva, pojmovi poput solidarnosti i sestrinstva neizbežno se ucrtavaju na mapu tumačenja spota.
Ponos, a zajedno sa njim i osnaživanje, centralni je element ovog singla. Naravno, ni u nekadašnjem socijalizmu ni danas u neoliberalnom kapitalističkom sistemu položaj radnica u fabrikama tekstila nije (bio) idealan.
No, kao što je u intervju za Bilten rekla Kjara Bonfiljoli (Chiara Bonfiglioli), autorka knjige o usponu i padu jugoslovenske tekstile industrije: „Bivše tekstilne radnice opisuju socijalizam kao razdoblje u kojem su ostvarivale veći stupanj slobode u radu i socijalnim pravima, za razliku od sada, kada je njihov rad obilježen eksploatacijom i prekarnošću. Iako su bivše radnice sklone nostalgiji prema radnim i socijalnim pravima koje su nekada imale, to ne znači da nisu kritične prema hijerarhijskim odnosima koji su tada postojali u socijalističkim tvornicama… Ipak, prostor tvornice postao je i prostor u kojem su radnice doživljavale kolektivnu solidarnost, ekonomsko osnaživanje i socijalnu mobilnost“.
Jugoslovenske socijalističke fabrike bile su prostori u kojima su žene osnaživane. Jačanje radničkog pokreta donosio je osnaživanje radnica unutar njihovih preduzeća, dok su radna mesta bila jedan od prostora ženske emancipacije. Zašto je ovo bitno? Refren pesme „Skupi snagu“ upravo o tome govori:
„Skupi snagu, reci mu / Kako si, ali nije potrebno / Skupi snagu, reci mu / Teško je, ali nije dovoljno“. Spot i tekst su na istoj semantičkoj ravni. Vertikalno posmatrano, tekst je nadogradnja onog što je prikazano u spotu. Kako je prostor fabrika osvojan (žene nisu emancipaciju dobile nego osvajale), stihovi bodrenja u refrenu su logičan izbor.
Jedan od vrednosnih efekata koji se postiže evociranjem tekstilne industrije, jeste stavljanje ideja pesme/spota u tačno određene ideološke granice. Kao što i angažovana umetnost mora biti svrsishodna, tako ni nostalgija ne bi smela da bude sklona romantizaciji niti mistifikaciji. Kod angažovane umetnosti veoma je bitno da bude istinita, da je zaista izašla iz namere da nas usmeri i pokrene, da ukaže na stanje stvari.
Drugi sloj tumačenja nastaje iz prvog – na posađenim vrednostima jednog društva. Solidarnost, sestrinstvo, hrabrost, budućnost – ključne su reči koje izviru. Solidarnost i sestrinstvo su istovremeno i činioci progresivne jugoslovenske istorije, jedni od temelja razvoja, nisu samo puke reči. A kako ne bi bile samo reči iz nekog pređašnjeg sistema koje sada nemaju vrednost, u spotu „Skupi snagu“ solidarnost i sestrinstvo postaju glavne ideje. One koje pokreću. Koga? Žene danas. Društvo danas.
Sestrinstvo na kafanskom podijumu
Nakon radnog dana, radnice odlaze u kafanu. Kroz istoriju, tradicionalno mesto okupljanja. Muškaraca. I danas, žena u kafani povremeno dobija negativnu konotaciju.
Emancipacija počinje time što su žene prisutne u javnom prostoru, a koji je od njih snažnije javan od birtija? Prelaženjem iz fabričkog pogona na kafanski pod, u pesmi se širi doticaj osvajanja, širi se osećaj slobode.
Scene kafane u spotu rekreacija su prave kafanske atmosfere. Piće, grljenje, zanos, emocije, dobro društvo, svaki od elemenata koji čini jedno kafansko veče je tu. I dva (šlagerska) pevača. Jer kakva bi to kafana bila bez pevačice? Kako je i rečeno u opisu spota, u pitanju je kafanski rokenrol, čime su nam sami autori istakli prostor kojem žele da posvetimo pažnju. I kada iza nas ostanu fabrička vrata a otvore se kafanska, atmosfera postaje dionizijska. Dolazi do fizičkog sjedinjenja devojaka, grle se i razmenjuju nežnosti svojstvene kafanskoj ekstazi; na simboličkom planu prelazimo sa metaforičkog zajedništva (radno mesto gde su sve radnice same za svojom mašinom, ali ujedinjene istim ciljem) do fizičkog stapanja u jedno. U jedan organizam koji je ujedinjen u ideji, borbi, trenutku.
Kroz sećanje se gradi budućnost, odnosno, sadašnji trenutak postoji zahvaljujući prethodno taloženim prošlim iskustvima. I samo na tim novim temeljima može da se nastavi gradnja.
Kao nekada, na krilima pesama s radnih i omladinskih akcija, reči pesme „Skupi snagu“ veoma glasno bodre. I ceo retro vajb koji je prisutan od prvog do poslednjeg kadra govori o promišljenosti načina poruke koju vizuelni uradak šalje.
Ton spota je optimističan. Odnosno, energija koju dobijamo gledajući ga je optimistična i angažujuća. Zrači rečima kao što su zajedništvo, sloga, ženska ljubav, podrška. Estetikom se naslanja na još jednu sferu poznatog. „Skupi snagu“ vizualno pastišira i kinematografiju socijalističke Jugoslavije. Masovne scene iz različitih fabričkih postrojenja, slavljenje rada u domaćoj kinematografiji, i dalje se drže na tragu nostalgije. One nostalgije koja odiše ponosom. Očigledno je, asocijativno-emocionalni slojevi se otkrivaju svakom sekundom ovog spota. Ali, da bismo dobili celu sliku, bitno je proveriti – koliko je tekst pesme u saglasju sa spotom. Ili obrnuto. Šta znače, recimo, stihovi prve strofe koji glase: „Dovoljno si čekala, al’ ipak si popustila / Skrivala se danima i ležala u suzama / Napokon prebolela, a sada si nestrpljiva / Sklonila si hrabrost sa obraza i pozvala”? Na ovom mestu, kada uvežemo tekst i spot u jednu ravan, vidimo kako se na ideološki i vizuelno jasnim temeljima spota veoma vešto gradi i sloj modernog. Očekivane rodne uloge su zamenjene, žene su gošće u kafani a muškarci su zabavljači, i ovom jednostavnom i efektnom intervencijom spot dobija dimenziju savremenog i ukotvljuje se u narative 21. veka.
Snaga zajedništva
Takođe, među onima koji potpisuju rad na spotu primetićemo da je više žena. Jer, ovo nije samo još jedna pesma koja se bavi „muškim“ uvidima u „ženske teme“. Naprotiv. Ranopravnost polova, ispoljavanje emocija (u javnosti), podrška koja se ostvaruje kroz prijateljske odnose, potraga za autentičnim osećanjem teme su koje izviru iz spota. Takođe, ove teme su sadržane i na nivou teksta.
Tako poslednja strofa glasi: „Koliko te je puta povredio, znaš / Završiće se kao i uvek do sad / Ti hoćeš da se vratiš na poznatu stvar / A njemu nije potrebno”. Radnja spota prati emocionalnu napetost koja se iskazuje u tekstu, a tema spota i tema teksta pesme jesu iste, u pitanju je u oba slučaja ohrabrenje. Nežno ohrabrenje.
Tekstovi benda Buč Kesidi zasnovani su na temama koje su veoma značajne za vreme u kom živimo i bend se u pesmama mahom bavi međuljudskim odnosima, te ih iz ovih razloga i često smatraju glasom svoje generacije. A taj glas je veoma jasan i veoma uočljiv – precizan je ali u isto vreme podržavajuć. Jer, „Skupi snagu“ je svojevrsan podsetnik osobi da bude svesna svojih kapaciteta ali i svojih emocija. A te dve stvari ne moraju u svakom trenutku da budu uvek u istoj ravni.
Ono što je u ovom slučaju veoma značajno iz perspektive autentičnosti ljudskog osećanja jeste glas koji se obraća u pesmi „Skupi snagu“ koji nema nadmenu poziciju. Perspektiva koju zauzima je saosećajna i konstuktivna, ona koja ostavlja prostor da osoba sama donose odluku i koja neće reći „jesam ti rekao/rekla” ako ishod ne bude povoljan. Kritika izostaje jer postoje empatija i solidarnost. Jer postoji razumevanje.
Time naslovna sintagma „Skupi snagu“dobija dvostruko vrednovanje. Prvo se ogleda kroz vizuelno-asocijativno smeštanje u kontekst jugoslovenskog socijalizma, drugo se iskazuje kroz artikulisano osnaživanje jedinke. Time se uspostavlja kontinuitet – nakon borbi koje su donele mogućnost egzistencijalne nezavisnosti, slede borbe na drugim terenima – borbe za autentična stanja i osećanja. U ovom slučaju, glas se daje devojci koja treba da svom (bivšem) mladiću uputi reči koje govore o tome kako se ona oseća. Ili ne mora. Šta god da odluči, sistem podrške postoji.
I ta podrška prikazana je u kadrovima spota – tu su drugarice, to je sestrinstvo, to je veza koja se stvara na razumevanju, u stapanju kroz trenutak. Radi se o empatiji koja se zasniva na najbitnijoj premisi – da nekom našem možemo biti podrška. Empatija otvara preko potrebna polja, nežnosti i brige. To je zainteresovanost za stanja i osećanja druge jedinke, za potrebama koje ona ima u trenutku. Ova vizura je topla. I kao takva, stoji kao kontrast onoj najčešćoj pretpostavci da su danas svi sebični i zagledani samo u svoje probleme i potrebe.
Jer u ovom trenutku, u kom se veoma mnogo govori o egoizmu, usamljenosti i nepripadanju i o tome da je društvo danas skup individualista, snaga zajedništva iscrtava se kao vodilja. Ali i kao podsetnik. Jer kolektiv je deo nas, oduvek bio.
Podsetnik nam je dala ekipa spota „Skupi snagu“, otvarajući nam vrata fabričkog postrojenja i kafane. Tu smo videli sve sem pojedinca zagledanog u sebe, kako se najčešće i tretira jedinka u 21. veku. Nismo videli ni čoveka bez ideala ili vrednosti. Naprotiv.
Sveukupno gledano, lično i kolekitvno se prepliću i potvrđuju da itekako utiču jedno na drugo; pravo tumačenje i primena prošlih ideja mogu da stvore temelje sadašnjosti; umetnost (i dalje) može biti angažovana. Umetnost može da ohrabri, podrška može da se pronađe. Podrška treba da se pruži. Bez patetike, „Skupi snagu“ emituje potrebnu toplinu svima nama koji smo i dalje svesni da bez brige o drugom nema ni brige o sebi, a ni dobrog sveta za sve nas.
