„U potrazi smo sa Centralnim registrom planskih dokumenata već neko vreme!
To je onaj Registar, odnosno, platforma na kojoj se nalaze svi urbanistički planovi u našoj zemlji, javna baza planskih dokumenata.
E pa, od tog Registra ni traga ni glasa“, stoji u objavi kolektiva Ministarstvo prostora.
„Prvo smo ga tražili kod Republičkog geodetskog zavoda gde je viđen poslednji put 2022. godine kad ga je hakerski napad zbrisao zajedno sa sajtom. Oni su nas usmerili na Agenciju za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, koja ne postoji, i koja je do novembra 2023. morala biti oformljena prema izmenama Zakona o planiranju i izgradnji. Zakon nas je uputio na nadležno ministarstvo koje je u obavezi da vodi Registar dok se Agencija ne oformi. Ipak, nema ga ni tamo“.
„Ako ga negde vidite, javite nam se“
Ako ga negde vidite, javite nam, ipak su tamo sva ‘javno dostupna’ planska dokumenta, nije dobro da ovako nestane“, dodaje se.
Da je centralni registar „nestao u struji“ Ministarstvo prostora je primetilo 2022. U medijima su tada našli i informaciju da je sajt Republičkog geodetskog zavoda, na kome se nalazio registar, tada onesposobljen zbog hakerskog napada, kaže za Mašinu Božena Stojić iz Ministarstva prostora. Kako se Registar nala
„Mi smo u nekoliko navrata objavljivali da registar nije u funkciji i povremeno upite Republičkom geodetskom zavodu“, kaže Stojić, „A nedavno smo primetili da je sajt RGZ-a rekonstruisan, ali da registru, ipak, ne može da se pristupi, to jest da njega faktički nema“.
Da stvari budu zamršenije, kako Stojić objašnjava, to što registra nema na sajtu RGZ je u neku ruku i u redu. Kako to?
Naime, izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji su predvidele da registar i dalje postoji, ali je nadležnost i obaveza njegovog vođenja i ažuriranja prebačena sa Republičkog geodetskog zavoda na Agenciju za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije što je, kako kaže Stojić, „staro, ali ujedno i novo telo koje je Ministarstvo za građevinarstvo treba da osnuje“.
Agencija, institucija koje nema
„Agencija je postojala pre pa je, ako se ne varam, 2014. godine ugašena. Skorašnje izmene zakona su predvidele njeno, da kažem, vraćanje, odnosno ponovno osnivanje“, objašnjava Stojić. Ministarstvo građevinarstva je po zakonu imalo rok od tri meseca da osnuje novu-staru Agenciju. Rok je istekao u novembru, ali agencija osnovana nije.
„Po osnivanju Agencije bi trebalo da se u nekom roku od opet par meseci desi, da je tako nazovem, selidba tog registra sa sajta RGZ-a na sajt Agencije. U među vremenu, na sajtu RGZ-u, dakle, još od juna 2022. godine nema centralnog registra, a nema ni Agencije koje bi trebalo da ga preuzme“, opisuje neverovatnu situaciju Stojić.
Republički geodetski zavod se odrekao registra zato što mu usvojeni zakon više ne nalaže da ga vodi, i on je sada tako u nekom limbu, kako kaže Stojić. Niko ga ne vodi – a potreban je i predstavlja zakonsku obavezu.
Pojela maca stare, ali i dokumente koji se trenutno donose
Pored toga što je registar uređen zakonom, postoji i podzakonski akt, odnosno vrlo temeljan pravilnik koji propisuje i kako i šta on treba da sadrži, kao i način njegovog vođenja i održavanja. Registar, naravno, treba da sadrži i planska dokumenta koja su nastala i pre nego što je on nestao u hakerskom napadu, i ona nastala pre nego što je menjan zakon, i dokumenta koja su nastala pre promena na sajtu RGZ – ali i nova planska dokumenta, sva ona koja su donošena nakon što je registar „pojela maca“.
„Centralni registar planskih dokumenata mora da sadrži sve prostorne planove i sve urbanističke planove, i to ne samo one koji su usvojeni na teritoriji Republike Srbije, već i oni koji su u procesu izrade. On bi trebalo da nama svima, celokupnoj javnosti, potpuno transparentno pruža informaciju o tome da li je izrada nekog plana započeta, u kojoj je fazi, kada i na koji način mi možemo da se uključimo“, naglašava Stojić.
Naša sagovornika skreće pažnju na to da je centralni registar (koga nema) sveobuhvatna baza koja ima najviši nivo transparentnosti po pitanju planskih dokumenta. Od kad je registar nestao bez traga mnogo planova je usvojeno ali tamo nije objavljeno:
„Mnogo planova je i u proceduri izrade, a da mi zapravo to ne možemo da znamo na taj neki najlakši način“.
Lokalne samouprave uglavnom objavljuju samo tekstove o planovima
Planove koje sadrži registar koga nema treba da objavljuju i lokalne samouprave. Sa tim, ipak, ima nekoliko problema. Jedan je u tome što neke lokalne samouprave planove objavljuju, a neke baš i ne. Pored toga, planovi koje objavljuju lokalne samouprave ne sadrže sve potrebne elemente:
„Dakle, planovi se, osim u registru, objavljuju u službenim listovima gradova i opština i u Službenom glasniku Republike Srbije – ali samo njihov tekst. Mi tako možemo da pročitamo objašnjenje za plan, ali ne možemo da vidimo grafičke priloge, odnosno mape. Ako nas interesuje neki park, neka ulica, lična parcela, na osnovu tekstualnog priloga ne možemo grafički da sagledamo razvoj prostora koji neki plan predviđa. Možemo samo da čitamo o tome, ali to nam onda ostaje na nekom apstraktnom nivou i nije na dovoljno jasno“.
Planovi, naglašava Stojić, ne mogu da se čitaju tako polovično. „Planovi se čitaju tekstualni deo plus grafički. Centralni registar je bila jedina baza koja sadrži i grafički i tekstualni deo, i bez njega nemamo pristup u svojim planovima na taj način“.
Službeni glasnik, u kome se planovi takođe objavljuju, nije otvoren za javnost, jer se pristup njemu plaća.
Gde je i šta radi GUP BG 2041?
Jedan od dokumenata koji ne možemo da tražimo u centralnom registru je nesrećni Generalni urbanistički plan Beograda za period do 2041. godine. Sećate se, to je onaj dokument koji predviđa da se betonom zaptije svaka preostala rupica i travica koja bi mogla da upije kišu, da budemo sigurni da se nećemo odreći poplava i toplotnih ostrva.
Stojić skreće pažnjiu na to da s građani tokom ranog javnog uvida u GUP Beograda poslali hiljade primedbi na koje nikada nisu dobili odgovore iako je odgovori trebalo da se objave u toj fazi. E, da centralni registar radi možda bi nam „druge ptice pevale„.
„Da imamo pristup registru, imali bismo i svoj dokumentaciji koja je nastala nakon radnog javnog uvida. Tu bi bio zapisnik o javnom uvidu i svim primedbama, koji je trebalo da sastavi komisija za planove“
Bez centralnog registra nemamo uvid ni u preko 60 detaljnih urbanističkih planova koji se objave samo u Beogradu na godišnjem nivou. Da li treba da ponavljamo da je učešće građana u procesima urbanističkog i prostornog planiranja i ovako bila ispod zakonskog minimuma?
Ministarstvo prostora je od Ministarstva građevinarstva tražilo odgovor na pitanje šta je s registrom. Odgovora nije bilo.
I.K.
