Srbija je jedna od svega nekoliko zemalja na evropskom kontinentu u kojoj oporezivanje zarada nije progresivno, odnosno u kojima se na veće zarade ne plaća i veći porez. Ono je i manje od linearnog, pokazali su autori istraživanja – naime, oni koji zarađuju najviše snose najmanje poresko opterećenje.
Ukidanje progresivnog oporezivanja u korist linearnog je bilo jedna od neoliberalnih mera koje su doživele ekspanziju počev od sedamdesetih godina XX veka, ali koje su u međuvremenu ublažene u mnogim zemljama. Kod nas se, međutim, u dominantnom diskursu linearno oporezivanje predstavlja kao civilizacijska norma, a progresivno doživljava kao radikalna mera.
Da bi uvođenje progresivnog oporezivanja u Srbiji, zemlji u kojoj je polarizacija na bogate i siromašne sve upadljivija, bilo korisno za umanjivanje društvenih nejednakosti i razornog siromaštva velikog procenta radnog stanovništva, levo pozicionirani akteri govore već deceniju i po.
„Knjiga je odlična da se lišite preteranih iluzija i preteranih očekivanja“
Ipak, malo je istraživanja koja nude modele sprovođenja progresivnog oporezivanja, i, kontekstualizujući ih, istovremeno polularizuju ovu metodu i prikazuju njena ograničenja kao partikularnog sredstva za borbu protiv nejednakosti. Takvo je istraživanje koje je proteklih meseci sproveo Centar za politike emancipacije (CPU) u saradnji sa grupom autorki i autora, a koje je šestog decembra u Medija centru u Beogradu predstavljeno u okviru predstavljanja publikacije „Za progresivno oporezivanje: Mogućnosti uvođenja progresivnog oporezivanja zarada“.
Ovu publikaciju, koja ima stotinak strana treba da pročita svako ko se identifikuje sa političkom i društvenom levicom, rekao je na predstavljanju istraživanja profesor Zoran Stojiljković.
„Knjiga je odlična da se lišite preteranih iluzija i prevelikih očekivanja jer pokazuje šta su ograničene moći u jednom razvaljenom i siromašnom društvu i koliko strategija promena mora da bude lepezasta i da obuhvata sve mere redistribucije, ali i predistribucije odnosno ekonomske strategije i politika. Ništa nije dovoljno izdašan izvor da reši problem. Ovo što je u naslovu, to je progresivno oporezivanje, jeste jako značajno“, zaključio je Stojiljković.
Pored Stojiljkovića, koji je redovni profesor na Fakultetu političkih nauka BU, na konferenciji za medije su govorili Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beograda,te Bojana Tamindžija i Vladimir Simović iz CPE-a.
U Srbiji se dohodak 1% najbogatijih duplirao za 40 godina
Bojana Tamindžija je naglasila da se minimalna zarada i prosečna zarada u Srbiji se nalaze među najnižim u Evropi, dok su, istovremeno, cene hrane u Srbiji i pre krize izdvane pandemijom i ratom u Ukrajini bile među najvišim na kontinentu. Inflacija koja se na to nadovezala, a koja je takođe jedna od najviših u Evropi, je takođe nesrazmerno pogodila najsiromašnije slojeve.
„Što se tiče nejednakosti u Srbiji, imamo podatak da je u poslednje četiri decenije, u stvari, dohodak 50% najsiromašnijih opao za 14%, dok je dohodak 1% najbogatijih porastao za 89%. I to je trend koji nekako ne prestaje da raste“, skrenula je pažnju Tamindžija nabrajajući motive za razmatranje modela progresivnog poreza.
Ona je navela da je poreski sistem u Srbiji u suštini regresivan. Sam porez na zarade ima element blage progresivnosti u tome što iz godine u godinu malo raste neoporezivi deo zarada. Siromašni slojevi, međutim, po njenim rečima, nesrazmerno utiču na punjenje budžeta kroz PDV jer PDV na proizvode (proporcionalno) više pogađa one sa manjim prihodima.
Još konkretnije od toga, u Srbiji postoji najviša osnovica za plaćanje poreza, preko koje porez ne raste. (Ona je uvedena jer poreski sistem ne bi mogao da ne bi mogao da izdrži da plaća visoke penzije srazmerno onom što bi ulagali u penzioni sistem ljudi koji imaju više zarade od 5 prosečnih bruto zarada, objasnila je Tamindžija.) Deo regresivnosti sistema ogleda se i u malim porezima na nasleđe i poklon u prvom naslednom redu.
„Nama je jasno da uzrok siromaštva u Srbiji nije poreski sistem kao takav; da je Srbija zajedno sa zemljama regiona, zemlja koja se nalazi na periferiji i koja nema mogućnosti da mnogo bira svoju ekonomsku poziciju. Ali s druge strane, poreski sistem vidimo kao jednu tačku gde je moguće napraviti reformu koja bi mogla da doprinese da se napravi redistribucija bogatstva i da siromašni slojevi mogu malo da odahnu i da se malo to sve na njih prelije“, istakla je u uvodu Bojana Tamindžija.
Progresivno opterećenje bi pogodovalo svima koji zarađuju ispod 200.000 dinara
Vladimir Simović iz CPE je istakao da je u gotovo svim evropskim zemljama oporezivanje progresivno. Po njegovim rečima, proporcionalni porez koji postoji u Srbiji je zaostatak neoliberalne politike i treba ga što pre menjati ako želimo da pričamo o redistribuciji bogatstva i ako želimo da pričamo o smanjenju zarada i o smanjenju siromaštva i nejednakosti. „Naravno, to nije jedina mera koja može i treba da bude sprovedena, ali svakako jeste jedna od glavnih“, konstatovao je.
„Ono što je takođe indikativno jeste da je Svetska banka nedavno objavila jedno istraživanje koje pokazuje da su ljudi mnogo spremniji da plate porez ukoliko je porez progresivan. Zato što ljudi vide tu neku vrstu pravičnosti, pa samim tim i su motivisaniji da plaćaju, pa plaćaju porez“, konsttaovao je Simović.
On je objasnio da su u definisanju dva modela mogućeg progresivnog oporezivanja autorke i autori krenuli od definicije Eurostata koja kaže da su niske zarade sve zarade do 67% prosečne bruto zarade. Za potrebe domaćih modela, autorski tim je prilagodio ovu definiciju i definisao sve zarade do 50% prosečne bruto zarade kao niske.
„Dakle, rekli smo da se sve plate, sve plate koje su do visine od 50% prosečne brutozarade, oslobađaju porez. Onda se uvode četiri progresivne stope poreza. Prva je 10%, ona ide od tih 50% prosečne brutozarade do dve prosečne brutozarade. Poreska stopa od 16% se uvodi na zarade koje se nalaze između dve prosečne brutozarade i tri prosečne mesečne brutozarade. Zatim, 32% na zarade između tri i pet prosečnih brutozarada i 42% poreza plaća se na onaj iznos koji prelazi pet prosečnih brutozarada. Dakle, to je taj stepeničasti model progresivnog oporezivanja koji nam je omogućio određenu vrstu preraspodele dohotka“, objasnio je Simović.
Simović je zatim pokazao kako bi ovaj model funkcionisao u konkretnim neto sumama, primenjeno na zvanične podatke iz oktobra 2022. godine.
„Dakle, mi smo radili računicu na tim podacima i ovde vidimo da praktično zarade negde do skoro 200.000 neto imaju neku vrstu poboljšanja u odnosu na stanje. Dakle, niske zarade rastu za neke 3272 dinara, otprilike negde do 200.000, kada zapravo kreće ova vrsta rasta poreskog opterećenja i ono ide do nekih 36% ukupnog poreskog optorećenja za najviše zarade koje su negde, kako smo mi u našoj kalkulaciji računali, 1.800.000, iako znamo da ima izrazito viših zarada. Dakle, u nekim mesecima te zarade dostižu i 150 miliona dinara neto“, pojasnio je Simović na primeru zarada.
I.K.
