„Planeta Zemlja suočava se sa trostrukom krizom: klima se menja prebrzo da bi se ljudi i priroda tome prilagodili, gubitak prirodnih staništa i drugi pritisci prete izumiranjem milionu biljnih i životinjskih vrsta, dok zagađenje nastavlja da ugrožava naš vazduh, zemlju i vodu“, navodi se u objavi Ujedinjenih nacija uoči Dana zaštite životne sredine, koji će se ove godine obeležiti pod sloganom #SamoJednaZemlja (#OnlyOneEarth).
Da bi se klimatske promene, izumiranje vrsta i zagađenje ublažili, treba promeniti našu ekonomiju i društva tako da postanu inkluzivnija, poštenija i povezanija sa prirodom, ocenjuju iz UN. „Moramo se sa povređivanja planete preorijentisati na njeno lečenje“, apeluje se, i dodaje da praktična rešenja i potrebna tehnologija već postoje, a uz to su i sve pristupačnija.
Dan zaštite životne sredine obeležava se od 1973. godine. Godinu dana ranije, 1972, u Stokholmu je održana Konferencija Ujedinjenih nacija o čovekovoj sredini na kojoj je putem Deklaracije UN o čovekovoj sredini usvojeno 26 osnovnih principa njene zaštite i osnovan Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu – UNEP. „Samo je jedna Zemlja“ je bio i slogan ove Konferencije. Stokholm će ove godine biti domaćin obeležavanja Dana životne sredine, a ugostiti i konferenciju Stokholm+50, koja se održava 2. i 3. juna.
U susret prazniku Ujedinjene nacije naglašavaju da bi u korist ispunjavanja ciljeva Pariskog sporazuma, odnosno da se planeta ne bi zagrejala 1.5°C više od predindustrijskih nivoa, godišnja emisija gasova staklene bašte morala da bude prepolovljena. Ako se to ne desi „izlaganje zagađenju vazduha preko bezbednih granica će se povećati za 50% u narednoj deceniji, a količina plastičnog otpada koji dospeva u vodne ekosisteme gotovo utrostručiti do 2040. godine“, konstatuje se u objavi.
Setimo se da gotovo svi siromašni već dišu preterano zagađen vazduh, odnosno da je 99% svetskog stanovništva u zemljama sa nižim prihodima izloženo aerozagađenju koje prekoračuje granične vrednosti propisane od strane SZO. Takođe, na svetu je od početka veka proizvedena polovina plastike kojom raspolažemo, a čiji ostaci prodiru do najzabačenijih tačaka planete, kao i u naše organizme: čestice mikroplastike detektovane su u krvotoku odraslih, a nedavno i ljudskih fetusa. U istom periodu svetsko more, koje upija više od 90% toplote koju „zarobljavaju“ gasovi staklene bašte, zagrevalo se munjevito, tako da bi mu trebali vekovi da se ohladi čak i kada bi se svo zagađivanje prirode obustavilo ovog momenta.
Uz to, sve su češće naučne procene da je vreme za dostizanje ciljeva Pariskog sporazuma nepovratno izgubljeno. Posvećenost zauzdavanju zagrevanja planete u Parizu je dogovorena 2015, kada je prosečna svetska temperatura prvi put prešla jedan stepen iznad nivoa iz devetnaestog veka. Sedam godina kasnije, investicije u energetsku tranziciju su tri do šest puta manje nego što je potrebno da bi se globalno zagrevanje do 2030. ograničilo na 2°C, stoji u najnovijem, aprilskom izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC).
Ujedinjene nacije navode da su za opstanak planete važne svakodnevne odluke pojedinaca, ali istovremeno naglašavaju da su ključne oblasti u kojima treba da dođe do promena energetika, privreda, globalno trgovanje i saobraćaj i zaštita biodiverziteta. A na njih, priznaje UN, mogu uticati samo veći entiteti: nacionalne i subnacionalne uprave, finansijske institucije, preduzeća, međunarodne i druge organizacije „koje raspolažu sa moći da menjaju pravila, daju okvir našim stremljenjima i otvore nove horizonte“.
Ujedinjene nacije proteklih godina sve glasnije ukazuju na to da teret ekološke krize nesrazmerno nose siromašne zemlje i siromašni delovi društva i zagovaraju veće učešće bogatih zemalja i entiteta u njenom zauzdavanju. Kako se naglašava u trećem delu Šestog izveštaja IPCC-a, tzv. „atlasu ljudske patnje“ koji je objavljen krajem februara 2022, ogromne su razlike između malog dela čovečanstva koji ima resurse da preživi nestabilnu proizvodnju hrane, opasne vrućine i podizanje nivoa mora i ugroženije većine. U zemljama ranjivim na klimatske promene je tako u proteklih deset godina čak petnaest puta više ljudi stradalo od poplava, suša i oluja nego u zemljama koje IPCC vodi kao „sigurne“. Međunarodni panel za klimatske promene UN se u radnoj verziji prethodnog dela izveštaja založio i za odustajanje od kapitalističkog, ekstraktivističkog modela privrede, konstatujući da je on neodrživ.
A šta, u međuvremenu, rade moćni? Umesto da „menjaju pravila igre“, moćni su sve zaokupljeniji istim Monopolom i Rizikom, sa sve većim ulozima. Glasove brojnih izveštaja i apela objavljivanih pred Stokholm+50 zaglušile su vesti koje se tiču rata u Ukrajini i narastajuće energetske krize, a strahovanja od dugoročnog zagrevanja planete na severnoj hemisferi je smenila panika pred nastupajućom zimom. Evropa, tako, reaktivira termoelektrane na ugalj, naftaši se upliću i u zvanične planove o energetskoj tranziciji, a korporacije sa sredstvima većim od najvećih svetskih ekonomija, poput BlackRocka, Vanguarda i State Streeta, nastavljaju da, blokirajući odluke koje bi mogle uticati a ublažavanje klimatskih promena u kompanijama u kojima poseduju deonice, neometano profitiraju od ljudske – i patnje planete.
I.K.
