„Ja sam sigurna da je taj most mogao da se gradi, recimo, sa barži koje ne bi zahtevale izgradnju pristupnog mosta, kao što su se do sada u Novom Sadu gradili svi ostali mostovi, tako da se maksimalno vodi računa o prirodi i zaštićenom području. Barže se posle sklanjaju i više nema nikakvog uništavanja prirode“, kaže za Mašinu Ana Ferik-Ivanovič, predsednica Društva arhitekata Novog Sada – DANS.
Ferik Ivanovič je na javnoj raspravi o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu dela projekta za izgradnju mosta u nastavku Bulevara Evrope nadležnima postavila pitanje da li je iko pokušao da pronađe drugo, alternativno rešenje za samu tehnologiju za izgradnju pomoćnog mosta.
„Znamo da nisu i znamo da neće“, komentariše za Mašinu i dodaje:
„Koliko vidimo, pomoćni most je napravio najveću štetu u celom području, a on je najkratkotrajnijeg karaktera“.
Podsetimo, Društvo arhitekata Novog Sada je jedna od organizacija koje su 2021. prve ukazale na neusaglašenost Generalnog urbanističkog plana NS do 2030 sa realnim potrebama Novosađana i održivim razvojem grada, a konkretnije i na štetnost projekata za izgradnju „Novog Sada na vodi“ i mosta između Bulevara Evrope i Kamenice. Predstavnici DANS-a su ostali istrajni u oceni da je u Bačkoj potreban još jedan most preko Dunava, ali da je ovaj planiran i da se gradi na pogrešnom mestu.
Ne odustajući od tog zaključka, iz DANS-a, ipak, ukazuju i na to da je i projekat mosta na kom su vlasti toliko insistirale mogao da se planira i izvede „sa manje žrtava“, odnosno uz manje trajno devastiranje prirode.
Autsorsovanje projekata – zanemarivanje problema
Da bi se to desilo u projekat je trebalo uključiti domaće inženjere, smatra Ferik-Ivanovič:
„Ne samo kao nadzorni organi i ne samo kao revizori određene projektne dokumentacije, nego su upravo naši inženjeri i ljudi sa dugogodišnjim iskustvom izgradnje mostova trebali da rade ovaj projekat i da nađu najbolje moguće rešenje. To je u ovom slučaju izostalo. Mi smo prosto prepustili kineskoj firmi da ona radi sve, da bude projektant, izvođač i sam sebi nadzor, i da šta god da oni nacrtaju to mora da prođe. Da su oni sada predložili druge neke bespotrebne elemente u prostoru ja verujem da bi im naši i to dozvolili“.
Problemi na koje ukazuje Ferik-Ivanovič su u arhitekturi i urbanizmu, skrenimo pažnju, prisutni barem nekoliko decenija. Dominantniji su postali zahvaljujući napretku digitalnih tehnologija i finansijalizacije svetskih tržišta, ali i sve veće zloupotrebe finansijske moći aktera u građevinskoj industriji. Od idejnih projekata za „brendiranje“ gradova do izvođačkih projekata za veliku infrastrukturu, planovi se uz zdušnu saglasnost političkih elita i pod krinkom modenrizacije u zemljama kapitalističke periferije prečesto rade bez uvažavanja konteksta i uticaja na životnu sredinu, a, kako iskustvo pokazuje, i domaćeg zakonodavstva.
Zašto „salami slicing“?
Predsednica DANS-a je na javnoj raspravi postavila pitanje zašto se analiza uticaja na životnu sredinu gleda selektivno, odnosno za izdvojen prostor:
„Trebalo je da jednim dokumentom analiziraju i uticaj pomoćnog mosta i glavnog mosta, i same marine i vijadukta. To su četiri nova elementa koji ulaze u ovaj prostor i za koji je trebalo da se takođe uradi sveobuhvatna analiza uticaja koja bi rekla pravo stanje“.
Podsetimo, iz DANS-a su komentarisali i da će za „Novi Sad na vodi“, koji se takođe gradi u spornoj zoni, biti potrebno izmeštanje obaloutvrde na Dunavu o trošku svih stanovnika Novog Sada, dok su druge organizacije navodile da je izmeštanje obaloutvrde opasno.
I.K.
