Evropska komisija je krajem 2021 izašla sa setom mera za poboljšanje položaja platformskih radnika koji je trebalo da zaposlenima u gig ekonomiji omoguće radna i socijalna prava koja imaju i drugi zaposleni.
„Ove mere će uzimati u obzir i specifičan položaj onih koji rade preko platformi i žele da zadrže status samozaposlenih dok će ujedno i omogućiti radnicima veću zaštitu od ‘samovolje’ algoritma koji uprvalja određenom platformom“, pisali smo tada. Predložena direktiva je rezultat dugogodišnje borbe sindikata.
Predlog Direktive Evropske komisije iz 2021. obuhvata niz kriterijuma za određivanje da li je neka platforma stvarni poslodavac radniku. Ako platforma zadovoljava makar dva od tih kriterijuma smatraće se da bi ona morala biti poslodavac, čitali ste na našem portalu. Platforme bi mogle da osporavaju da su određenim radnicima stvarni poslodavci, ali bi to morale i da dokažu – umesto prakse po kojoj radnica ili radnik moraju da dokazuju da su „pravi“ zaposleni.
U prava koja bi radnicima bila dostupna primenom direktive spadaju: pravo na minimalnu zaradu, kolektivno pregovaranje, radno vreme, zdravstvenu zaštitu, pravo na plaćeno odsustvo, bolji pristup zaštiti od nesreća na radu, naknade u slučaju nezaposlenosti ili bolovanja kao i garantovane penzije.
Pregovori o usvajanju Direktive su u finalnoj fazi. Ako bi bila usvojena, članice EU bi imale rok od dve godine da sa njom usklade svoje zakonodavstvo.
Direktiva bi uticala i na prava domaćih radnica i radnika
Domaći radnici u gig ekonomiji nadaju su da će Direktiva uticati i na njihov tretman. To bi bilo u interesu velikog broja ljudi. Kako ste čitali na Mašini, krajem 2021. Srbija je bila druga zemlja po udelu platformskih radnika među zemljama u regionu, a broj ponuda stranih kompanija radnicima iz Srbije za rad na daljinu je od tada bio u porastu.
Istovremeno, stručnjaci su ukazivali na to da Platformska ekonomija u Srbiji ne zadovoljava kriterijume dostojanstvenog rada, a da važećim pristupom radnom zakonodavstvu nije moguće rešiti probleme frilensera.
Direktiva bi, između ostalog, obavezala platforme koje rade u zemljama članicama EU i da podatke o svojim aktivnostima i zaposlenima dele sa državnim institucijama. „Do sada je institucijama bilo teško da isprate ko zaista radi za platforme i kontrolišu poštovanje radnih prava, što je naročito bilo problem sa platformama koje rade u više zemalja“, pisali smo.
Platforme i njima sklone države pokušavaju da ublaže odredbe direktive
Poslodavci na koje bi se direktiva odnosila se protive njenim odredbama. Kako piše Social Europe, usvajanje ovog dokumenta dolazi u vrlo nezgodnom momentu za platforme – u trenutku kada se veliki ulagači povlače iz investiranja u platforme, za koje se plaše da više neće donositi dovoljno profita za njihove apetite. Pojedine platforme, poput Deliverooa, su napustile zemlje koje su platformske radnice i radnike već definisale kao zaposlene.
Evropska komisija je pod uticajem poslodavaca i država koje ih podržavaju ublažila prvobitni tekst direktive. Kako piše Social Europe, „Komisija je izmenila kriterijume za dokazivanje statusa zaposlenog da platformama olakša da izbegnu zakon“. Kao po običaju, Evropski parlament je raspoložen za oštriji dokument, ali finale će zavisiti od drugih aktera.
„Ako narednih meseci poraste broj članica sa simpatijama prema platformama — uzevši u obzir da se nove vlade očekuju u Poljskoj i Holandiji — direktiva će izgubiti deo svoje snage“, dodaje se. U takvom obrtu,ona bi mogla izgledati lepo od spolja, ali u suštini mašiti cilj zbog koga je pokrenuta i pisana.
Blaža direktiva bi se strogo odnosila prema malim i novim platformama, a velike igrače puštala da neometano održavaju monopol, omogućivši im da izbegnu pretpostavku da funkcionišu kao poslodavci uz pomoć minornih izmena softvera, piše Tim Kristiaens. Eksploatatorske prakse bi se nastavile, neokrznute.
Kristiaens upozorava na to da bi usvajanje blaže direktive omogućilo zemljama u kojima su ranije donesene sudske presude u korist radnika kao zaposlenih da te presude, i eventualnu legislativu koja je iz njih proistekla, preinače (u procesu već pomenutog prilagođavanja zakonodavstva). Već izvojevane borbe bile bi izgubljene.
I.K.
Ovaj tekst je nastao u okviru šireg projekta “Novo zapošljavanje: zagovaranje prava radnika na digitalnim platformama u Srbiji”, uz finansijsku pomoć Evropske unije. Tekst ni na koji način ne odražava zvanične stavove Evropske unije.
