Prema tekstu na sajtu Social Europe, u Evropi je postignut napredak u godinama pre pandemije: stope zaposlenosti žena su se povećale. Ipak, više žena nego muškaraca je izgubilo posao kada je Covid-19 udario, navodi se – uglavnom zato što su žene bile brojčano više od muškaraca u sektorima koji su najteže pogođeni posledičnim zatvaranjem.
Prema dotičnoj analizi, obrazac koji je u pitanju se reprodukuje širom evropskog tržišta rada. Prema podacima iz teksta, više muškaraca je zaposleno u industriji, sektoru saobraćaja ili građevinarstva, dok su žene dominantno u sektoru brige i nege – u zdravstvu i obrazovanju, poslovima podrške, usluga i prodaje.
Rodna segregacija i preopterećenje žena na radu je najuočljivije bilo tokom pandemije, jer su žene većinske radnice u zdravstvu i maloprodaji. Autorka analize navodi da rodna segregacija uključuje i muškarce: zaposlenost muškaraca bila je neproporcionalno pogođena gubitkom poslova u građevinarstvu i proizvodnji tokom Velike recesije 2007-09, dok su žene doživele veći gubitak posla tokom pandemije.
Muškarci prema procenama autorke imaju više moći na radnom mestu, pri čemu više muškaraca zauzima ulogu menadžera nego žena: dve trećine zaposlenih je imalo muškog šefa 2021. godine. Ogromna većina muškaraca (80 procenata) ima šefa muškarca dok zaposlene žene imaju jednaku verovatnoću da imaju menadžera ili menadžerku.
U Srbiji je ovaj trend takođe prisutan.
Prema istraživanju „Položaj žena u sindikatima u Srbiji“ udruženja FemPlatz, položaj žena u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji je nepovoljan. „Izražene su rodne nejednakosti na tržištu rada, a rodna dimenzija nedostaje u politikama zapošljavanja. Rodni jaz u stopi zaposlenosti je konstantan, a tržište rada karakteriše rodna segregacija po sektorima i zanimanjima. Postoji rodni jaz u zaradama, a zbog barijera za pomirenje profesionalnog i porodičnog života, kao i zbog nedostatka adekvatnih usluga, žene su mnogo neaktivnije na tržištu rada.“
Istraživanje pokazuje da su žene suočene sa rodno zasnovanom diskriminacijom pri zapošljavanju, ali i na radnom mestu: „Istraživanje o rodno zasnovanoj diskriminaciji prilikom zapošljavanja i rada pokazalo je da je 36% žena i 26% muškaraca prilikom razgovora za posao moralo da odgovori na pitanja o deci, da li imaju ili planiraju da imaju decu, a od oko 7% žena je zatraženo da dostave lekarsko uverenje da nisu trudne.“
Isto udruženje je u Izveštaju o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti za 2020. godinu objavilo podatke da su žene u Srbiji, kao i u svetu, podnele najveći teret u uslovima vanrednog stanja, jer su činile 86% zaposlenih na prvoj liniji, mnoge od onih koje su radile u neformalnom sektoru brige i nege su ostale bez posla, dok su oblasti u kojima su više zastupljeni muškarci (sektor umetnosti, zabave i rekreacije, sektor saobraćaja) bile više pogođene krizom.
Nepovoljni položaj žena na tržištu rada se nastavio i nakon pandemije. Pored toga, u Srbiji živi skoro pola miliona ljudi koji nisu u stanju da zadovolje osnovne životne potrebe. Prema podacima različitih istraživanja rizik od siromaštva nesrazmerno pogađa žene. Feminizacija siromaštva predstavlja dodatnu važnu temu koja je deo kišobrana radnih prava žena.
I.P.
