Jedan od najvećih problema mladih u Srbiji je nezaposlenost, a pored toga i prekarni uslovi rada sa kojima se suočavaju. Pri ulasku na tržište rada mladi najčešće rade na crno, a tome ne pomaže program „Moja prva plata”, koji mlade uskraćuje za Ugovor o radu.
Participacija mladih i unapređenje njihovog položaja neki su od državnih prioriteta, a prema rečima pomoćnice Ministra turizma i omladine, to će se postići implementacijom „Garancije za mlade”.
Prema najnovijim podacima, 17,1 odsto mladih osoba u dobi od 15 do 29 godina u Srbiji trenutno je nezaposleno.
Od ukupnog broja osoba u zatvorima u Srbiji 35,8 odsto čine mladi ljudi (do 29 godina), što je porast od 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Udeo dugotrajne nezaposlenosti mladih u većini zemalja je različit za muškarce i žene. Na primer, u Crnoj Gori je stopa dugotrajne nezaposlenosti mladih muškaraca iznosila 16 odsto, u poređenju sa 12 odsto za mlade žene. Nasuprot tome, udeo dugotrajno nezaposlenih je veći kod mladih žena (24,3 odsto) nego za mladiće (14,6 odsto) u Turskoj. U Albaniji i u Srbiji stope dugotrajne nezaposlenosti bile su skoro iste za mladiće i devojke.
Samozapošljavanje još uvek nije najčešći izbor među mladima, posebno za mlade žene. 2022. Albanija je imala najveći udeo samozapošljavanja među mladima (17 odsto), dok je najmanje učešće imala Severna Makedonija (6 odsto).
Mnogi mladi ljudi su u riziku od siromaštva. U Srbiji je 2022. godine ova stopa iznosila 19,8 odsto.
Razlika između mladića u NEET statusu u gradu je neznatna, dok kod mladih žena na selu ona iznosi 28 odsto, a u gradovima 18 odsto. Kada je reč o ženama na selu, Sarita Bradaš iz Fondacije „Centar za demokratiju“ izjavila je da odgovornost ne treba svaljivati na pojedinku i pitati se šta je potrebno da ih podstaknemo da se uključe u tržište rada, već da treba da razmišljamo o tome šta je potrebno uraditi da se njima pruži podrška.
NEET status i „Garancija za mlade”
Indeks se meri u okviru projekta „WB&T for EmploYouth” s fokusom na podršku zapošljavanju mladih u NEET statusu – onih koji nisu zaposleni, niti se obrazuju ili obučavaju.
„Mladi koji su nezaposleni, a nisu ni u sistemu obrazovanja, kada nađu zaposlenje neretko ostanu ranjiva kategorija, jer često ti poslovi budu nesigurni, potplaćeni i bez svih benefita kao što su plaćeno odsustvo s posla, zdravstveno i socijalno osiguranje i ostalo”, rekla je Mirjana Mirosavljević Bobić menadžerka projekta iz Fondacije Ana i Vlade Divac.
Metju Peno, programski menadžer Delegacije EU u Srbiji, naveo je da Indeks dopunjuje druge inicijative za zapošljavanje koje finansira EU, kao što je pilot projekat „Garancija za mlade” koji će mladima pružiti individualno savetovanje, mogućnosti za obuku i posao, i konkretne mere za mlade žene i roditelje u pilot opštinama.
Bradaš je istakla da „Garancija za mlade”, ne sme biti set istih usluga, odnosno mera koje su se primenjivale i ranije.
„U godini kada dolazi ‘Garancija za mlade’, mi imamo predlog Akcionog plana za zapošljavanje, u kojem je od 16.000 uključenih u aktivne mere zapošljavanja, 10.000 godišnje u programu ‘Moja prva plata’. U programu ‘Moja prva plata’ – koji je neustavan i nezakonit, u kojem mladi nemaju Ugovor o radu, nego imaju neimenovani ugovor. Za taj program godišnje se potroši koliko su sva izdvajanja projektovana i planirana za ‘Garanciju za mlade’. Dakle, zašto radimo one programe koji ne doprinose stvarnom unapređenju položaja mladih?”, upitala je Bradaš.
Samim programima država ima obavezu da zaštiti, poštuje i preduzme mere za ostvarivanje prava na obrazovanje, rad i dostojanstven rad, istakla je Bradaš.
Ovaj projekat obuhvata Srbiju, Albaniju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Tursku, uključujući mrežu organizacija iz navedenih zemalja, a podržava ga Evropska komisija.
Pored niza konkretnih podataka političke, ekonomske i društvene participacije, Indeks takođe daje i niz preporuka za unapređenje položaja mladih u regionu. Tako na primer Indeks preporučuje da bi podaci o mladima trebalo da budu lako dostupni na sajtovima javnih zavoda za statistiku, da bi Vlade, parlamenti, političke stranke i omladinske organizacije u regionu trebalo da se strateški bave poboljšanjem pristupa mladih političkim pozicijama a da bi javne institucije trebalo da sprovode mere poput poboljšanja aktivnih politika tržišta rada i programa obuke i prekvalifikacije. Takođe treba podsticati preduzetništvo među mladima, posebno mladim ženama, pružanjem odgovarajuće i kontinuirane administrativne, pravne, tehničke i mentorske pomoći, kao i finansijske podrške.
Tokom poslednjih sedam godina, Indeks participacije mladih (YPI) objavljuje se kao mehanizam za dobijanje uvida u širok politički, ekonomski i društveni kontekst koji može osnažiti ili ometati participaciju mladih u društvu. Pokrivajući seriju podataka, prikupljanih od 2016. do 2022. godine YPI pruža sveobuhvatan pregled mogućnosti za mlade kroz prizmu od 25 indikatora političke, ekonomske i društvene participacije.
Celo istraživanje dostupno je na ovom linku.
A.G.A.
