„Američki tužioci naveli su u sudskim dokumentima da je Asanž (52) pristao da prizna krivicu po jednoj tački optužnice za zaveru radi pribavljanja i obelodanjivanja poverljivih dokumenata američke nacionalne odbrane, prema podnescima Okružnog suda SAD za Severna Marijanska ostrva“, piše Rojters.
Kako prenosi N1, Vikiliks je na mreži X saopštio da je Asanž napustio zatvor Belmarš u ponedeljak ujutro, posle 1.901 dana zatočeništva „u ćeliji veličine 2×3 metra, izolovan 23 sata dnevno“.
Asanž je iz Londona otputovao na ostrvo Sajpan na Severnim Marijanskim ostrvima, gde će biti saslušan u sredu u 9 ujutru po lokalnom vremenu.
Asanž je, kako saopštava Vikiliks, postigao dogovor da mu bude određena kazna od pet godina zatvora. Ako sudija potvrdi dogovor, osnivač Vikiliksa će biti oslobođen da se vrati u Australiju, budući da je u zatvoru već proveo više od pet godina. „U pismu federalnom sudiji u okružnom sudu za Severna Marijanska ostrva, visoki zvaničnik ministarstva pravde je rekao da je poslat na Sajpan zbog‚ blizine zemlji državljanstva optuženog‘“, kako N1 citira svetske medije.
Vikiliks je objavio preko 700.000 tajnih dokumenata
Mediji podsećaju na to da je Vikiliks 2010. objavio stotine hiljada poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratovima Vašingtona u Avganistanu i Iraku i niz diplomatskih depeša.
„U više od 700.000 dokumenata bilo je diplomatskih depeša i izveštaja sa bojnog polja, kao što je video snimak iz 2007. na kojem je američki helikopter ‚apač‘ pucao na osumnjičene pobunjenike u Iraku, i ubio desetak ljudi, uključujući dvoje novinara Rojtersa. Taj video je objavljen 2010“, navodi se u tekstu koje su preneli mediji.
Kako smo ranije pisali, Asanž se od 11. marta 2019. godine nalazio u britanskom zatvoru Belmarš u okolini Londona.
Pre nego što ga je uhapsila britanska policija, Asanž je proveo sedam godina u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, budući da mu je Ekvador odobrio politički azil. Do hapšenja je došlo nakon što je SAD protiv njega podigao tajnu optužnicu. Nakon prve optužnice usledilo je još njih sedamnaest u kojima američki tužioci Džulijana Asanža terete za kršenje Zakona o špijunaži. Osnivaču Vikiliksa je pretilo izručenje SAD i 175 godina američkog zatvora.
Godine 2021. doneta je presuda da Asanž bude izručen. Vrhnovni sud Ujedinjenog Kraljevstva je ovu odluku Višeg suda potvrdio 2022. Početkom godine Asanž je imao poslednju priliku da izvršenje presude ospori žalbom.
Šta će Asanžovo oslobađanje pod ovim uslovima značiti za slobodu štampe
U aprilu je na četvrtu godišnjicu hapšenja Asanža sedam progresivnih poslanika u američkom Kongresu, na čelu sa predstavnicom Mičigena Rašidom Tlaib, potpisalo zajedničko pismo ministru pravde SAD u kojem ga pozivaju da odustane od optužbi protiv izdavača Vikiliksa. Kako se to i u pismu upućenom ministru pravde SAD ističe, zakon 1917. godine po kom je Asanž optužen je tom prilikom prvi put upotrebljen protiv jednog izdavača ili novinara, a osuda bi imala negativne posledice po novinarsko izveštavanje i demokratiju:
„Optužnica protiv gospodina Asanža je prvi slučaj u američkoj istoriji da se izdavač koji je objavio istinite informacije krivično goni po Zakonu o špijunaži. Bude li g. Asanž osuđen, postaviće se ne samo pravni presedan na osnovu kojeg će biti moguće krivično goniti izdavače i novinare, nego i politički presedan. U budućnosti bi New York Times ili Washington Post mogli biti krivično gonjeni kada objave važne priče zasnovane na poverljivim informacijama. Ili, što je jednako opasno za demokratiju, oni bi mogli da se uzdrže od objavljivanja takvih priča iz straha od krivičnog gonjenja.”
Osobe bliske Asanžu su upozoravale na to da je bilo vrlo verovatno da on premine ili izvrši samoubistvo zbog nečovečnih uslova u kojima je bio prinuđen da boravi. Asanž će konačno biti oslobođen, ali ostaje pitanje kako će njegovo priznanje krivice uticati na slobodu štampe.
I.K.
