Građani od 4. novembra 2023. više ne mogu da sami podnesu zahtev za promenu u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ), već za to moraju da angažuju takozvane profesionalne posrednike, odnosno advokate ili geodetske organizacije, odjeknulo je u medijima.
Građani su početkom novembra saznali i da će ih takvo podnošenje zahteva ubuduće koštati oko 200 evra, odnosno preko 24.000 dinara. Ovo, naravno, važi i za zahteve za ispravljanjem grešaka koje je napravio sam RGZ.
RGZ kaže: Nismo hteli više korupcije, nego da je smanjimo
Javnost je reagovala burno. Jedna od često iznošenih pretpostavki je da se ovakvim odredbama ponovo „namešta posao“ nekome, kao što je rašireno mišljenje da je „posao namešten“ javnim beležnicima i izvršiteljskim kancelarijama.
Iz republičkog katastra su reagovali izjavom da se ovim izmenama Zakona „ne menja trenutni sistem upisa u katastar“ već se on samo unapređuje tako da se „u potpunosti demontira stari koruptivni model“, kako je preneo dnevni list Danas:
„Republički geodetski zavod je zbog toga očekivao reakcije interesnih grupa koji su živeli od takvog modela. Dokazano je da su najefikasnije metoda za eliminisanje korupciju profesionalizacija i digitalizacija što je Republika Srbija uvela izmenama ovog zakona. Da bi građanima bilo jasno, naglašavamo da je promena uvedena samo u postupku podnošenja zahteva za upis prava na osnovu isprava nastalih pre jula 2018. godine, odnosno isprava koje su nastale pre 10, 20 ili 40 godina i kojima su istekli svi zakonski rokovi za podnošenje“, kažu iz Zavoda.
RGZ dodaje da je korisnicima sada na usluzi 4.000 digitalnih šaltera, umesto 170 fizičkih. Ko stoji iza digitalnih šaltera, odnosno kakva je razlika nastala ako se nije promenila ni struktura zaposlenih koji orađuju zahteve ni njihova stručna sprema, RGZ zasad nije objasnio.
Efektiva: Apsurdno i neustavno
Iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva su reagovali ocenom da su uvedene promene neprihvatljive.
„Potpuno je apsurdno i nelogično, a verujemo i neustavno, smatramo da ima i elemenata diskriminacije, da građani Srbije imaju pravo da sami sebe zastupaju u komplikovanim parničnim sporovima pred sudovima, ali da sada ne mogu sebe da zastupaju pred RGZ. Dakle, građani imaju pravo da budu poznavaoci prava pred jednim organom, a to isto nemaju pred drugim“, ocenjuju iz Efektive, a prenosi N1.
Efektiva navodi da je uvođenje posrednika u ovakav postupak opasno i zato što se uvodi mogućnost da profesionalni posrednik načini namernu grešku da bi odlagao sprovođenje upisa i time dodatno naplaćivao klijentu.
Iz Udruženja za zaštitu potrošača podsećaju na to da je cifra od preko 200 evra u nivou mesečnih primanja mnogih penzionera, čime se siromašni građani diskriminišu u ostvarivanju prava. Odgovor RGZ-a na kritike o visini nadoknade je da cena od 24.750 dinara za podnošenje zahteva, koja se pojavila u medijima, nije cena koju određuje katastar nego cena advokatske komore Srbije za podnesak upisa u katastar. Međutim, ispostavlja se da su protiv novih odredbi i sami advokati.
Advokati: Napadaju nas, a mi smo tražili povlačenje Zakona jer omogućava upisivanje (sic!) bez rešenja
„RGZ se naplaćuje kroz republičke administrativne takse, a advokati kroz tarife. Advokatska tarifa je i do sada postojala, za sve radnje koje advokati preduzimaju, pa i za upis u katastar. Međutim, pričom o tarifi skreće se pažnja od važnijih stvari – upravo su advokati tražili da se iz skupštinske procedure povuče nedavno usvojeni Predlog zakona o postupku upisa u kastar nepokretnosti i vodova jer su predložene izmene – u suprotnosti sa Ustavom“, izjavila je za N1 advokatica Tanja Arsić, članica Upravnog odbora Advokatske komore Srbije.
Po rečima Arsić, Advokatska komora Srbije je tražila da se predlog zakona povuče iz procedure jer omogućava da se svojina na određenim nepokretnostima upiše bez donošenja rešenja. A, kako kaže Arsić: „Kad nemate rešenje, to znači da nemate ni pravo na pravni lek“.
„Čak i kod eksproprijacije zemljišta se donosi rešenje na koje vi imate pravo da se žalite. Prema tome, upisi u katastar – a da vi ne znate da je promenjen oblik svojine, ili promenjen titular, za mene je prosto pravno nezamisliva i nemoguća stvar – bez prethodno donetog rešenja“, navodi Arsić. Iz N1 prenose i da trenutno nije poznato na šta se odnosi mogućnost upisa svojine bez donošenja rešenja.
I.K.
