„Europska unija neće štedeti napore kako bi ispunila obaveze Pariskog sporazuma i ograničila rast globalne temperature na 1,5 °C iznad predindustrijskog nivoa”, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u jednom od niza obraćanja zvaničnika EU koji su na Samitu Ujedinjenih nacija o promeni klime, COP28, naglasili svoju predanost borbi protiv klimatskih promena.
Evropski sindikati, međutim, upozoravaju na to da bi prema planovima za nova fiskalna pravila samo četiri zemlje članice bile sposobne da izvrše ulaganja potrebna za ispunjavanje klimatskih obaveza EU. Nasuprot tome, 14 zemalja članica će samo sledeće godine biti prisiljeno da smanji 45 milijardi eura iz svojih budžeta, prema proceni koju je Evropska konfederacija sindikata (ETUC) bazirala na podacima Europske komisije.
U pratećem saopštenju ETUC skreće pažnju na to da bi prvog januara trebalo da stupe na snagu nova fiskalna pravila, ali da još nije postignut dogovor o tome kakva bi ona trebalo da budu.
Prema aktuelnom nacrtu, države članice s deficitom iznad 3% BDP-a će svake godine morati da smanje budžetski deficit za minimalno 0,5% BDP-a. „Prema tim pravilima, samo bi Irska, Švedska, Letonija i Danska – zemlje koje predstavljaju 10% BDP-a EU-a – imale fiskalni kapacitet za postizanje klimatskog cilja od 1,5 stupnjeva”, naglašava se u saopštenju sindikata.
Mere štednje 2.0
Sindikati konstatuju da će nove mere štednje značiti i manje radnih mesta, smanjivanje plata i degradaciju javnih usluga. Oni su pozvali na to da se fiskalna pravila izmene tako da se dobrobit ljudi i planete stavi iznad proizvoljnih ograničenja, uključujući kroz „zlatno pravilo” za javna ulaganja koja barem isključuju ulaganja u zelenu tranziciju iz ograničenja potrošnje.
Kako smo već pisali, generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata Ester Linč je nedavno u autorskom tekstu ocenila da su ovo: „Mere štednje 2.0 i rezultat može biti samo manji broj radnih mesta, niže plate i dalje nedovoljno finansiranje javnih usluga. Kakav bi to poklon bio krajnjoj desnici, sa evropskim izborima u junu – posebno Marin Le Pen i njenom nacionalnom skupu“.
ETUC je skrenuo pažnju da se za iznos koji će, recimo, morati da uštedi Estonija (180 miliona) može zaposliti 8.909 medicinskih sestara ili preko 11.000 nastavnika i nastavnica u školama. Za razvijenije zemlje ovi brojevi su drastičniji, pa tako Italija treba da uštedi preko devet milijardi eura, što je dovoljno da se zaposli preko 320.000 medicinskih sestara.
Evropska konfederacija sindikata je već upozorila na to da bi mere štednje onemogućile ulaganje u zelenu tranziciju. „Povratak merama štednje značio bi da većina zemalja ne bi mogla da izvrši ulaganja potrebna za ispunjavanje obećanja čelnika EU-a na COP28. Sve bi to potkopalo podršku društva za hitno potrebnu klimatsku akciju i potkopalo podršku klimatskoj akciji na političkom nivou”, izjavila je Linč.
I.K.
