Vlade zemalja Evropske unije su 18. marta potvrdile usvajanje Zakona o kritičnim mineralnim sirovinama, Critical Raw Materials Act (CRMA). Ovim dokumentom se iskopavanje 34 kritične i 17 strateških sirovina postavlja visoko na listi prioriteta Evropske unije.
Mnoge organizacije za zaštitu životne sredine kažu – previsoko i bez dovoljno razumevanja za prava lokalnih zajednica u čijem okruženju će se sirovine iskopavati.
Za zelenu tranziciju, ali i za nezavisnost od Kine
Donošenje Zakona (zapravo dokumenta čiji se naziv na našem jeziku ustalio kao zakon) je podrazumevalo nekoliko koraka. Evropska komisija je CRMA predložila u martu prošle, 2023. godine. Politički sporazum o Zakonu o kritičnim mineralnim sirovinama je postignut 13. novembra 2023, a već 12. decembra o njemu se pozitivno izjasnila većina poslanika Evropskog parlamenta.
„U okviru CRMA, 34 kritične i 17 strateških sirovina utvrđene su kao ‘ključne’ za zelenu i digitalnu tranziciju, kao i za odbrambenu i svemirsku industriju”, navodi Euronews. Kao glavni razlog za donošenje ovakvog akta zvaničnici EU navode neophodnost sprovođenja zelene tranzicije, to jest potrebu za prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. U tom smislu CRMA je strategija za ostvarivanje šire strategije Evropskog zelenog dogovora (European Green Deal) i plana da EU postane ugljenično neutralna do 2050. godine.
Ipak, nije tajna ni da se ovakav dokument donosi u sklopu strategije EU da ostvari veću nezavisnost u snabdevanju sirovinama (i svime ostalim) od stranih izvora, a naročito Kine, koja se nametnula nakon iskustva prekida u lancima snabdevanja tokom pandemije koronavirusa i izbijanja rata u Ukrajini.
„Kao što je trka u svemiru obeležila prošli vek i hladnoratovski period, očigledno je da se novi geopolitički rivalitet prevashodno zasniva na razvoju tehnologija koje su vitalne za zelenu energetsku tranziciju. U centru ovog takmičenja jeste obezbeđivanje lanaca snabdevanja strateškim mineralnim sirovinama u koje između ostalog spadaju i bakar i litijum”, konstatovano je na konferenciji „Geopolitička pozicija Srbije“ Centra za stratešku analizu održanoj u Beogradu krajem prošle godine.
Za odbrambenu i svemirsku industriju, ali i građevinarstvo i auto industriju
Autori analize „Evropska strategija za kritične sirovine i pozicija Srbije“ iz Centra za stratešku analizu su istom prilikom skrenuli pažnju na to da je lista minerala iz CRMA iz godine u godinu rasla. „Evropska komisija je 2010. označila 14 sirovina kao kritičnih za industrije; 2014. ta brojka je porasla na 20; u 2017. listu je činilo 27 sirovina, da bi ove (2023.) godine Komisija sastavila listu od 35 kritičnih sirovina, odnosno, sve strateške sirovine kvalifikuju se kao kritične“, izjavio je u novembru 2023. Jovan Babić iz Centra za stratešku analizu.
Lista je dopunjavana iz brojnih razloga. Predstavnici organizacije European Environmental Bureau (EEB) iz Brisela navode da su na to koje će se sirovine naći na listi uticale i interesne grupe koje predstavljaju velike nacionalne industrije, kao što su nemačka građevinska i auto industrija. Podatke koji to ilustruju izneo je predstavnik EEB-a Diego Marin na Akademiji Zeleni evropski horizonti: Dobro za sve održanoj prošlog meseca u Beogradu.
Iz Centra za stratešku analizu su skrenuli pažnju na to da kroz Zakon o kritičnim sirovinama EU „planira uspostavljanje novih strateških partnerstava sa trećim državama, koristeći se zaštitnom merom da zavisnost iz jednog izvora ne sme prevazilaziti 65%“. Navedeno je i da Srbija (u novembru 2023.) formalno još nije bila strateški partner EU u ovoj oblasti. Međutim, kako je istaknuto:
„Države Zapadnog Balkana su potpisnice Deklaracije o zelenoj tranziciji i obavezale su se da će zajedno sa EU raditi na stvaranju klimatski neutralne Evrope do 2050. godine. Za ostvarenje tih ciljeva EU je spremila podršku od 9 milijardi evra kroz ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan iz programa IPA III 2021-2027. godine. Pored toga, predviđa se i novi Garancijski instrument koji može da podrži investicije do 20 milijardi evra za projekte iz zelene i digitalne tranzicije. Novi plan rasta za Zapadni Balkana predstavlja još jedan temelj uspostavljanja strateškog partnerstva“.
Kako prenosi Euronews, Evropska komisija aktuelno sklapa sporazume sa državama bogatim mineralima kako bi osigurala raznovrsnost snabdevanja. Nakon što je potpisala partnerstva sa Čileom, Grenlandom, Ukrajinom, Kanadom, Ruandom, EK je trenutno u pregovorima sa Norveškom.
WWF: Evropska komisija primenjuje deregulaciju čekićem
CRMA predviđa da projekti dobijanja (ekstrakcije) kritičnih mineralnih sirovina dobijaju dozvole za najduže 27 meseci, a projekti recikliranja i prerade u roku od 15. Poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Henrike Hahn je za Euronews prokomentarisao da će sprovođenje CRMA pomoći malim i srednjim preduzećima koja proizvode turbine na vetar, solarne panele, električne automobile i kompjuterske čipove. Sličan optimizam vlada parlamentom. Ipak, i Hahn je skrenuo pažnju na to da se u usvojenom tekstu ne pominje pravo lokalnih zajednica u čijem okruženju će se ovi projekti izvoditi na slobodni i informisani pristanak, koje zakonodavstvo EU inače prepoznaje.
Upravo na ugroženost prava na slobodni i informisani pristanak (ili odbojanje projekata) i fast tracking dozvola sve vreme su upozoravale lokalne i međunarodne organizacije za zaštitu životne sredine. Tako je kritikujući CRMA i Net-Zero Industry Act (NZIA), još jedan dokument koji je EK predložila 16. marta 2023, WWF istog dana objavio sledeće:
„Iako je brzo i efikasno izdavanje dozvola poželjno, ono, ipak, treba da se postigne kroz primenu odgovarajućeg planiranja i odgovarajućih procenama uticaja na životnu sredinu. Oba predloga potkopavaju ključne odredbe o zaštiti prirode i učešću javnosti, na primer, pretpostavkom da su projekti za postizanje ugljenične neutralnosti i rudarski radovi u ‘primarnom javnom interesu’. Prvi put predstavljen u okviru RePowerEU predloga za izdavanje dozvola za projekte obnovljivih izvora energije, ovaj pristup koji podrazumeva deregulaciju je pogrešan put i mogao bi da izazove protivljenje javnosti“.
Predstavnica WWF-a Camille Maury je istom prilikom izjavila da ponovo svedočimo tome da Evropska komisija primenjuje „čekić deregulacije“ tamo gde bi trebalo da koristi precizne alatke. Stav WWF-a iz 2023. potpisale su brojne organizacije civilnog društva.
EEB: Gde se dede pravo na (ne)pristanak?
Zakon o kritičnim sirovinama je usvojen relativno brzo (za dokument tog tipa). Očekivano, problemi koji su postojali u tekstu iz marta nisu previše ublaženi u tekstu koji je usvojen sada. Primera radi, u finalnom tekstu je načelno uključena potreba za poštovanjem Deklaracije Ujedinjenih nacija o pravima autohtonih naroda (UNDRIP), te principijelno omogućeno dobijanje statusa posmatrača za civilno društvo i pogođene zajednice u Odboru za kritične sirovine.
„Međutim, eksplicitno i obavezujuće priznanje prava autohtonih naroda na slobodan, prethodni i informisani pristanak (FPIC) koje je predložio Evropski parlament i koje su zahtevale organizacije starosedelačkih naroda nije uključeno u konačni tekst. S obzirom na to da je više od polovine sirovina za koje se smatra da su strateške locirano na ili blizu teritorija autohtonih naroda, prava autohtonih naroda moraju biti stavljena u prvi plan“, naglasili su iz EEB-a. Iako bi bilo dovoljno loše da ovaj problem pogađa samo stanovništva koja su prepoznata kao autohtona – ovakav pristup će, očekivano, imati reperkusije na prava svakog ispod čije kuće i okućnice se nađu strateške sirovine.
Tome će doprineti činjenica da se CRMA autsorsuje procene rizika privatnim kompanijama. Kako je prokomentarisala Johanna Sydow, šefica departmana za međunarodnu politiku u oblasti životne sredine iz Heinrich Böll Stiftunga:
„Komisija u suštini autsorsuje odgovornost za ljudska prava i zaštitu životne sredine privatnim sertifikovanim entitetima, na koje često utiču same rudarske kompanije koje (ti entiteti) treba da nadgledaju. Iako su usvajanje osnovnih kriterijuma podobnosti projekta, kao što je zahtev da projektom upravlja više zainteresovanih strana, da se projekat proverava na licu mesta, kao i predlog mehanizama za borbu protiv mita i korupcije, pozitivni korak, oni neće moći da obezbede snažnu zaštitu životne sredine i ljudskih prava”.
Iz EEB-a su prokomentarisali da mesta za optimizam ne ostavlja ni to što je u tekstu iz novembra rok za izdavanje dela dozvola (iz oblasti zaštite životne sredine) produžen na tri meseca. Zanimljivo je da organizacije za zaštitu životne sredine smatraju da je EK precenila učinkovitost zakona EU u ovom smislu. Oni naglašavaju da se 4 od 5 rudarskih projekata širom sveta već nalazi na granici ili u samim formalno zaštićenim predelima.
Evropska komisija treba da odraste
Ipak, glavna zamerka međunarodnih organizacija za zaštitu životne sredine tiče se činjenice da Evropska komisija nije dovoljno razmotrila potrebu za smanjivanjem upotrebe sirovina, već je CRMA formulisan sa dogmatskim oslanjanjem na paradigmu ekonomskog rasta – i rasta eksploatacije dobara. Kako je na konferencij Dobro za sve naglasio Diego Marin iz EEB-a, procene o tome koliko će strateških i kritičkih sirovina Evropskoj uniji zapravo biti potrebno u budućnosti, na koje se oslanja CRMA, su spekulativne (jer se tehnologija stalno menja) ali u svakom slučaju zasnovane na ekonomskom modelu rasta.
U momentu kada je poznato da čovečanstvo troši tri puta više prirodnih dobara nego 1970. godine, a da će, ako nastavi ovim tempom, do 2050. trošiti tri puta više nego sada, pri čemu je jasno da je životna sredina sve zatrovanija a resursa koji su neophodni za biološke procese sve manje, CRMA je, smatraju ekolozi, formulisan tako da obezbedi business as usual. Bar dok bude imalo čime i sa kim da se posluje.
