Kako se navodi u saopštenju, ovaj niz fatalnih nesreća uključuju i radnike migrante, koji su podložniji radnoj eksploataciji koja podrazumeva neprijavljeni ili ilegalni rad i lažno samozapošljavanje.
Broj nesreća sa smrtnim ishodom u građevinarstvu raste širom Evrope, prema najnovijim podacima Eurostata, tvrdi Evropska konfederacija sindikata ali mnoge ostaju neprijavljene, upozorava ova organizacija.
Kako navodi ova organizacija, sredinom februara ove godine u Italiji su četiri građevinska radnika poginula u urušavanju na gradilištu u Firenci, jedan radnik je Italijan, dok su ostali radnici bili migranti iz Maroka i Tunisa. Evropska konfederacija sindikata tvrdi da do nesreća na radu dolazi zbog nesavesnih poslodavaca, neodgovorne prakse angažovanja, premalo pažnje koja je usmerena na bezbednosna pravila na radu, nedostatak obuke i propusta u jasnoj komunikaciji. Tragedije pokazuju potrebu za osnivanjem posebnog fonda za podršku porodicama radnika migranata poginulih u nesrećama, navodi ETUC.
Evropska konfederacija sindikata (ETUC) i Evropska federacija građevinara i drvoprerađivača takođe su pozvali donosioce odluka na evropskom i nacionalnim nivoima da preduzmu mere koje će dovesti do poboljšanja položaja i bezbednosti na radu radnika u građevinarstvu.
Neke od tih mera podrazumevaju vođenje nacionalnih i statistika na nivou EU za nezgode na radu, uključujući i one sa smrtnim posledicama, detaljno po sektorima, osiguravanje direktnih i kvalitetnih poslova, bezbedna i zdrava radna mesta za sve radnike uz striktno poštovanje zakona EU o bezbednosti i zdravlju na radu, strogu praksu obuke o BZR za sve građevinske radnike i posebna obuka za profesije kao što su skelari ili rukovođenje kranovima.
Sindikati takođe napominju da je neophodno olakšati i podržati rad inspektora rada, osnovati Fond za finansijsku podršku za pomoć radnicima migrantima i njihovim porodicama u slučaju smrtnih nesreća, teških povreda, kao i u slučaju profesionalnih bolesti.
„Gradilišta koja se finansiraju iz javnih sredstava treba da imaju definisane i primenjene najviše zdravstvene i bezbednosne standarde. Trebalo bi da imaju stroga pravila za društveno odgovorne tendere, uključujući i osiguranje da javni novac ide organizacijama koje poštuju prava radnika i sindikata, koje pregovaraju sa sindikatima i čiji radnici su obuhvaćeni kolektivnim ugovorima“, navodi se u saopštenju.
Generalni sekretar EFBVV Tom Deleu je rekao: „Vreme simboličnih akcija je odavno prošlo. Evropska unija mora da obezbedi radnike. Slobodno kretanje usluga i slobodno kretanje kompanija nikada ne može biti važnije od zaštite života i sredstava za život radnika. Moramo snažnije regulisati unutrašnje tržište. Moramo da ograničimo podugovaranje.“
Generalna sekretarka ETUC-a Ester Linč je rekla: „Niko ne bi trebalo da rizikuje svoj život da bi zaradio za život. Smrt na radnom mestu takođe pogađa cele porodice. Vreme je da se poslodavci pozovu na odgovornost i da se iskorene zloupotrebe u lancima podugovaranja. Radnici zahtevaju hitne akcije kako bi odsustvo smrtnih slučajeva na poslu i zbog posla postala stvarnost”.
Kakva je situacija u Srbiji?
U Srbiji su ove statistike mnogo ozbiljnije. Prema navodima organizacija koje se bave pravima radnika, u Srbiji prosečno pogine jedan radnik nedeljno. Mnogi od njih su bili angažovani na građevinskim radovima.
Zvanična statistika ne postoji, a često se detalji o preduzetim radnjama nakon pogibije radnika ne daju javnosti. Kako je ranije za Mašinu komentarisao predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo, Mario Reljanović, a povodom pogibije osamnaestogodišnjeg radnika u fabrici eksploziva, pirotehnike i hemije „Trajal Korporacije”, bilo bi dobro da se dođe do konkretnih rezultata, odnosno da se jasno istakne ko je odgovoran za nesreću i kako je procenjena objektivna odgovornost poslodavca, koja uvek postoji prilikom rukovanja opasnim materijama ili obavljanja opasnih radnih zadataka.
Tom prilikom Reljanović je podsetio „da je prošlogodišnje istraživanje o krivičnoj odgovornosti odgovornih lica kod poslodavaca pokazalo da postoji faktička nekažnjivost za ovakve propuste, što je verovatno još jedan od razloga zašto se oni dešavaju sve češće” i dodao da kada se dogode tragedije ovakvih razmera, izuzetno je važno pokazati da država funkcioniše i da se mora utvrditi da li postoji krivična odgovornost.
„Ako se na kraju ispostavi da niko nije odgovoran ni za ovu najnoviju tragediju, i pored toga što već prelimirani podaci govore da su postojali značajni propusti, to šalje jasnu poruku ostalim poslodavcima da su životi radnika izuzetno jeftini – i svakako utiče na nastavljanje ovakvih nezakonitih praksi”, zaključio je tom prilikom Reljanović.
I.P.
