Danas, 23. aprila, Evropski parlament bi trebalo da ratifikuje sporazum postignut između evropskih institucija o reviziji ekonomskog upravljanja u Evropi. Ovaj sporazum, iznuđen u sklopu mera štednje koje su nametnule neke države članice, zahtevaće od drugih država da efikasno smanje svoje zaduživanje na načine koji su ekonomski i socijalno neodrživi, tvrdi Evropska konfederacija sindikata.
Istovremeno, nova pravila će takođe delovati kao demotivizacija za ulaganje u socijalne i klimatske ciljeve oko kojih su se zemlje članice EU već usaglasile, ograničavajući mogućnosti stvaranja javnog deficita.
Kao što je Evropska konfederacija sindikata nedavno ukazala, o čemu ste mogli da čitate na Mašini, samo tri zemlje mogu da ispune potrebna socijalna i klimatska ulaganja procenjena prema novim fiskalnim pravilima, a to su Švedska, Irska i Danska.
Ovaj sporazum se, upozoravaju iz Evropske konfederacije sindikata u otvorenom pismu, često predstavlja kao bolje rešenje od prethodnih fiskalnih pravila, posebno za Belgiju, Španiju, Italiju i Francusku. Nova pravila, ipak, nisu bolja, tvrdi Evropska konfederacija sindiakta, posebno ako se uzmu u obzir procesi kroz koje prolazi evropska privreda i nestabilna međunarodna dinamika.
Prema nedavnim proračunima, navodi se u otvorenom pismu, nove mere bi čak i pogoršale kapacitet EU da odgovori na trenutne izazove jer nameće štednje u iznosu od 72,9 milijardi evra godišnje. Ovaj iznos se može postići ili smanjenjem javnih ulaganja i rezovima ili uvođenjem novih poreza. Evropska konfederacija sindikata procenjuje da je taj iznos dovoljan za finansiranje oko milion i po nastavnica ili radnih mesta radnika u sektoru nege.
„Jasno je da će ovi rezovi dovesti do ekonomskog usporavanja u našim zemljama, a ne samo u Belgiji, Španiji, Francuskoj i Italiji, koje čine 41 odsto bruto domaćeg proizvoda Evropske unije 2022“, navodi se u otvorenom pismu.
Kako piše u otvorenom pismu Evropske konfederacije sindikata, belgijske, španske, francuske i italijanske sindikalne organizacije, pozivaju evroposlanike da odbiju sporazum i da ponovo pregovaraju o novom nakon evropskih izbora, koji ih neće primorati da biraju između „finansiranja škola, bolnica, vatrogasnih brigada ili jaslica i programa za energetsku obnovu zgrada, podršku poljoprivrednom svetu ili podršku dekarbonizaciji industrije, koji doprinose stvaranju kvalitetnih radnih mesta i kvalitetnih javnih usluga koje su osnova za inkluzivnu i održivu evropsku ekonomiju.“
Sindikati pozivaju za usvajanje drugačijih mera koje dozvoljavaju socijalna i zelena ulaganja, finansiranje javnih usluga i sistema socijalne zaštite ali i javnu podršku pravednoj tranziciji i dekarbonizaciji evropskih industrija.
I.P.
