Evropska prestonica kulture (EPK) je projekat Evropske unije koji postoji od 1985. sa ciljem da promoviše bogatstvo i raznolikosti evropskih kultura ukazujući na njihovu zajedničku istoriju i vrednosti. U isto vreme EPK je zamišljena i kao prilika za kulturnu, društvenu i ekonomsku dobrobit, a posebnu dimenziju nosi zamisao o urbanoj regeneraciji gradova-domaćina, naročito razvitak kulturne infrastukture koji bi ostao kao trajna korist za umetničku zajednicu.
Novi Sad je kao EPK 2022. godine mesto odigravanja velikog broja događaja koji su dizajnirani kroz prizmu kulturne politike Evropske unije i koji su obuhvaćeni programskim mostovima pod nazivima Duga, Sloboda, Ljubav i Nada. Svaki most sadrži programske lukove: Duga, koja promoviše različitost, sadrži programske lukove „Doček“ (različitost naroda koji čine etničku sliku Novog Sada) i „Seobe“ (migracije, dinamika promena); Sloboda pod sloganom „Početak novog.Sada!“ se sastoji od programskih lukova koji osnažuju decu i mlade – „Budućnost Evrope“ i žene – „Heroine“. Pod sloganom „Otkrijmo naše blago“ prostire se programski most Ljubav sastavljen iz programskih lukova „Tvrđava mira“ (evropske politike mira i kultura sećanja) i „Dunavsko more“ (ekološka pitanja). I konačno Nada, programska celina koja se sastoji od „Kaleidoskopa kulture“ sa ciljem promovisanja kulture zajedništva lokalne i internacionalne umetničke scene i „Druga?Evropa“ orijentisana ka alternativnim kulturnim delovanjima.
Putem ovih platformi ređaju se raznovrsni događaji kao što su umetničke izložbe, performansi, gastronomski događaji, lutkarska pozorišta, projekti naučnih društava, koncerti tradicionalne, džez i elektronske muzike, akrobacijski i plesni, modni i književni događaji, zatim i planinarski, narodne igre, rukotvorine. U pitanju je festivalski model proizvodnje kulture u okviru kojeg se umetnost posmatra kao deo kreativnih industrija i kroz ovakve događaje ne samo kulturnog već i zabavno-komercijalnog karaktera turizam, biznis i kultura konvergiraju. Ono što je izvesno je da je u takvom modelu autonomija umetničkog rada pod pretnjom nestajanja.
EPK NS – od nade do slobode i nazad?
Kritički koncepti Evropske prestonice kulture su u potpunosti odrazi liberalnih i identitetskih politika EU realizovani kroz teme i programe koji se tiču osnaživanja različitosti, multikulturalnosti, manjinskih odnosno marginalizovanih društvenih grupa s posebnim osvrtom na mlade i decu. Prisutno je i žensko (feminističko) pitanje tj. programska platforma koja se realizuje kroz savremeno žensko izvođaštvo i programe koje podvlače uloge značajnih žene u istoriji (programski luk „Heroine“) izdvajajući iz lokalne istorije afirmisane naučnice, umetnice ali i žene-dobročiniteljke u smislu prosvetiteljki-zadužbinarki i mecena, dok, recimo, akterke revolucionarnog socijalističkog pokreta i njihov duhovni legat nije prepoznat i obuhvaćen lukom „Heroine“, izuzev Jovanke Broz ali u kontekstu predstavljanja njene kolekcije i nje kao žene pripadnice glamuroznog džet seta.
Pored primarnog izvora finansiranja – fondacije EPK, ceo projekat EPK je potpomognut velikim sredstvima Ministarstva kulture i informisanje RS, kao i finansiranjem iz pokrajinskog i budžeta Grada Novog Sada. Takođe EPK je okupio i veliki broj partnera i sponzora koji su po svom karakteru nespojivi sa proklamovanim vrednostima u nazivima programskih lukova. Tako dolazimo do apsurda da je Erste banka sponzor programskog mosta Sloboda. Nije potrebno objašnjavati apsurd da se banke (u čijoj suštini delovanja, to jest, profitiranja je vezivanje klijenata u dužničko ropstvo, dizanjem kamatnih stopa, često i protivzakonito) nađu kao učesnici programa u kojima se slavi i proklamuje sloboda.
Jedan od domaćina EPK NS, odnosno jedno od mesta održavanja kulturnih događaja vezanih za programski most Sloboda, je i luksuzni resort „Fruške terme“ koji je sagrađen uz obilne subvencije države, a čija cena korišćenja bazenskog kompleksa iznosi 5900 dinara po osobi za jedan dan, tako da svaki građanin ima slobodu da koristi prirodno bogatstvo Fruške gore – termalne vode, ukoliko ima mogućnost da plati tzv. „Pristup vodenom svetu“ ovog hotela.1 Pomenuti resort, mesto EPK-ovog promovisanja slobode je ne samo uzurpirao prirodno bogatstvo Fruške gore nego je i gradnjom hotela narušio veliki deo javnog dobra Nacionalnog parka Fruška gora i deo je tekućeg procesa ekološkog zločina nad njom.
Gradski urbanistički plan i počinjeno nasilje nad građanima
Pitanje ko ima a ko nema pristup slobodi i prirodnim bogatstvima nas direktno vodi do pitanja ekologije i još jednog apsurda vezanog za Evropsku prestonicu kulture: kompletna manifestacija, a posebno, programski luk vezan za ekologiju (pod nazivom „Dunavsko more“) održava se ovih dana, u okolnostima kada gradska vlada Novog Sada, poput ostalih gradova Srbije, teži da novi Generalni urbanistički plan (GUP) nauštrb javnog interesa podredi interesima političke elite i njihovih klijentelističkih finansijskih moćnika – investitorskog kapitala.
U danima kada započinje programski luk EPK vezan za ekologiju dešava se institucionalno ozakonjavanje, to jest, skupštinsko izglasavanje GUP-a Novog Sada. Tim planom se nastavlja i intenzivira betoniranje Novog Sada, a između ostalog, ugrožava se deo Dunavskog priobalja – Dunavac, Kamenička ada, Ribarsko ostrvo kao i zelena oaza Šodroš koja je stanište više stotina retkih biljnih i životinjskih vrsta a koje bi planiranim projektom „Novi Sad na vodi“ i izgradnjm novog mosta u sklopu istog plana bile ugrožene ili praktično nestale.
Na protestima koji su tim povodom aktivisti organizovali ispred zgrade Banovine u toku trajanja sednice kojom se usvaja GUP i kojima je namera bila da se iskaže neslaganje sa tim planom za koji je podneto više od 10.000 primedbi, privatno obezbeđenje u civilu primenilo je silu nad okupljenim stanovništvom.
Namera okupljenih građana je bila da aktivista Nebojša Milenković kao predstavnik građana uđe u zgradu Banovine i iskoristi pravo na javno prisustvovanje sednicama skupštine, koje je uredno i blagovremeno najavio. Tokom Milenkovićevog obraćanja okupljenima i policiji ispred zgrade Banovine došlo je do upotrebe sile od radnika obezbeđenja, za koje gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević kaže da su radnici licencirane agencije za obezbeđivanje iznajmljene da za Grad rade poslove obezbeđenja, u ovom slučaju obezbeđenja objekta. Ukoliko ti radnici uređuju javni red i mir (što je isključivo u nadležnosti policije) i intervenišu na ulici radi se o kršenju Zakona o privatnom obezbeđenju po kojem su radnici privatnih agencija ovlašćeni samih objekata tj. za čuvanje njihove unutrašnjosti, u ovom slučaju zgrade Banovine. Pored toga, među pomenutim batinašima (službenicima obezbeđenja) identifikovan je i čovek protiv kojeg se vodi sudski postupak zbog nanošenja teških telesnih povreda i koji zbog toga, prema Zakonu o privatnom obezbeđenju, ne bi mogao da obavlja taj posao (član 12).
Nakon odbijanja gradskih vlasti da prihvati poziv na diskusiju uz brutalno premlaćivanje prisutnih, akt prosipanja zelene boje (farbe) na policijske štitove u akciji koju građani sprovode samoorganzovano, odozdo u trenucima kada je okupljenima ugrožena sloboda i bezbednost, predstavlja društveno-aktivistički-umetnički akt koji potpuno obesmišljava potrebu za bilo kojim potonjim EPK programom na temu ekologije (ali i slobode).
(Sistemsko) nasilje kao veza
Samo dan nakon ovih događaja, 22. jula, na obali Dunava započinje novi programski luk ove manifestacije pod nazivom „Dunavsko more“ sa događajima na „Paviljonu na Štrandu“ koju obezbeđuju upravo službenici iz iste agencije koja je uz brutalnu primenu fizičke sile nelegalno onemogućila slobodu kretanja i najavljeni ulazak na skupštinsko zasedanje predstavnika prisutnih. „Dunavsko more“ donosi niz umetničkih događaja kreiranih prema konceptu susreta umetnosti i ekologije. Ekološka platforma „Dunavsko more“ se sastoji iz velikog broja događaja koji se kreću od nastupa akrobatske grupe, niza filmskih projekcija na ekološke teme, programa vezanih za biodiverzitet i botaniku, nastupa horova koji žele da podignu svest o ekološkim promenama, džez koncerata, istraživanja naučnih udruženja i performansa umetnika koji upozoravaju na klimatske promene i/ili zagađenost reke, pa do aktivizama u vidu akcija čišćenja i postavljanja umetničkih instalacija na obalu reke, dok su posebni programi buđenja ekološke svesti posvećeni mladima i deci.
Pozivanje na akciju i dijalog kroz spajanje umetnosti i ekologije, što je u osnovi „angažovanosti“ ovog luka, u svetlu dešavanja iz pređašnjeg dana poprima krajnje cinično značenje ispražnjeno od suštinske problematike koju zaobilazi ovaj, kao i svi programski mostovi/lukovi/programi Evropske prestonice kulture Novi Sad 2022: državne politike neoliberalne servilnosti prema krupnom, korporativnom i investitorskom kapitalu bilo stranom ili domaćem kojem je podređena ekonomska politika – dodeljivanjem subvencija, poreskih olakšica i drugih ekonomskih i političkih privilegija a koji besprizorno narušavaju javni interes, prava radnika (od uslova rada pa sve do socijalnog osiguranja radnika, pa i radnika i radnica u kulturi u vladajućem sistemu nisu deo programa EPK i koncepta brige za bolje društvo) i eksploatiše prirodne resurse.
Stoga, projekat Evropske prestonice kulture karakteriše nepostojanje gorućih tema socijalne politike, kao i deklarativna, lažna kritičnost sadržana u nizu programa kojima se podstiče, osnažuje, kritikuje sve dok se u praksi ne ugrožavaju interesi države i krupnog kapitala koji te programe i finansiraju.
- Misli se naravno bez usluge smeštaja, samo bazeni: https://www.frusketerme.com/wellness-zone.html
