U sredu 14. juna na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta usvojen je izveštaj kojim se Komisija poziva da predloži direktivu o radnim praksama i unapredi postojeći okvir kojim se uređuje njihov kvalitet.
Nedavno istraživanje Eurobarometra (2023) pokazalo je da je četiri od pet mladih ljudi (78%) prošlo kroz najmanje jednu radnu praksu, a za svaku petu mladu osobu (19%) prvo radno iskustvo odnosilo se na pripravnički staž. Međutim, na sednici Evropskog parlamenta izneta je zabrinutost kada je reč o kvalitetu radnih praksi koje se nude mladima.
Predviđeno je da novom direktivom budu utvrđeni minimalni standardi radnih praksi, uključujući propise o njihovom trajanju, visini novčane nadoknade, kao i pristupu socijalnoj zaštiti u skladu sa nacionalnim zakonima.
U Parlamentu je istaknuto da za praktikante mora biti obezbeđena adekvatna novčana nadoknada u iznosu koji je dovoljan da pokrije minimum troškova osnovnih potreba, kao što su hrana, stanovanje i prevoz, imajući u vidu troškove života u svakoj od država članica EU.
Srbija i dalje bez Zakona o radnim praksama
Nedovoljna regulisanost oblasti radnih praksi u Srbiji ostavlja prostor poslodavcima za moguće zloupotrebe.
Kako pokazuje Alternativni izveštaj KOMS-a iz 2022. godine, tri četvrtine mladih nije dobilo nikakvu nadoknadu za rad na praksi, a od onih koji jesu bili plaćeni, čak trećina je dobila naknadu manju od 15.000 dinara. Takođe, ostaje nejasno kakve tačno ugovore potpisuju mladi na radnoj praksi, odnosno, da li su uopšte obuhvaćeni nekom formom ugovora o radu.
Pored toga, upitni su i opšti uslovi rada, s obzirom da nije retka pojava da praktikanti rade puno radno vreme (40 sati nedeljno), kao i da obavljaju više poslova od onoga što je bilo opisano u oglasu, a da pritom naknade ili u potpunosti izostanu ili ne budu redovno isplaćivane.
Iako je krajem 2021. godine donet Nacrt Zakona o radnoj praksi, kontekst predsedničkih i parlamentarnih izbora uticao je na to da pitanje zakonskog regulisanja radnih praksi bude stavljeno u drugi plan, zbog čega sam zakon nikada nije usvojen.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je u ferbruaru ove godine obrazovalo novu radnu grupu za izradu nacrta, čime je najavljen nastavak rada na donošenju Zakona o Radnoj praksi.
Stručnjaci iz Beogradske otvorene škole istakli su da je prva verzija nacrta zakona sadržala brojne pozitivne odrednice kada je reč o unapređenju kvaliteta radnih praksi (sistem mentorstva, postavljanje ciljeva učenja, vremensko ograničenje, izdavanje potvrde o obavljenoj praksi), ali su takođe upozorili i da je predlog za regulisanje finansijske nadoknade neadekvatan.
Postojeće rešenje u nacrtu zakona predviđa da nadoknada bude 70% minimalne zarade, odnosno oko 28.000 dinara, što nije prihvatljivo s obzirom na stalno rastuće troškove života.
K.M.
