Forma: Analiza

„Jedan svet“ ili „srpski svet“

Dok se na ulicama borba zaoštrava i na masovna hapšenja odgovara „decentralizovanim kontrolisanim haosom“, dok se EXPO gradi a Jadar priprema, nakon najsušnijeg juna u istoriji merenja, u svetu u kome je genocid normalizovan, u kom se rat rasplamsava a budžeti za naoružavanje enormno uvećavaju, postalo je nejasno za šta se mi to borimo.

Dok se na ulicama borba zaoštrava i na masovna hapšenja odgovara „decentralizovanim kontrolisanim haosom“, dok se EXPO gradi a Jadar priprema, nakon najsušnijeg juna u istoriji merenja, u svetu u kome je genocid normalizovan, u kom se rat rasplamsava a budžeti za naoružavanje enormno uvećavaju, postalo je nejasno za šta se mi to borimo.

Bioetika čekanja: Koliko dugo je etički opravdano čekati odluku kada bolest napreduje?

U savremenom zdravstvenom sistemu jedno pitanje sve glasnije odzvanja: koliko dugo je opravdano čekati odluku kada bolest neprekidno napreduje – posebno kada je reč o teškim i retkim bolestima? Problem vremena u donošenju medicinskih odluka koje se tiču retkih bolesti i od kojih zavise životi – nije samo administrativni izazov, već duboko etičko pitanje. Šta se događa s dostojanstvom, pravima i zdravljem pacijenta kada čekanje traje mesecima, pa i godinama?

U savremenom zdravstvenom sistemu jedno pitanje sve glasnije odzvanja: koliko dugo je opravdano čekati odluku kada bolest neprekidno napreduje – posebno kada je reč o teškim i retkim bolestima? Problem vremena u donošenju medicinskih odluka koje se tiču retkih bolesti i od kojih zavise životi – nije samo administrativni izazov, već duboko etičko pitanje. Šta se događa s dostojanstvom, pravima i zdravljem pacijenta kada čekanje traje mesecima, pa i godinama?

Vidimo

Društvena, a sa njom i politička, stvarnost u Srbiji se menja. Ko hoće da utiče na pravac daljih dešavanja to može da uradi samo direktnim angažovanjem tamo gde se te promene dešavaju, među ljudima, na ulicama. Kroz organizovanje, borbu i terenski rad, kako to piše Luka Petrović.

Društvena, a sa njom i politička, stvarnost u Srbiji se menja. Ko hoće da utiče na pravac daljih dešavanja to može da uradi samo direktnim angažovanjem tamo gde se te promene dešavaju, među ljudima, na ulicama. Kroz organizovanje, borbu i terenski rad, kako to piše Luka Petrović.

Revizionizam i Narodno pozorište: zašto Centrala za humor šalje poruku defetizma u jeku studentskih protesta?

Dragoslav Bokan na čelu Upravnog odbora Narodnog Pozorišta, za mnoge, pa i za same radnike i radnice pozorišta nije poželjno rešenje. Ipak, neke od predstava sa repertoara ove kuće, kao što je „Centrala za humor“ su sasvim u skladu sa politikama novog upravnika.

Dragoslav Bokan na čelu Upravnog odbora Narodnog Pozorišta, za mnoge, pa i za same radnike i radnice pozorišta nije poželjno rešenje. Ipak, neke od predstava sa repertoara ove kuće, kao što je „Centrala za humor“ su sasvim u skladu sa politikama novog upravnika.

Vratimo utopiju u igru: prikaz knjige „Istorija kao bojno polje“ Enca Traversa

Bez utopija, društvo bulji u prošlost. Istorijsko sećanje odgovara na pitanje zašto živeti, šta menjati i oko čega se truditi. Zato mu se mora prići kritički jer će ga, u suprotnom, pobednici preoblikovati u predvidljiv tok događaja. Tada bi prošlost izgubila kontigentnost, budućnost socijalnu alternativu a društvo slobodu.

Bez utopija, društvo bulji u prošlost. Istorijsko sećanje odgovara na pitanje zašto živeti, šta menjati i oko čega se truditi. Zato mu se mora prići kritički jer će ga, u suprotnom, pobednici preoblikovati u predvidljiv tok događaja. Tada bi prošlost izgubila kontigentnost, budućnost socijalnu alternativu a društvo slobodu.

Kao na traci: Pogibije radnika u namenskoj industriji

Na današnji dan se obeležava 30 godina od pogibije 11 radnika u eksploziji u fabrici Grmeč. Tragedija koja se tada dogodila nadomak Beograda objedinjuje tri, kolokvijalno rečeno, nepisana pravila kada je Srbija u pitanju – nesreće u namenskoj industriji sa smrtnim ishodom, sumnjive poslove oko prodaje i proizvodnje oružja i poslednje, možda i najbitnije, nedostižnost pravde za oštećene porodice.

Na današnji dan se obeležava 30 godina od pogibije 11 radnika u eksploziji u fabrici Grmeč. Tragedija koja se tada dogodila nadomak Beograda objedinjuje tri, kolokvijalno rečeno, nepisana pravila kada je Srbija u pitanju – nesreće u namenskoj industriji sa smrtnim ishodom, sumnjive poslove oko prodaje i proizvodnje oružja i poslednje, možda i najbitnije, nedostižnost pravde za oštećene porodice.

„Nova trka u nuklearnom naoružanju je započela“: Nalazi iz godišnjeg izveštaja Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja

Kako nestabilnost i rivalstvo između SAD-a, Rusije i Kine rastu, svet je suočen s povećanim rizikom od nuklearnog rata. Gde se Srbija nalazi u tim dinamikama?

Kako nestabilnost i rivalstvo između SAD-a, Rusije i Kine rastu, svet je suočen s povećanim rizikom od nuklearnog rata. Gde se Srbija nalazi u tim dinamikama?

O vazduhu kad mu vreme nije – „manje“ važni zakoni

Skupština Srbije usvojila je novi zakon o zaštiti vazduha, ovaj zakon kao i mnogi drugi usvojen je u sred juna kada je fokus na temu vazduha najmanji. Deluje da Srpska napredna stranka koristi višemesečnu usmerenost javnosti na proteste da kroz skupštinsku proceduru provuče različite manje ili više problematične zakone kako bi ozakonila delovanje poput zagađenja iz namenske industrije ili odobrila nova zaduživanja zarad kupovine vojnih aviona. Leto je tek na početku i čini se da nas čeka još novih izmena od širenja Beograda na vodi, do legalizacije netransparentnosti kada je u pitanju EXPO.

Skupština Srbije usvojila je novi zakon o zaštiti vazduha, ovaj zakon kao i mnogi drugi usvojen je u sred juna kada je fokus na temu vazduha najmanji. Deluje da Srpska napredna stranka koristi višemesečnu usmerenost javnosti na proteste da kroz skupštinsku proceduru provuče različite manje ili više problematične zakone kako bi ozakonila delovanje poput zagađenja iz namenske industrije ili odobrila nova zaduživanja zarad kupovine vojnih aviona. Leto je tek na početku i čini se da nas čeka još novih izmena od širenja Beograda na vodi, do legalizacije netransparentnosti kada je u pitanju EXPO.

Studentski protesti u Srbiji – zašto je problem što neki „maštaju“?

Neki bi da menjaju sve a da se suštinski ništa ne promeni. Ali ima i onih koji se ne plaše da u aktuelnoj političkoj krizi promišljaju i mogućnosti za malo dublje i dugotrajnije promene. I zašto bi to bio problem?

Neki bi da menjaju sve a da se suštinski ništa ne promeni. Ali ima i onih koji se ne plaše da u aktuelnoj političkoj krizi promišljaju i mogućnosti za malo dublje i dugotrajnije promene. I zašto bi to bio problem?

Otkrivanje Amerike Vladimira Majakovskog, urednička beleška kolektiva Carmela

„Moje otkrivanje Amerike” je putopis Vladimira Majakovskog koji govori o njegovom putovanju kroz Ameriku ali i Kubu i Meksiko preko kojih je došao do krajnje destinacije. Sto godina nakon ovog puta tekst je dočekao i prevod i objavljivanje na srpskom u izdanju kolektiva Carmela.

„Moje otkrivanje Amerike” je putopis Vladimira Majakovskog koji govori o njegovom putovanju kroz Ameriku ali i Kubu i Meksiko preko kojih je došao do krajnje destinacije. Sto godina nakon ovog puta tekst je dočekao i prevod i objavljivanje na srpskom u izdanju kolektiva Carmela.

Zagađenje vazduha i vode i divlje deponije su problemi koje ističu građani Srbije

Većina građana Srbije smatra da su klimatske opasnosti jače i sve češće zbog klimatskih promena. Predrag Momčilović predstavlja najnovije istraživanje o stavovima građana o životnoj sredini i klimatskim promenama.

Većina građana Srbije smatra da su klimatske opasnosti jače i sve češće zbog klimatskih promena. Predrag Momčilović predstavlja najnovije istraživanje o stavovima građana o životnoj sredini i klimatskim promenama.

radnice Jure

Njih tri – 99%

, ,

Konkretna iskustva radnica u različitim sektorima, od digitalnog rada, preko fabrike do poljoprivrede, pokazuju da su iskustva radne eksploatacije podjednako brutalna i zahtevaju dalje organizovanje. Masovni radnički i studentski protest tokom Prvog maja 2025. pokazuje potencijal daljeg zagovaranja generalnog štrajka i nužnost povezivanja društvene borbe sa feminističkom solidarnošću.

Konkretna iskustva radnica u različitim sektorima, od digitalnog rada, preko fabrike do poljoprivrede, pokazuju da su iskustva radne eksploatacije podjednako brutalna i zahtevaju dalje organizovanje. Masovni radnički i studentski protest tokom Prvog maja 2025. pokazuje potencijal daljeg zagovaranja generalnog štrajka i nužnost povezivanja društvene borbe sa feminističkom solidarnošću.

Jugoslovenski Dan pobede – 80 godina kasnije

Kada kažemo Dan pobede, obično mislimo na 9. maj, datum kada je kapitulacijom nacističke Nemačke zvanično okončan Drugi svetski rat u Evropi. Ipak, malo je poznato da je rat u Evropi trajao još sedam dana i to na prostoru Jugoslavije, gde su vođene završne operacije za oslobađanje zemlje od okupatora i njegovih pomagača. Tako je rat u Jugoslaviji bio završen 15. maja 1945. godine.

Kada kažemo Dan pobede, obično mislimo na 9. maj, datum kada je kapitulacijom nacističke Nemačke zvanično okončan Drugi svetski rat u Evropi. Ipak, malo je poznato da je rat u Evropi trajao još sedam dana i to na prostoru Jugoslavije, gde su vođene završne operacije za oslobađanje zemlje od okupatora i njegovih pomagača. Tako je rat u Jugoslaviji bio završen 15. maja 1945. godine.

Dimitrije Tucović – borac za slobodu, pravdu i jednakost na Balkanu

Na današnji dan 1881. godine, u selu Gostilje na Zlatiboru, rođen je srpski revolucionarni socijalista Dimitrije Tucović. Uprkos pokušajima vlasti da zakopa njegove antikapitalističke i antišovinističke stavove, njegovo nasleđe i dalje živi.

Na današnji dan 1881. godine, u selu Gostilje na Zlatiboru, rođen je srpski revolucionarni socijalista Dimitrije Tucović. Uprkos pokušajima vlasti da zakopa njegove antikapitalističke i antišovinističke stavove, njegovo nasleđe i dalje živi.

Ljepota poroka: Arapsko proljeće u Crnoj Gori

Namjera Vlade Crne Gore da bez tendera na 99 godina iznajmi jednu od najvećih plaža u Evropi, pokrenula je prvi talas protesta, ali i potajnih nada koje se mogu izraziti ciframa. I to, onim arapskim.

Namjera Vlade Crne Gore da bez tendera na 99 godina iznajmi jednu od najvećih plaža u Evropi, pokrenula je prvi talas protesta, ali i potajnih nada koje se mogu izraziti ciframa. I to, onim arapskim.

Ljudi pored reke, Foto: Mašina

Radna prava osoba sa invaliditetom

Iako zakoni i međunarodne konvencije nominalno zastupaju inkluziju i ravnopravnost, osobe sa invaliditetom, nevidljive i marginalizovane, se i dalje svakodnevno suočavaju sa preprekama u ostvarivanju svojih radnih prava.

Iako zakoni i međunarodne konvencije nominalno zastupaju inkluziju i ravnopravnost, osobe sa invaliditetom, nevidljive i marginalizovane, se i dalje svakodnevno suočavaju sa preprekama u ostvarivanju svojih radnih prava.

Centri za socijalni rad: ulazak u treći mesec štrajka

Sistemsko zapostavljanje Centara za socijalni rad u Beogradu nekako je kulminiralo sa izborom nove vlade. Ministarstva za rad i zapošljavanje i ministarstvo za brigu o porodici dobili su Milica Đurđević Stamatovski i Jelena Žarić Kovačević a kako će nove ministarke rešavati probleme – ne znamo, ali da ih ima – to smo sigurni.

Sistemsko zapostavljanje Centara za socijalni rad u Beogradu nekako je kulminiralo sa izborom nove vlade. Ministarstva za rad i zapošljavanje i ministarstvo za brigu o porodici dobili su Milica Đurđević Stamatovski i Jelena Žarić Kovačević a kako će nove ministarke rešavati probleme – ne znamo, ali da ih ima – to smo sigurni.

Nije štrajk supa iz kesice! O radničkom organizovanju pre, tokom i posle velikih protesta iz knjige Erika Blanka

Za Erika Blanka, autora knjige „Mi smo sindikat: kako radničko samoorganizovanje revitalizuje radnički pokret i odnosi velike pobede“, sindikati su poslednjih par godina jedini aspekt politike Sjedinjenih Američkih Država koji budi bilo kakvu nadu. Kroz intervjue sa aktivistima tokom organizovanja sindikata, ali i posle prvih izvojevanih pobeda, Blank ispisuje istoriju novog radničkog pokreta i suštinski poručuje dve stvari: 1) štrajkovi su izvor naše moći; 2) ako se nov talas sindikalnog organizovanja pokrenuo u anti-sindikalnoj sredini SAD, može da se pokrene bilo gde.

Za Erika Blanka, autora knjige „Mi smo sindikat: kako radničko samoorganizovanje revitalizuje radnički pokret i odnosi velike pobede“, sindikati su poslednjih par godina jedini aspekt politike Sjedinjenih Američkih Država koji budi bilo kakvu nadu. Kroz intervjue sa aktivistima tokom organizovanja sindikata, ali i posle prvih izvojevanih pobeda, Blank ispisuje istoriju novog radničkog pokreta i suštinski poručuje dve stvari: 1) štrajkovi su izvor naše moći; 2) ako se nov talas sindikalnog organizovanja pokrenuo u anti-sindikalnoj sredini SAD, može da se pokrene bilo gde.

Protest ispred Vlade Srbije

Pojedine manjkavosti ideje ekspertske vlade – zašto su neuspešne osim ako ne dolaze „odozdo“?

Ekspertska vlada je isplivala kao predlog razrešenja političke krize iza kojeg je stao veći broj aktera, uključujući i deo studentskog pokreta. Ipak, viđenja toga kakva je to vlada i ko bi je činio se razlikuju dok ujedno ostaje nejasno kako do nje doći. Nemanja Drobnjak je analizirao mogućnosti i ograničenja koncepta ekspertske vlade.

Ekspertska vlada je isplivala kao predlog razrešenja političke krize iza kojeg je stao veći broj aktera, uključujući i deo studentskog pokreta. Ipak, viđenja toga kakva je to vlada i ko bi je činio se razlikuju dok ujedno ostaje nejasno kako do nje doći. Nemanja Drobnjak je analizirao mogućnosti i ograničenja koncepta ekspertske vlade.

Demokratija je nemoguća u kapitalizmu

U knjizi „Crnokošuljaši i Crveni“ politikolog Majkl Parenti ukazuje na istorijsku saradnju kapitala i fašizma. Od Musolinija i Hitlera pa sve do danas, fašizam je koristan u progonu neistomišljenika, uništavanju radništva i širenju politika slobodnog tržišta. Posledice ovih trendova poput nejednakosti, korupcije i ekološkog uništenja, uz onemogućavanje političkog izražavanja narodne volje – koje vidimo danas i u Srbiji – pokazuju da je demokratija u kapitalizmu neostvariva.

U knjizi „Crnokošuljaši i Crveni“ politikolog Majkl Parenti ukazuje na istorijsku saradnju kapitala i fašizma. Od Musolinija i Hitlera pa sve do danas, fašizam je koristan u progonu neistomišljenika, uništavanju radništva i širenju politika slobodnog tržišta. Posledice ovih trendova poput nejednakosti, korupcije i ekološkog uništenja, uz onemogućavanje političkog izražavanja narodne volje – koje vidimo danas i u Srbiji – pokazuju da je demokratija u kapitalizmu neostvariva.

Put do Lakog štrajka – pokrenuta je inicijativa Pravo na štrajk

Guglova platforma za praćenje trendova pokazuje da je pretraga „generalni štrajk“ tokom marta bila najveća otkako se ta evidencija vodi. Stoga ne čudi da je i jedno od prepoznatljivijih obeležja demonstranata postao bedž sa natpisom „Laki štrajk“, u stilu logoa brenda cigareta. Na putu do generalnog štrajka stoji trenutni Zakon o štrajku koji Inicjativa Pravo na štrajk želi da promeni.

Guglova platforma za praćenje trendova pokazuje da je pretraga „generalni štrajk“ tokom marta bila najveća otkako se ta evidencija vodi. Stoga ne čudi da je i jedno od prepoznatljivijih obeležja demonstranata postao bedž sa natpisom „Laki štrajk“, u stilu logoa brenda cigareta. Na putu do generalnog štrajka stoji trenutni Zakon o štrajku koji Inicjativa Pravo na štrajk želi da promeni.

Koliko još dece i mladih? Potreba za sistemskim seksualnim obrazovanjem u Srbiji

Zbog čega deca i mladi ostaju nezaštićeni kada je reč o seksualnom uznemiravanju i nasilju i koliko dugo još treba da se čeka na sistemsko rešavanje ovog problema? Struka godinama apeluje na činjenicu da oni ne mogu sami da prepoznaju neprimerena ponašanja odraslih ili vršnjaka ako ih tome niko ne nauči.

Zbog čega deca i mladi ostaju nezaštićeni kada je reč o seksualnom uznemiravanju i nasilju i koliko dugo još treba da se čeka na sistemsko rešavanje ovog problema? Struka godinama apeluje na činjenicu da oni ne mogu sami da prepoznaju neprimerena ponašanja odraslih ili vršnjaka ako ih tome niko ne nauči.

UČITAJ JOŠ POSTOVA

Impressum

Kontakt

Facebook

Twitter

Instagram

TikTok

Viber

RSS

© 2025 Copyleft Mašina.rs