Francuzi su prošlog petka po sedmi put izašli na ulice protestujući protiv reforme penzionog sistema. Najbrojnije okupljanje bilo je u Parizu, a manja su organizovana na još 150 mesta. Istog dana francuski premijer Eduar Filip predstavio je vladi plan sporne penzione reforme, o kom će parlament diskutovati počev od 17. februara.
Najveći francuski sindikati svoje neslaganje sa reformom izražavaju štrajkom koji traje još od petog decembra. Najmasovnije u njemu učestvuju radnici transportnih preduzeća (železnice, drumskog i avio saobraćaja), zbog čega je ove zime saobraćaj u delovima Francuske bio gotovo paralisan. U pitanju je, istovremeno, i najduži štrajk železničara od 1968. godine.
Sindikati su pokazali veliku odlučnost ne pristajući da obustavu rada „pauziraju” tokom praznika. Njima su se od početka pridružili i radnici u drugim delatnostima, najglasnije onim koje pogađaju najavljena ograničenja mogućnosti ranog penzionisanja.
Pored obustave rada, protivnici reforme su na različite načine pokušali da mobilišu građane i inspirišu ih da se pridruže štrajku i protestima, kao i da državnom aparatu pokažu odlučnost. Protestne predstave koje su održale balerine pariske Opere Garnije i koncert orkestra Opere Bastilja izazvale su simpatije šire javnosti, dok su snimci brutalnog obračunavanja policije sa demonstrantima podstakli animozitet prema Makronovom establišmentu.
Blokirano je nekoliko naftnih rafinerija, čime je sprečeno snabdevanje gorivom između 300 i 600 pumpi širom Francuske. Članovi ogranka najborbenijeg sindikata, CGT, blokiraju 7 od 11 skladišta elektroenergetske kompanije Enedis. Prošle nedelje štrajkači su se odlučili i na to da isključe dovod električne energije hidrocentrali Grand’Maison na jugoistoku zemlje, kao i najvećoj tržnici u Francuskoj, Rungis, u Parizu. Blokade su uzrokovale restrikcije struje u hiljadama stanova u Francuskoj, i smanjenje elektroenergetskih kapaciteta Francuske od preko 6%. Kako se izjasnio generalni sekretar CGT-a, cilj ovih aktivnosti je da se na vladu izvrši pritisak.
Kada je francuska vlada prethodni put, 1995. godine, pokušala da izvrši obimnu reformu penzionog sistema, popustila je nakon 22 dana štrajka sličnih razmera. Ove zime ni nakon preko 50 dana protesta i jasnih pokazatelja da su Francuzi većinski protiv reforme u njenom aktuelnom obliku, francuski predsednik nije značajnije „promenio ploču“.
Kao što smo već pisali, prvi predlog reforme predviđao je ukidanje sistema obračunavanja penzija po kom su se različite delatnosti raspoređivale u ukupno 42 različite penzione kategorije, sa razlikama u starosnim granicama za penzionisanje. Makron reformu od početka pravda potrebom za fleksibilizacijom radne snage i „rupom“ u budžetu penzionog fonda. Kako objašnjava, Francuzi u današnje vreme mnogo češće menjaju poslove i prelaze iz delatnosti u delatnost, što aktuelni sistem obračuna penzija čini zastarelim i neefikasnim. Istovremeno, kako se životni vek Francuza povećava, a privredni rast ne prati zahteve punjenja penzionog fonda i državnog budžeta, radnici se – iz tačke gledišta establišmenta – moraju primorati da rade duže, i za manju penziju. Pomeranjem granice za punu starosnu penziju vlada je planirala da uštedi oko 5 milijardi evra do 2021, odnosno 11 do 2023. godine.
Štrajkači i demonstranti pokazali su veliku upornost, javno mnjenje je uz njih, a protesti donose očekivane gubitke francuskoj privredi (procenjuje se da će privredni rast Francuske u prvom kvartalu 2020. zbog štrajka biti umanjen za nezanemarljivih 0.1%). Makron je zasad pristao samo na delimične ustupke. Početkom januara vlada je odlučila da policajcima, igračima pariske Opere, medicinskim sestrama, stjuardima i stjuardesama, te pilotima ipak omogući ranije penzionisanje. U petak, 24. januara, premijer Eduar Filip predstavio je Savetu ministara plan penzione reforme u kome se granica za odlazak u starosnu penziju ne pomera sa 62 na 64 godine.
U usvajanju ovakvog plana Makron računa na nekoliko faktora. Pre svega, sledeća instanca kojoj će plan biti predstavljen je francuski parlament, u kome ima većinu. Pored toga, neki od sindikata, poput najvećeg sindikata CFDT, već su objavili da prihvataju odredbe izmenjenog plana reformi. Uz to, štrajkači gube snagu. Dok je početkom decembra polovina radnika u železničkoj kompaniji SNFC, primera radi, odbijala da radi, u januaru je štrajkača bilo između 4 i 10%. I konfederacija sindikata CFE-CGC je najavila „pauzu“ u učešću u protestnim aktivnostima. Saobraćaj je zato već delimično normalizovan prošlog ponedeljka, a na proteste izlazi sve manje ljudi.
Ljudi su izmoreni, a vlada računa i na njihovu finansijsku iscrpljenost. Sindikati su dosad u tom pogledu uspevali da se oslone na ušteđevinu i solidarnost. Naime, iako je brojnost članstva u sindikatima u opadanju od sedamdesetih, to ne utiče na finansiranje sindikata, za koje po zakonu svaki radnik u Francuskoj izdvaja 0.016% plate. Pored toga, CGT je krajem januar objavio da je od početka štrajka prikupio preko milion i po evra donacija. Kutije i kase za donacije prisutne su i na protestima. Očekivano je, ipak, da će se štrajkači suočiti i sa finansijskim poteškoćama, ako se protest značajno oduži.
Iako je odustajanje Vlade od pomeranja granice za starosnu penziju zadovoljilo deo štrajkača i demonstranata, još ima onih koji smatraju da se od protivljenja reformama ne sme odustati ni po koju cenu. Sa jedne strane, pomenuti ustupak smatraju nedovoljnim. Sa druge, upozoravaju na to da on zapravo i nije zagarantovan. Naime, uslovljen je time da se „nađe 12 milijardi evra“, koliko, po mišljenju Vladinih stručnjaka, za njegovo sprovođenje nedostaje u francuskom penzionom fondu.
CGT zato trenutno radi na osmišljavanju novih aktivnosti, u delatnostima u kojima su radnici manje iscrpljeni. Prošle nedelje se na „udaru” blokada našlo sedam morskih trgovačkih pristaništa. Nove protestne aktivnosti su najavljene za 29, 30. i 31. januar.
Kako je izjavio predsednik sindikata FO:
Ostajemo nepokolebljivi. Pred nama su nedelje i meseci protesta.
