Iz Tanjugove vesti dalje saznajemo da su za redovne članove Odeljenja istorijskih nauka SANU izabrani Miodrag Marković i Slavenko Terzić, a dopisni član je Dragan Bogetić.
Redovni član Odeljenja umetnosti postao je i Svetislav Božić, a dopisni Mrđan Bajić, Dejan Mijač, Miodrag Tabački i Slobodan Šijan.
Niz sa isključivo izabranim muškim članovima u, bar po strukturnoj poziciji, najznačajnijoj naučnoj i umetničkoj instituciji u Srbiji, nastavlja se sa Miodragom Lomom i Milivojem Neninom, izabranim za dopisne članove u odeljenju jezika i književnosti SANU. U Odeljenju za matematiku, fiziku i geo-nauku izabrani su kao redovni članovi Vladimir Rakočević i Vladica Cvetković, a za dopisnog Igor Dolinka. Redovni članovi Odeljenja hemijskih i bioloških nauka postali su Miloš Ðuran i Velimir Popsavin, a dopisni Marjan Niketić i Željko Tomanović.
Odeljenje tehničkih nauka SANU za redovne članove dobilo je Slobodana Vukosavića i Velimira Radmilovića, a dopisne Miodraga Mihaljevića, Vladimira Srdića i Vladana Devedžića. U Odeljenju medicinskih nauka novi redovni članovi SANU su Goran Stanković, Bela Balint i Marko Bumbaširević.
Jedino žensko ime nalazimo među novoizabranim inostranim članovima, radi se o Nataliji Narušickoj, koja je izabrana pored Čašlava Bruknera, Slobodana Simonovića, Gintera Grincinga i već pomenutog Nikite Mihalkova.
Ovogodišnji izbor članstva SANU prati dugogodišnji trend u kome muškarci čine više od 90% članova ove institucije.
Izborna skupština SANU odlučivala je o 37 kandidata za dopisne članove, 13 za redovne i o pet predloga za inostrane članove.
Na konferenciji za novinare, održanoj 7. septembra akademik Ljubomir Maksimović podsetio da je u poslednjih nekoliko decenija priliv novih članova bio slab, te da je SANU, kada je reč o broju članova u odnosu na broj stanovnika, najmalobrojnija u regionu.
Ukoliko se isto objašnjenje, da se kandidatkinje možda ne prijavljuju, koristi i za skoro pa potpuno odsustvo žena u novoizabranom članstvu SANU, pitanje je šta Akademija radi da stvori prostor u kome bi se žene osetile pozvanim da pošalju prijavu za članstvo.
Možda suštinski razlog za odsustvo žena u „najvažnijoj ustanovi nauke i umetnosti u Srbiji“ koja nesumnjivo baštini veliku moć i javnu infrastrukturu, možemo pronaći u ranijim izjavama akademika, poput one Matije Bećkovića:
„Ne znam zbog čega je iznenađujuće što među akademicima gotovo i da nema žena, ni zbog čega ih sada tražite na tom mestu. Ako niste primetili, ni u fudbalskoj reprezetaciji nema nijedne žene. A šta mislite zbog čega je tenis podeljen na muški i ženski? Prosto, ispostavlja se da su za neke stvari muškarci nadareniji i sposobniji. U Akademiju se ne ulazi preko veze, kriterijumi moraju da se ispune, e sada, što ih daleko više i bolje ispunjavaju muškarci, to je samo realno i trenutno stanje stvari, jer nije bitan pol niti bilo šta drugo kada se biraju akademici. I da je neko hermafrodit, ako je genije, postaće član Akademije.“
Otuda ne čudi da se baš SANU godinama oštro protivi korišćenju i standardizaciji rodno osetljivog jezika.
Objašnjenje za ovakav rodno nesenzitivni izbor novih članova SANU-a, možemo potražiti i u prvoj rečenici koja stoji u ključnom, uvodnom tekstu o Akademiji, koji potpisuje Vladimir S. Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti:
„Srpska akademija nauka i umetnosti, poput nacionalnih akademija u drugim sredinama i primereno obavezama i zadacima, predstavlja instituciju svojevrsnog tradicionalizma i gotovo poželjne konzervativnosti.“
Ipak, ukoliko se, bar delimično drže načela objašnjenih dalje u tekstu, poput onih da „samo tradicija koja je spremna da se samosvesno menja u osluškivanju vremena i potreba sredine iz koje je potekla, ima šansu dugotrajnosti“ za preporučiti je rukovodećim telima ove institucije, da obrate pažnju i na činjenicu da je u Srbiji mnogo više visokoobrazovanih žena – naučnica i umetnica – koje su i te kako ispunile sve kriterijume za članstvo u SANU, a čija se imena ne nalaze na listi novozabranih članova i članica.
O potrebi za takvim, strukturnim promenama ove institucije, načelno se govori i u daljem uvodnom tekstu: „Ali SANU zahteva i odnos koji će joj omogućiti da uoči i prepozna prelomne trenutke u tokovima vremena i prekidima ili ubrzanjima istorijskih i društvenih zbivanja, naučnim i umetničkim tokovima i, u meri u kojoj može, učestvuje u promeni okolnosti i običaja koji usporavaju ili relativizuju aktivnosti i uloge koje SANU ima i vrši u ovoj sredini i u određenom vremenu.“
Radi se o tome da se takva načela i u praksi promene.
I.P. i V.K.
