Nakon godina pada pokrivenosti vakcinacijom protiv malih boginja, broj slučajeva morbila u 2022. godini povećan je za 18 odsto, a smrtni slučajevi su porasli za 43 odsto na globalnom nivou u poređenju sa 2021, navodi Svetska zdravstvena organizacija. Prema novom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije i američkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti ovo povećava procenjeni broj slučajeva morbila na 9 miliona i smrtnih slučajeva na 136.000, uglavnom među decom.
Morbile i dalje predstavljaju nemilosrdno rastuću pretnju za decu, upozorava SZO: „U 2022. godini, 37 zemalja je iskusilo velike ili uznemirujuće epidemije malih boginja u poređenju sa 22 zemlje u 2021. Od zemalja koje su imale epidemije, 28 je bilo u regionu SZO za Afriku, šest u istočnom Mediteranu, dve u jugoistočnoj Aziji i jedna u evropskom regionu“, navodi ova organizacija.
„Porast izbijanja morbila i smrtnih slučajeva je zapanjujući, ali nažalost, nije neočekivan s obzirom na opadajuću stopu vakcinacije koju smo videli u poslednjih nekoliko godina“, rekao je direktor Globalnog odeljenja za imunizaciju CDC-a. „Slučajevi morbila bilo gde predstavljaju rizik za sve zemlje i zajednice u kojima su ljudi nedovoljno vakcinisani. Hitni, ciljani napori su od ključnog značaja za sprečavanje bolesti i smrti od morbila“, rekao je.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da se morbile mogu sprečiti sa dve doze vakcine. „Dok je 2022. godine došlo do skromnog povećanja pokrivenosti vakcinacijom u svetu od 2021. godine, i dalje je bilo 33 miliona dece koja su propustila dozu vakcine protiv malih boginja: skoro 22 miliona je propustilo prvu dozu, a dodatnih 11 miliona drugu dozu. Globalna stopa pokrivenosti vakcinom prvom dozom, od 83 procenata, i drugom dozom, od 74 odsto, i dalje je bila znatno ispod pokrivenosti od 95 odsto sa dve doze koje su neophodne za zaštitu zajednica od epidemija.“
SZO navodi da su zemlje sa niskim prihodima u najvećem riziku od smrti od morbila, i da i dalje imaju najniže stope vakcinacije od samo 66 odsto. U pitanju je stopa koja ne pokazuje oporavak od nazadovanja tokom pandemije, tvrdi ova organizacija i dodaje da od 22 miliona dece koja su propustila prvu dozu vakcine protiv morbila 2022. godine, više od polovine živi u samo 10 zemalja: Angoli, Brazilu, Demokratskoj Republici Kongo, Etiopiji, Indiji, Indoneziji, Madagaskaru, Nigeriji, Pakistanu i Filipinima.
„Nedostatak oporavka u pokrivenosti vakcinom protiv malih boginja u zemljama sa niskim prihodima nakon pandemije je alarm za akciju. Morbili se s dobrim razlogom nazivaju virusom nejednakosti. Bolest je ta koja će pronaći i napasti one koji nisu zaštićeni“, rekla je Kejt O’Brajen, direktorka SZO za imunizaciju, vakcine i biološke preparate. „Deca svuda imaju pravo da budu zaštićena vakcinom protiv malih boginja koja spasava život, bez obzira gde žive.“
CDC i SZO pozivaju zemlje da pronađu i vakcinišu svu decu protiv malih boginja i drugih bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom, i podstiču globalne zainteresovane strane da pomognu zemljama da vakcinišu svoje najugroženije zajednice. Pored toga, da bi pomogli u prevenciji izbijanja, svi globalni zdravstveni partneri na globalnom, regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou moraju ulagati u snažne sisteme nadzora i kapacitete za odgovor na epidemije kako bi brzo otkrili i odgovorili na epidemije, navodi se u saopštenju ovih organizacija.
Kakva je situacija u Srbiji?
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u Srbiji nisu registrovani slučajevi malih boginja tokom 2022. godine, dok je u prethodnoj, 2021. godini, potvrđen jedan slučaj morbila. Međutim, navodi se u Godišnjem izveštaju zaraznih bolesti za 2022. godinu, ovakav trend se obrazlaže primenom mera za prevenciju širenja virusa Kovid 19 kao i funkcionisanjem zdravstvenog sistema sa akcentom na prijem i tretman slučajeva ove zaraze.
Takođe, na nizak zvaničan broj slučajeva malih boginja utiče i „potprijavljivanje slučajeva morbila i u uslovima obaveznog prijavljivanja, pandemijom kao izazovom za funkcionisanje javnozdravstvenog sistema u celini u svim zemljama, što je sve uticalo na zabeleženu nisku aktivnost virusa na prostoru Evrope poslednjih nekoliko godina“, navodi se.
„Imajući u vidu Uredbu o programu zdravstvene zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, rezultate obuhvata MMR vakcinom na nacionalnom i okružnom nivou u poslednjem petogodišnjem periodu, rezultate indikatora kvaliteta aktivnog nadzora nad morbilama, koji ima karakteristike pasivnog i kojim se svrstavamo u zemlje u kojima se endemski održavaju morbile uz epidemijsko javljanje (2007, 2009/2010, 2014/2015, 2017/2018), imunološki bedem marginalizovanih i migratornih populacionih grupa i zastupljenost osetljive populacije, epidemiološka situacija morbila se procenjuje pretećom“, upozorava se u Izveštaju Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
Epidemiolog subotičkog Zavoda za javno zdravlje Subotica, Nebojša Bohucki je ranije za portal Magločistač izjavio da su male boginje (morbile) „jedna od najzaraznijih bolesti u svetu“.
„Lek ne postoji, a vakcinacija dece je jedina prevencija. Svako ko nije vakcinisan kao dete, tokom epidemije, pre ili kasnije će doći u kontakt sa ovom bolešću, jer je kontakt sa ovim virusom jako teško izbeći“, naveo je epidemiolog, preneo je list Danas.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje, samo u pоslеdnjој еpidеmiјi mаlih bоginjа u Srbiјi, tоkоm 2017. i 2018. gоdinе je bilo rеgistrоvаnо око 5.800 оbоlеlih, оd kојih је 93 odsto bilо nеvакcinisаnо, nеpоtpunо vаkcinisаnо ili s nеpоznаtim vаkcinаlnim stаtusоm.
U tој еpidеmiјi od posledica zaraze preminulo je 15 zaraženih, mеđu kојimа је bilо čеtvоrо dеcе mlаđе оd pеt gоdinа. Širenje zaraze morbila (i rubeola i zaušaka) sprečava se kolektivnom imunizacijom MMR vakcinom koju treba da primi preko 95% populacije, što se godinama na teritoriji Srbije ne uspeva. Prema procenama, tokom prošle godine vakcinisano je nešto preko 70% dece. Trend smanjenja imunizacije postoji godinama, pa otuda ne čudi podatak da se epidemije javljaju svakih nekoliko godina.
Uzrok od odustajanja od imunizacije MMR vakcinom jeste strah od autizma kod dece. Takav strah je rezultat rasta i jačanja uticaja tzv. antivakserskog pokreta poslednjih godina, ali i rezultat decenija urušavanja zdravstvenih politika i zdravstvenih institucija, urušavanja javnog zdravlja, nemarnosti države, donosioca odluka i predstavnika vlasti koji su u nepovoljan položaj stavili i zdravstvene radnike i roditelje, jer edukacija o javnom zdravlju nije na listi prioriteta, ne radi se dovoljno na uspostavljanju odnosa poverenja između lekara i roditelja, posebno u uslovima preopterećenosti primarnog sistema zdravstvene zaštite sa kojim roditelji imaju najčešći kontakt.
Zato je neophodno stvaranje uslova sistemske edukacije stanovništva, jačanja odnosa poverenja između roditelja i zdravstvenog osoblja, kontinuirani rad na merama prevencije zaraznih bolesti za stvaranje međusobnog oslonca i savezništava u borbi za dobrobit dece i javnog zdravlja.
I.P.
