Savski nasip je objekat za odbranu od poplava, građen specijalnom tehnologijom. On po zakonu ne sme da se buši – u praksi, svako bušenje smanjuje njegovu otpornost i ne može se popraviti tako da se istovremeno zadrži funkcionalnost i nasipa i mekih, plastičnih cevi koje kroz njega prolaze.
A nasip je važan kao što su važni strateški i vojnostrateški objekti, naglasio je stanar Branislav Tomić. Njegovim rečima: „Po Zakonu o vodama Član 133 na nasipu je zabranjeno kopanje i tačka“.
„Ovo je takav prekršaj da tu nema nikakvog vađenja. Srbijavode, koje su nadležne za upravljanje vodnim objektima, su izdale neko saopštenje u kojem kažu da su oni obezbedili da se svi radovi izvedu u skladu sa strukom, da neće biti ugrožen nasip, i tako dalje. Međutim, nisu rekli da je to protivzakonito. U zakonu ne piše da je kopanje nasipa dozvoljeno ako se radi po projektu ili ako se radi ‚po pravilima struke‘ jer to uopšte ne postoji. Zašto? Zato što je ovo osetljiv objekat građen specijalnom tehnologijom“.
Tomić se osvrnuo i na tehničko-tehnološku problematiku. Kako kaže, nasip je građen od zemlje nabijene pod velikim pritiskom. On nije nekakvo brdašce od rastresite zemlje nastalo spontano ili nabacano u radnoj akciji. Svako rastresanje i bušenje nasipa za odbranu od poplava smanjuje njegovu izdržljivost, a naselje iza nasipa, koje je na niskoj koti, izlaže opasnosti od poplave.
Mesto kuda prođu cevi je mesto gde će voda naći put, natapajući spoj između cevi i zemlje i rušeći nasip iznutra, dodaje Aleksandar Salapura iz udruženja „Za naš kej“. To bi važilo i u slučaju da cevi „samo“ prođu kroz nasip, bez da se prethodno za njih kopa kanal. U praksi, zbog kopanja jarka postavljanje cevi višestruko ugrožava bedem, objašnjava Tomić.
Naime, nakon što se cevi postave zemlju kojom se kanal zatrpava bi trebalo nabiti pod pritiskom, da bi se nasipu vratio bar deo tehničkih svojstava. Plastične cevi za sprovođenje infrastrukture za vodosnabdevanje, optiku i struju, međutim, pritisak ne bi podnele. Ili cevi ili nasip!
Savski nasip je odavno ugrožen. Kako navodi Salapura u njemu već postoji preko 150 rupa bušenih za potrebe infrastrukture za splavove. Stručne studije kažu da je on zato u lošem stanju i da u slučaju poplave poput one u Obrenovcu 2014. nasip „ne bi izdržao duže od 30 minuta“.
Građani podneli žalbu na rešenje koje je Sekretarijat za urbanizam izdao nakon početka višestruko nelegalnih radova
Sve ovo Tomić i Salapura su objasnili u video uključenju pokreta Ne davimo Beograd sa lokacije u Bloku 45 u Beogradu, na kojoj se stanari i aktivisti već treći dan bore da spasu nasip od nelegalne gradnje, a sa tim i svoje živote i imovinu od nekih budućih poplava.
Podsetimo, stanari i aktivisti udruženja „Savski nasip“, „Za naš kej“ i „Zajednička akcija“ su se na Savskom keju u Beogradu okupili 21. marta, da bi, kako kažu, „sanirali štetu koju su napravili radnici Vodovoda“. Građani pokušavaju da spreče radove na nekoliko „rupa“ u novobeogradskim blokovima 45 i 70. Jedan od njih je šaht iz koga je planirano da ide 13 cevi prečnika po 30 cm. Podršku im pružaju predstavnici pokreta Ne davimo Beograd i stranke Zajedno.
„Pošto su se nadležni oglušili na sva upozorenja koja smo im poslali, nama je ostalo jedino da se ovde okupimo i da fizički, svojim telima, pokušamo da sprečimo ovo zlo koje se ovde pravi. Ono je već započeto, ovo će morati da se sanira kako god je moguće, ali barem onaj glavni deo da se spreči“, izjavio je Tomić
Iako radove sprovodi javno komunalno preduzeće, to ne znači da su oni legalni, naglasio je Radomir Lazović, republički poslanik Zeleno-levog kluba. „Imam utisak da je ovo u Šapićevom stilu, nešto po sistemu ‘ajmo mi to sve, posle ćemo papire’. Nažalost, ovo nisu neki mali radovi za koje ne trebaju viša odobrenja, nije tu pukla cev pa sad treba da se sanira – ovaj projekat košta 152 miliona dinara“, konstatovao je Tomić.
Projekat radova postoji. Međutim, sami radovi su počeli devetog marta, nedelju dana pre nego što je dozvolu za njih 16. marta izdao Sekretarijat za urbanizam Grada Beograda.
„Punih nedelju dana su ovde radili bez ikakvih papira“, odnosno sa dozvolama koje bi mogle da važe za male radove, upravo one poput pucanja cevi.
Problem, navodi, predstavlja i to što su radovi počeli pre isteka roka za žalbu na rešenje Sekretarijata na koji građani imaju pravo. Oni su žalbu na rešenje zato podneli danas, 24. marta.
„Ljudi počinju da shvataju značaj i veličinu ovog problema. Moramo edukovati ljude. Svi ne mogu i ne moraju znati sve, ali tu smo da ukažemo na probleme i da ovo izguramo do kraja“, smatra Salapura. Aktivisti su pozvali građane na veliku akciju zatrpavanja rupa koja će se održati u subotu u 11h.
Pored toga što štiti radove, policija je 24. marta u prepodnevnim časovima počela i da sprečava građane da snimaju video priloge sa terena, tvrde aktivisti fejsbuk grupe Savski nasip.
I.K.
