Dvadesetak članova stranke Zajedno sprečilo je rušenje Nemačkog paviljona na Starom Sajmištu u Beogradu. Po rečima narodnog poslanika Đorđa Miketića, danas su na lokaciju dovežene ozbiljnije mašine nego ranije, kojima je do intervencije aktivista porušeno nekoliko frontalnih stubova paviljona.
Staro Sajmište, nekada koncentracioni logor a danas zapušteni memorijalni kompleks, je lokacija stradanja Jevreja, Roma i antifašista u Drugom svetskom ratu. Zaštita konkretne zgrade Nemačkog paviljona je, međutim, sporna, jer se objekat u različitim dokumentima pojavljuje na različit način, komentarišu za Mašinu Nikola Radić Lucati iz Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu (CIEH) i Đorđe Miketić. Miketić dodaje da bi i ovaj paviljon morao biti pod zaštitom.
Radić Lucati konstatuje da deo organizacija koje se bave Holokaustom zastupaju stav da u Nemačkom paviljonu nije bilo stradanja tokom Drugog svetskog rata, te da smatraju da je stoga rušenje ovog objekta neproblematično. Međutim, kako dodaje:
„Upravo za lokaciju u Nemačkom paviljonu se poklapaju svedočenja, georadarski snimak i snimak površine ploče“, koji po njegovim rečima ukazuju na to da na lokaciji koja se „upravo ruši i ravna“ postoji neistražena masovna grobnica.
Neadekvatno je zaštićen i šesti Jugoslovenski paviljon, koji je, po informacijama na koje se poziva Miketić, korišćen za mučenje i izgladnjivanje. On dodaje da indicije da se ispod Nemačkog paviljona nalazi masovna grobnica potkrepljuju svedočanstva radnika koji su sedamdesetih bili zaposleni u kompaniji Rade Končar, „koji su sedamdesetih prenosili ostatke tela“.
CIEH je od nadležnih institucija tražio dozvolu za istraživanje masovnih grobnica na lokacijama na Starom Sajmištu. Lucati konstatuje da je CIEH u ovaj zahtev uključio niz istorijskih istraživanja lokacije, kao i snimke zgrade i svedočenja istoričara arhitekture Milana P. Milovanovića.
Kako je ova organizacija objavila na društvenim mrežama, negativni odgovor je stigao od Direkcije za građevinsko zemljište Grada Beograda, na dan nastavka rušenja nemačkog paviljona. Iz CIEH-a tvrde da se ovaj odgovor ne odnosi na lokacije iz predmeta zahteva, dok „grad, odnosno Direkcija za gradsko građevinsko zemljište, daje sebi pravo da radi šta hoće i da ne odgovara na predmet zahteva za istraživanje ni na lokaciji nemačkog paviljona ni na lokaciji Prvog paviljona kod Save, koju smo isto tražili da obradimo. Ovo je odgovor vlasti koja ne želi da vidi istraživanje, nego da ima otvorene ruke da gradi gde hoće i šta hoće“, smatra Nikola Radić Lucati.
„Ministarstvo kulture, gradski i republički zavodi za zaštitu spomenika kulture nisu odgovorili na elaborat o lokaciji koji im je poslat pre više od mesec dana“, tvrdi se u saopštenju CIEH-a.
Lucati kaže da je ova organizacija za sprovođenje planova o rušenju saznala u martu 2023, i to „skoro slučajno“ tokom stručnog vođenja koje su organizovali na lokaciji. Rušenje je, kako navodi, počelo u januaru. Po Radićevom svedočenju gradske vlasti su ga tada najavile, ali na netransparentan način, govoreći o „fabrici pored Sajmišta“.
„Prvi neobeleženi bager je izašao na teren nakon 6. januara, porušio okolne zgrade, i neki radnici su skinuli oko 60% lima sa krova jednog od aneksa paviljona, i posle toga su nestali“, obaveštava Radić. CIEH je nakon studentske posete održane u martu počeo sa obaveštavanjem javnosti, kao i domaćih i međunarodnih organizacija koje se bave Holokaustom, o tome da se ruši deo Starog Sajmišta.
Nemački paviljon se, po saznanjima CIEH-a, ruši za potrebe izgradnje raskrsnice u produžetku postojeće saobraćajnice, ali i zarad proširenja Beograda na vodi na novobeogradsku stranu Save.
I.K.
