„Iako se broj ljudi kojima treba pomoć smanjio od 2023. godine, i dalje će biti gotovo 300 miliona ljudi koji će se sledeće godine suočiti s neverovatnom patnjom”, konstatuje se u saopštenju petnaest međunarodnih humanitarnih organizacija.
Humanitarne organizacije kritikuju izostanak političkih odluka za rešavanje kriza koje se mogu zaustaviti, a koje uzrokuju ljudske žrtve i nasilje katastrofalnih razmera, prisilno raseljavanje miliona ljudi, masovno i često namerno uništavanje njihovih domova, bolnica, škola i druge kritične civilne infrastrukture.
Potpisnici saopštenja konstatuju da godišnje uspe da se sakupi svega trećina, odnosno 35% sredstava koje smatraju potrebnim za najurgentnije humanitarne potrebe. Oni naglašavaju da je broj ljudi za koje je u Globalnom humanitarnom pregledu procenjeno da će moći da dobiju pomoć u 2024. smanjen za 64 miliona u odnosu na prethodnu godinu; kako kažu, delom zbog boljitaka, ali više iz nužde, odnosno zbog nedostatka finansija.
„Budući da će slamke spasa za mnoge biti presečene ili smanjene, rizici od ostajanja bez zaštite, uključujući rizik od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, naglo će porasti. Upozoravamo na rizik da ljudi u nevolji postanu nevidljivi i podsećamo na našu zajedničku obavezu da nikoga ne ostavimo po strani”, navodi se u saopštenju.
Humanitarne organizacije apeluju na međunarodnu zajednicu, postojeće i nove donatore da u potpunosti finansiraju potrebe navedene u Globalnom humanitarnom pregledu „uključujući rad međunarodnih, nacionalnih i lokalnih nevladinih organizacija koje su pokazale da su u najboljoj poziciji da dopru do pogođenih ljudi”. Organizacije naglašavaju da uz patnju svedoče i neverovatnoj otpornosti i hrabrosti zajednica da izdrže šokove i ponovno izgrade svoje živote, ako im se pruži adekvatna, pravovremena i pravična podrška.
I.K.
