„Najugroženiji građani naše zemlje koji preživljavaju uz novčanu socijalnu pomoć već dve godine imaju opravdan razlog da strepe zbog Informacionog sistema Socijalna karta, koji se „oslanja“ na javnosti i dalje nepoznati algoritam“, upozorava ova organizacija i navodi da se zbog svih štetnih efekata koje ovaj zakon nosi zalaže se za ukidanje ovog zakonskog rešenja i obustavu primene Informacionog sistema Socijalna karta.
Kako navode iz ove organizacije, registar Socijalna karta na jednom mestu obuhvata oko 135 podataka o ličnosti korisnika usluga socijalne zaštite, ali i njihovih srodnika i takozvanih „povezanih lica“: „Vlada Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja zamislili su Socijalnu kartu kao rešenje za „pravedniju raspodelu socijalne pomoći“ i „unapređenje kvaliteta rada državnih organa u oblasti socijalne zaštite“, insistirajući da u ovoj oblasti postoji niz zloupotreba, ne navodeći pritom egzaktne podatke o tome ko stoji iza tih zloupotreba, te kako i kada ih sprovodi.“
To je, tvrde stručnjaci i stručnjakinje iz A11, umesto da se unapredi dotadašnji sistem rada, rezultiralo uvođenjem potpuno novog sistema za koji „socijalni radnici faktički nisu obučeni, a o kom korisnici novčane socijalne pomoći nisu obavešteni.“
„Zbog novog, poluautomatskog i algoritamskog odlučivanja o pravima koje građani imaju – da li im je porastao prihod, da li su stekli više imovine i da li je došlo do ovih promena i kod sa njima povezanih osoba, za tačno dve godine primene zakona bez socijalne pomoći ostali su i oni koji ni na koji način nisu ‘prevarili’ sistem, već su postali žrtve ubrzanog, traljavog, netransparentnog načina rada. Socijalnim radnicima posao je postalo rešavanje takozvanih notifikacija o promenama u statusu pojedinca, a ne terenski rad koji bi omogućio da se zaista spoznaju uslovi u kojima korisnici novčane socijalne pomoći žive,“ objašnjava se.
Kako se navodi u saopštenju, ovaj sistem je korisnicima socijalne pomoći beležio prihode koji nisu postojali, obračunavajući sezonski rad kao razlog za ukidanje pomoći, što je prema tvrdnjama ove organizacije protivpravno.
„Na primer, zbog nepoznavanja načina rada sakupljača sekundarnih sirovina, evidentirana je situacija u kojoj je sakupljaču iz Beograda zabeležen mesečni prihod koji bi podrazumevao da jedan čovek, sam, za mesec dana sakupi i proda 22 tone kartona, što je u suprotnosti sa elementarnim zakonima logike“, navodi se.
Ustavni sud ćuti
Iz ove organizacije navode da su zbog suprotnosti Zakona o socijalnoj karti sa brojnim nacionalnim i međunarodnim pravnim aktima u aprilu 2022. godine podneli Ustavnom sudu Republike Srbije Inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o socijalnoj karti, ali nikakav odgovor još uvek nisu dobili.
Prema podacima Incijative A11, u Srbiji novčanu socijalnu pomoć trenutno prima oko 168.000 građana, sa, kako kažu, tendencijom smanjenja iz godine u godinu. „Godine 2018. novčanu socijalnu pomoć primalo je 244.160 građana, naredne godine 226.897 građana, a uoči početka primene Zakona o socijalnoj karti 1. marta 2022. godine, novčanu socijalnu pomoć je u Srbiji primalo 211.266 građana, koliko ih je bilo u februaru te godine.
S krajem 2022. godine beleži se novi pad, a u evidenciji je 182.773 korisnika novčane socijalne pomoći. Zaključno sa 1. februarom 2024. godine, u evidenciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je 168.307 primalaca novčane socijalne pomoći.“
Iznos socijalne pomoći se ne menja značajnije „preostaje da se zapitamo kako je za dve godine, od marta 2022. do februara 2024. godine, iz sistema ‘izbrisano’ skoro 44.000 građana Srbije.“
„Iznos novčane socijalne pomoći je 11.445 dinara i, kako je Inicijativa A11 nedavno upozorila, nije dovoljna ni kao ispomoć za preživljavanje, a kamoli za dostojanstven život“, zaključuje se.
I.P.
