Koalicija 27 je juče predstavila osmi godišnji Izveštaj iz senke za Poglavlje 27 pod nazivom „Napredak pod ključem“, koji kritički obrađuje reforme u oblasti zaštite životne sredine predviđe pregovaračkim Poglavljem 27 u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
Javnosti su se ovo prilikom obratili Anika Ben David, ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji, Antoan Avinjon, programski menadžer za životnu sredinu i klimatske promene Delegacije EU u Srbiji, Simon Ilse, direktor kancelarije Hajnrih Bel fondacije, Tanja Petrović, izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije, koja je govorila u ime Koalicije 27, Dina Đorđević, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Žaklina Živković iz organizacije Polekol i Slavica Pantić, predstavnica organizacija Lokalni odgovor iz Valjeva.
Izveštaj pokriva period od marta 2020. do decembra 2020. godine i analizira deset tema relevantnih za oblalst zaštite životne sredine, sa naglaskom na nedostatku učešća građana, stručne javnosti i civilnog sektora u procesu donošenja odluka u životnoj sredini.
Tanja Petrović, direktorka Mladih istraživača Srbije, osvrnula se na poteškoće koje su istraživačice i istraživači iskusili već u početnoj fazi – sakupljanju informacija. Ona je konstatovala da je životna sredina postala prioritet građana, ali ne i vlasti Srbije, a da su podaci o zaštiti životne sredine sve nedostupniji. Po njenim rečima, institucije su postale zatvorenije, a podaci „nekad kontradiktorni, nekad nelogični, a nekad nepotpuni“.
Primera radi, dve procene količine otpada koja se tokom godine proizvede u Srbiji koju su objavile dve državne institucije, Agencija za zaštitu životne sredine i Republički zavod za statistiku, razlikuju se za gotovo pedeset tona, odnosno 5 puta. Petrović je kritikovala loše upravljanje podacima i na primerima procena kvaliteta površinskih voda i cirkulacije proizvoda čija upotreba je opasna za građane.
„Na osnovu kojih informacija se kreiraju politike izrađuju akcioni planovi i donose mere i na koji način građani učestvuju u tim procesima ako znamo da su jasne, razumljive, upotrebljve, a pre svega dostupne informacije osnovni preduslov za učešće građana u procesima donošenja odluka“, zapitala se Petrović.
Ona je naglasila da postoji jasan trend sužavanja prostora za učešće javnosti, uključujući i stručne institucije, u procese odlučivanja, koji je pogoršan od početka prošle godine, dodajući da su vlasti pandemiju često koristile kao izgovor da ograniče učešće javnosti.
Petrović je konstatovala da se Koalicija 27 ne slaže u potpunosti sa pozitivnim ocenama o usaglašenosti zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije koje Srbija od EU dobija godinama unazad. Ona je pomenula i postojanje interne neusaglašenosti domaćeg zakonodavstva, navodeći kao najupadljiviji primer neusklađenost Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakona o planiranju i izgradnji.
Dina Đorđević, novinarka CINS-a, nadovezala se na temu ograničenja pristupa informacijama, konstatujući da je i novinarima sve teže da dođu do informacija i dokumenata koji dokazuju prekršaje u oblasti zaštite životne sredine. Ona je potvrdila zaključak Petrović da su institucije sve zatvorenije, kao primer navodeći nesaradljivost Agencije za zaštitu životne sredine. Novinari do relevantnih informacija često dolaze nakon intervencije poverenika za informacije od javnog značaja, neretko nakon meseci pokušaja. Tako građani, između ostalog, ostaju uskraćeni za mogućnost da zaštite svoje zdravlje ili na drugin način reaguju u slučajevima zagađenja vode, vazduha i tla.
Slavica Pantić iz organizacije Lokalni odgovor je ukazala na to da prema podacima Svetske zdravstvene organizacije više od 250 ljudi u Valjevu prerano umre zbog zagađenja vazduha. Pantić smatra da se vlast prema ovim problemima postavlja pasivno, čak i ne obaveštavajući građane o njima.:
„Zato smo i rešili da sami podelimo informacije o stanju vazduha i otišli korak dalje i pravili nedeljne izveštaje i pokušavali da tu informaciju što više proširimo – lokalni mediji su nam postali značajni saborci. Brojne inicijative, apeli, akcije, izveštaji na nedeljnom nivou koje objavljuju lokalni mediji, sve to nailazi na zid ćutanja lokalne samouprave“, zaključila je Pantić. Vazduh u Valjevu je, smatra, opasan po život, ali to nema ko da čuje.
Žaklina Živković iz organizacije Polekol je prokomentarisala da se kada je učešće javnosti u pitanju godinama poštuje samo zakonski minimum, da se javni uvidi i javne rasprave sprovode u doba praznika i odmora u minimalnim zakonskim okvirima. Da stvari budu gore, vlast građane deli na dve grupe: takozvane „konstruktivne“ učesnike u javnim uvidima i raspravama, u koje svrstava one koji imaju direktan interes u planovima, i takozvane „nekonstruktivne“, što su svi ostali građani koji imaju pitanja i prigovore, a kojima se uskraćuje pravo da učestvuju u javnim raspravama i uvidima.
Živković je ukazala na to da su se najupadljiviji primeri ovakve nepravedne podele građana desili tokom javne rasprave o strateškoj proceni uticaja za projekat Linglong i uvida u plan detaljne regulacije Makiškog polja u Beogradu.
Predstavnica Polekola je takođe podsetila na to da su Centar za kulturnu dekontaminaciju, Polekol i Tačka komunikacije nedavno sproveli istraživanje „Javnost na distanci, demokratija u krizi“, u kom su analizirali rane javne uvide, javne uvide i javne rasprave u periodu od 12 meseci od uvođenja epidemioloških mera 2020. godine.
„Naš zaključak je da je zaista gradska uprava iskoristila situaciju epidemije da usvoji i sprovede procedure koje su od velikog značaja za građane tako da građani u njima uopšte nisu mogli da učestvuju“, poentirala je Živković.
Čitav izveštaj možete preuzeti ovde.
I.K.
