Tokom letnjeg raspusta pripremane su izmene i dopune tri zakona u školstvu, od kojih je jedan i Zakon o dualnom obrazovanju koji je u postojećem obliku usvojen 2017. godine.
Gabrijela Grujić, savetnica ministra za dualno obrazovanje, u svojoj izjavi za RTS navela je da se najbitnije izmene već kritikovanog Zakona o dualnom obrazovanju odnose na praksu učenika u kompanijama, preciznije na povećanje fonda sati njihovog rada.
Prema rečima Grujićeve, trogodišnji profili provodiće između 50 i 80 odsto vremena u kompanijama, dok će im četvorogodišnji profili posvetiti od 30 do 70 odsto vremena svog školovanja. Po ovom pitanju su najavljene i javne rasprave u septembru, do kojih doduše još uvek nije došlo.
Vlada Srbije još od 2017. predstavlja dualno obrazovanje kao ključnu strategiju za rešavanje visoke nezaposlenosti mladih i razvoj privrede u Srbiji, a do danas je već 700 kompanija bilo uključeno u ovaj program.
U izjavi za Kurir, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije, Mihailo Vesović, izjavio je da je „potrebno da stvorimo kadrove koji su korisni privredi i privučemo donatore i one koji žele da učestvuju u ovakvom programu, da objasnimo da dualna edukacija jeste odgovor na to šta privredi nedostaje u ovom trenutku“.
Privreda se, dakle, razvija nauštrb kvaliteta obrazovanja đaka, a Srbija postaje centar jeftine radne snage koja obezbeđuje profit privatnim kompanijama. Najavljene izmene Zakona predstavljaju samo pokušaj još većeg eksploatisanja mladih.
Sa 80% vremena provedenog na poslu umesto u školi, dobijamo kadar obučen za manuelne poslove koji se mogu usavršiti i nakon završenog školovanja, a uskraćen za opšte i stručno obrazovanje. Država koja minira obrazovni sistem radi protiv društva i sprečava njegov napredak, a tržište koja na ovaj način oblikuje školski sistem ostavlja posledice koje se odražavaju ne samo na one koji će upisati fakultet i zaostajati za svojim vršnjacima iz gimnazija, već i na one koji nemaju fakultet u planu.
Sagovornica portala Mašina, Jovana Božičković, članica Upravnog odbora Krovne organizacije mladih (KOMS), na pitanje šta je mladima zapravo potrebno odgovorila je da je mladima pre svega neophodno da budu adekvatno plaćeni za posao koji rade.
„Trenutno Nacrt zakona o radnoj praksi postoji, ali nije u procesu razmatranja odnosno donošenja u Skupštini i pitanje je momenta kada će se o njemu razgovarati i na koji način“, izjavila je članica KOMS-a.
Božičkovićeva je naglasila da sam tekst Zakona mora da ima elemente kvalitetne radne prakse – ograničen ugovor, mentorstvo tokom radnog procesa, naknadu za rad i odgovarajuću potvrdu sa informacijama o stečenim znanjima i veštinama.
„Ostaje veliko pitanje i visine nadoknade, jer su do sada samo privilegovani mladi imali prostora za obavljanje neplaćenih radnih praksi i tako steknu dodatna znanja i veštine i rade na svojoj zapošljivosti te onda tako dolazimo do začaranog kruga; mladi u Srbiji su izgubljeni u tranziciji iz sveta obrazovanja ka tržištu rada, jer aktivno traže svoj prvi posao skoro dve godine – dok je prosek njihovih evropskih vršnjaka svega nekoliko meseci“, predočila je Božičkovićeva i istakla da neravnopravnost dovodi do još većeg jaza među mladima i nemogućnosti da se ekonomski osamostale.
