Među ključnim nalazima ovog istraživanja pokazalo se da je rodna nejednakost istovremeno faktor koji pogoršava globalnu prehrambenu krizu. Kako pokazuju podaci, tokom 2022. godine, više od 735 miliona ljudi u svetu je bilo gladno. To znači da je svaka jedanaesta osoba na svetu bila gladna. U pitanju je rast od 121 miliona ljudi u odnosu na period pre krize koju je izazvala pandemija Kovida 19. Kako se navodi, uticaji sukoba u Ukrajini, klimatskih promena i izuzetno visokog skoka cena hrane i goriva nastavljaju da utiču na prehrambenu krizu širom sveta.
Neke zemlje su osetile poboljšanja 2022. godine, navodi se, ali relativna globalna stabilnost ukupnog broja gladnih prikriva brzo rastuću nejednakost, posebno u Africi i na Bliskom istoku gde su glad i nesigurnost hrane samo rasli. U podsaharskoj Africi, skoro 20 odsto ljudi nije imalo sigurnost ishrane, u poređenju sa globalnim prosekom koji čini 9,2 odsto.
Iz rodne perspektive, 84,2 miliona više žena i devojčica se suočava sa nedostatkom hrane nego muškaraca i dečaka. „Dok se rodna razlika u nedostatku hrane iz prethodne godine smanjila u nekim regionima koji su imali ozbiljne probleme izazvane pandemijom koronavirusa, poput Azije i Južne Amerike, ona je porasla u većini ostatka sveta, uključujući velike delove Afrike, jugoistočne Azije i Bliskog istoka“, navodi ova organizacija i dodaje da je to takođe važilo za Severnu Ameriku i Evropu. Izveštaj je takođe otkrio da su u 57 zemalja i BDP ali i nesigurnost hrane porasli od pandemije.
Izveštaj pokazuje da kada raste rodna nejednakost, raste i kriza hrane. Inflacija posebno pogađa žene, navodi se u Izveštaju i dodaje da kada ima manje hrane, žene često prve gladuju. Nejednakost prihoda je takođe prisutna, a rod je samo jedna dimenzija nejednakosti, navodi se u Izveštaju.
Samo tokom pandemije 22 odsto žena je izgubilo poslove u poljoprivredi i proizvodnji hrane u odnosu na samo 2 odsto muškaraca. Žene imaju manje pristupa mehanizmima podrške u kriznim periodima, manji pristup kreditima, finansijskoj podršci i sigurnosnoj mreži.
Rast BDP-a ne rešava globalni nedostatak hrane bez ulaganja u rodnu ravnopravnost
Izveštaj je takođe pokazao da ekonomski razvoj bez ulaganja u rodnu ravnopravnost ne dovodi do poboljšanja prehrambene krize. Umesto toga, kada ekonomija raste bez poboljšanja jednakosti, glad se povećava, tvrdi se u Izveštaju. Zapravo, kako se navodi, tamo gde postoji visoka nejednakost, što brže raste BDP, brže raste i nesigurnost hrane.
„Care-ova analiza podataka u 113 zemalja sugeriše da poboljšanje BDP-a nije dovoljno za rešavanje globalne krize hrane osim ako ne možemo da se pozabavimo i rastućom krizom nejednakosti – posebno rodnom nejednakošću. Pored neproporcionalnog uticaja nesigurnosti hrane na žene i devojčice, postoji veliki broj istraživanja koji pokazuju da unapređenje rodne ravnopravnosti može da poboljša i krizu hrane“, rekla je Emili Janok, pomoćnica potpredsednika u ovoj organizaciji.
U mnogim slučajevima, rast BDP-a koncentriše bogatstvo za najbogatije ljude, navodi se. Kada bogatstvo i prihodi nisu dostupni ljudima koji se suočavaju sa nedostupnošću hrane ili koji su u riziku od gladi, a posebno ženama, ekonomski rast prestaje da bude oruđe za rešavanje ovog problema, rekli su iz ove organizacije.
Izveštaj pokazuje i da samo proizvodnja hrane nije dovoljna za rešavanje krize. Domaća proizvodnja glavnih prehrambenih useva kao što su pšenica ili kukuruz nisu dovoljni za obezbeđivanje dovoljno hrane za države.
Rešenja, navodi se u Izveštaju, moraju obuhvatiti rad na pravičnom ekonomskom rastu. Globalne strategije, nacionalne politike i planovi finansiranja moraju uključiti cilj za jednakost u ekonomskom rastu, ne samo za rast BDP-a ili povećanje prihoda. Rešenja takođe prema ovom Izveštaju moraju uključiti ženski glas i liderstvo u vanrednim situacijama kako bi se osiguralo da se pored napora za reagovanje na prehrambenu krizu takođe radi i na povećanju rodne ravnopravnosti. „Promena politike mora biti dopunjena promenom društvenih normi kako bi se rešili dugoročni, duboko ukorenjeni uzroci nejednakosti.“
I.P.
