INEKP je prepoznat kao ključni dokument za implementaciju zelenog dogovora, ciljeva energetske unije i Pariskog sporazuma. Kako je srednom juna izjavila resorna ministarka Đedović: „Taj strateški dokument predstavlja osnovu razvoja našeg energetskog sektora do 2030, sa projekcima do 2050. godine u pogledu povećanja učešća OIE u energetskom miksu, energetske efikasnosti i smanjenja emisija štetnih gasova“.
Ministarstvo rudarstva i energetike će u narednom periodu organizovati javne prezentacije Integrisanog nacionalnog plana za klimatske promene – INEKP, a javni uvid se održava od 13. juna do 28. jula. Đedović je usvajanje INEKP-a najavila za jesen.
Da bi animirali i povezali stručnjake, civilno društvo i širu javnost, Beogradska otvorena škola – BOŠ i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI su organizovali seriju Zelenih razgovora posvećenih usvajanju INEKP-a. Razgovor pod naslovom „Uključi se u usvajanje INEKP-a” održan 28. juna u Dorćol placu u Beogradu bila je najambicioznija je i najposećenija debata ovog tipa do sada. Prisustvovali su mu (u hibridnoj formi) i predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, a teme na koje se fokusiralo su dekarbonizacija, obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost.
RERI: Javna rasprava organizovana kasno, i to leti
Programski direktor RERI-ja, Mirko Popović, je na početku pohvalio to što se predlagač nije držao minimuma trajanja javne rasprave, uz komentar da je, na žalost, upitanju presedan.
„Ova javna rasprava je trebalo da se desi mnogo ranije“, i da ne bude organizovana u julu, po starom običaju koji doprinosi gubitku vere građana u kooperativnost institucija, naglasio je Mirko Popović, programski direktor RERI-ja, u uvodnim opaskama. Kako je dodao, predstavljeni nacrt bi morao da bolje uključi i rezultate konsultativnog procesa“, dodao je direktor RERI-ja.
Mirko Popović je zato pozvao stručnjake i predstavnike civilnog društva da se uključe a Ministarstvo da sve primedbe koje od njih dobije uzme u razmatranje i pruži svakom adekvatno obrazloženje. Istu poruku direktor RERI-ja je poslao sekretarijatu Energetske zajednice.
„Važno nam je da imamo dijalog i u slučaju pitanja oko kojih se sigurno nećemo složiti.
Uloga organizacija civilnog društva nije da budu konzervativne, nego da traže više, naglasio je.
RERI: „Da li je INEKP deo sistema zakona javnih politika?“
Popović je postavio niz pitanja koja se tiču neusaglašenosti INEKP-a sa postojećim javnim politikama i usvojenim standardima i obavezama Srbije. On je, naime, skrenuo pažnju na to da domaće zakonodavstvo ne prepoznaje INEKP kao obavezujuću strategiju na dovoljno jasan način.
Ukazao je i na to da je trebalo izvršiti izmene i dopune postojećih propisa, kao što su Zakon o energetici i Energetska strategija, da bi se INEKP izradio i mogao primenjivati na efikasan način. Pored toga, pojedine postojeće legislative i institucije se, skrenuo je pažnju, u INEKP-u pominju kao da ih tek treba usvojiti i osnovati, dok je trebalo da one učestvuju u izradi INEKP.
„Da li je INEKP deo sistema zakona javnih politika?“, zapitao se.
RERI: Šta ćemo sa starim tehnologijama 2040?
„Postavlja se pitanje šta znači ‚realistično smanjenje upotrebe lignita‘ i ‚smanjenje upotrebe lignita do 25% do 2030‘“, izjavio je Popović. On je skrenuo pažnju i na to da su mašine koje koristi EPS stare i da se postavlja i pitanje kako će one uopšte potrajati do 2030, dok ih INEKP prepoznaje kao nešto što će tada biti funkcionalno.
„Mogu li ti objekti fizički da postoje 2040? Mogu li ti objekti da postoje uzimajući u obzir usvojene standarde i obaveze prema Energetskoj uniji“, i niz drugih dokumenata i obaveza, pitali su iz RERI-ja.
Popović je izrazio uverenje da su u pitanju propusti koji su nastali zbog hitnosti izrade dokumenta, ali i konstatovao da je INEKP pisan dve godine i da je takve propuste trebalo ispraviti pre javne rasprave.
Ministarstvo: bezbroj okolnosti je onemogućavalo izradu efikasnijeg i boljeg Integrisanog plana
Biljana Ramić, šefica Odseka za strateško planiranje u Ministarstvu rudarstva i energetike, je navela da je niz okolnosti, uključujući i one u vezi sa ratom u Ukrajini i variranjem cena energenata, ograničavalo mogućnost koordiniranja i efikasne izrade INEKP-a.
Ona se složila sa Popovićem da je civilno društvo potrebno uključiti u izradu Integrisanog nacionalnog plana: „Uloga ovog skupa i javnih konsultacija treba da bude da sve sledeće situacije u izradi strateških dokumenata budu bolje koordinisane i da doprinesu kvalitetu dokumenata koji se rade“.
Ramić je naglasila da je pisanje INEKP-a bilo teško jer je u pitanju nova obaveza, sa čijim ispunjavanjem se službenici ministarstva ranije nisu susretali. U tom smislu je potcrtala da zemlje EU već gotovo dvadeset godina sprovode politike dekarbonizacije, zbog čega je za njih lakše da izrade Integrisani plan kao nadgradnju tih politika, dok za domaće institucije ono predstavlja veći korak jer:
„Mi treba da se odmah nađemo na nivu procesa dekarbonizacije i politika dekarbonizacije kao države članice Evropske unije“.
Ramić je izjavila da „ne možemo dobiti nešto što je savršeno“, već je ključno da se izradi dokument koji može da se sprovodi. „Takođe smo svesni da je postojeća strategija energetike nije nešto što više ima upotrebnu vrednost“, izjavila je osvrćući se na neusaglašenost nacrta sa postojećim dokumentima. Zato se, po njenim rečima, paralelno sa izradom INEKP-a ušlo i u izradu nove energetske strategije.
„Izrada ovog dokumenta nije kraj procesa, nego se proces otvara“, izjavila je Ramić i dodala da i INEKP i strategija energetike moraju da se ažuriraju.
„Žao mi je što je počeo u junu i obuhvata leto, ali to nije bila loša namera ministarstva“, rekla je Ramić osvrćući se na kritiku izbora termina za otvaranje javnog uvida i održavanje javne rasprave, i dodala, „sticajem okolnosti smo došli do ove faze rada“ upravo pred leto.
Publika: „Da li Srbija sebi može da priušti da nema viziju energetike za 2050. godinu?“
„Šta je alternativa za grejanje kada se bude zabranio ugalj?“, postavio je iz publike pitanje Jovan Mihajlović iz Petrovca na Mlavi. Odgovor Ministarstva je da se za sistemi daljinskog grejanja 60% koristi gas, a da je planiran razvoj obnovljivih izvora energije.
Bojan Gajić Centar za održivi razvoj i iz Niša je prokomentarisao da je i prirodni gas fosilno gorivo koje je sa aspekta dekarbonizacije neprihvatljivo. Kako je izjavio:
„Pomenuli ste da ga prepoznajete kao tranziciono gorivo što je takođe neprihvatljivo jer tranzicija podrazumeva jednu do dve generacije, a mi smo već na 15 godina od 2050“. Prelazak na gas kao tranziciono gorivo, da bi se od njega odustalo kroz 15 godina, po njegovoj oceni podrazumeva dupliranje troškova.
Ramić je odgovorila da je gas u EU viđen kao nešto prihvatljivo i podsetila da se intenzivno radi na novim tehnologijama, poput korišćenja vodonika:
„Mislim da će situacija u narednim godinama dati neke odgovore i alternativna rešenja šta i kako da se poradi sa takvim postrojenjima“.
„EU nije nepogrešiva u politici primenjivanja gasa u protekle dve godine“, zaključio je Popović ovu temu, pa „Situacija u kojoj se možemo desiti da umesto da budemo zatrpani u ugalj budemo uvučeni u gas nije situacija kojoj treba težiti“.
Na skupu je postavljeno i pitanje: „Da li Srbija sebi može da priušti da nema viziju energetike za 2050. godinu?“, koje je formulisao predstavnik Instituta za tehnologiju SANU.
„Ukoliko Srbija kroz tri ili četiri godine bude mogla da brže ili bolje poradi na procesima dekarbonizacije onda će se to uneti u strateški dokument“, odgovor je ministarstva.
I.K.
