Tokom proteklih dana na društvenim mrežama je osvanuo tvit Boška Obradovića, narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije i predsednika parlamentarne stranke Dveri, u kom poziva roditelje učenika osmog razreda da pocepaju stranu iz udžbenika na kojoj se nalazi kratki pasus o LGBT društvenim pokretima.
U pomenutom tekstu stoji da su LGBT društveni pokreti oni „društveni pokreti čiji se aktivisti i aktivistkinje zalažu za poboljšanje položaja lezbejki, gej osoba, biseksualaca i transrodnih osoba (otuda skraćenica LGBT), koje su često društveno izložene veoma široko rasprostranjenoj diskriminaciji“. Pored teksta se nalazi slika zastave duginih boja pored koje piše: „Zastava duginih boja, poznata kao zastava LGBT ponosa, simbol je LGBT društvenih pokreta“.
Od cepanja do razbijanja kratak je put
Radi se o udžbeniku izdavačke kuće Klett koju su napisali i priredili istoričar Aleksandar Todosijević i Sanja Petrović Todosijević, takođe istoričarka i viša naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije, koja je za Mašinu izjavila da ju je pomenuti poziv Obradovića „uznemirio iz više razloga“:
„Iako je ovaj udžbenik u upotrebi tek godinu dana, ovo nije prvi put da je izložen javnim napadima pa čak i nekoj vrsti linča koji su i tada a evo i sada došli iz konzervativnih, odnosno desno orijentisanih političkih krugova. Nemam ništa protiv toga da desnica polemiše sa savremenim konceptom nastave istorije. Iz, nažalost, sada već iskustva znam da se taj pokušaj ’zagovaranja’ drugačijeg pristupa učenju o događajima iz prošlosti završava ili tako što vam se slika, naslovna strana knjige, naziv institucije u kojoj radite ili udruženja koga predstavljate nađe na naslovnoj strani tabloida ili tako što neko pokuša da vas izvrgne ’paljbi’ digitalne rulje koju je često vrlo teško zaustaviti i koja se, to sada nije bio slučaj, teško zadovoljava dok nekome ne ’poleti glava’. Ne samo da je protivzakonito već je u velikoj meri kukavički i neetično ’manipulisati’ tuđim radom i tuđim glavama dok svoju štitiš poslaničkim imunitetom.“
Ko-autorka pomenutog udžbenika naglašava da nju lično Boško Obradović kao pojedinac „ne zanima ni malo“ ali da je ipak njegovo oglašavanje putem Tvitera kojim poziva na cepanje udžbenika problematično na više nivoa:
„Odmah da kažem da mu temeljnije čitanje našeg udžbenika može biti od velike pomoći prilikom savladavanje nekih od tih nivoa. Recimo, u istom udžbeniku koji se spremio da cepa na stranama od 91 do 94 se može pročitati puno toga o određenim političkim idejama i praksama koje su počinjale cepanjem, paljenjem i razbijanjem. Po mom mišljenju odgovoran i savestan političar za koga možemo pretpostaviti da ima nekakav uvid u istorijsko pamćenje bez obzira na svoja ubeđenja nikada svoje ili potencijalno biračko telo neće mobilisati pozivanjem na cepanje knjiga“, poručuje Todosijević.
Šta sve možeš da radiš kada te štiti poslanički imunitet
Istoričarka Sanja Petrović Todosijević smatra da Obradovićev „najblaže moguće rečeno, ’nespretan’ poziv na cepanje“ govori dosta i o tome na koji način pojedini narodni poslanici doživljavaju ne samo svoj poslanički mandat, već i samu skupštinu:
„Za Boška Obradovića ona po svemu sudeći ne predstavlja predstavničko već nekakvo ’prirodno telo’ koje zatim pojedinca lišava svake odgovornosti. Tako je, izgleda, za poslanika Obradovića ’vox populi, vox naturae’. U tom smislu, vrlo je jasan poziv Boška Obradovića da u ime nečega što on zove ’prirodna porodica’, a čega bi se valjda postideli i oni što su tvrdili da je Zemlja ravna ploča, treba cepati i time štititi, kako on kaže ’našu maloletnu decu’ od ’propagande homoseksualizma i transrodnosti’.“
Poslanik Obradović bi trebalo da zna da nisu sva deca „naša“ odnosno „njihova“, naglašava Todosijević, to jest, trebalo bi da zna da ne postoje „naša“ i „njihova“ deca kao što bi trebalo da zna da ne žive sva deca u porodici, poručila je i dodala:
„Bez obzira na mnoge razlike koje postoje među decom, poslanik Obradović koji toliko brine za decu bi trebalo da zna da su svim građanima i građankama ove zemlje, a to su, naravno, i deca, Ustavom ove zemlje, bez obzira na sve probleme o kojima bismo mogli da govorimo, zagarantovana određena ljudska prava.“
Todosijević naglašava da među ta ljudska prava spadaju mnoga koja bi trebalo „ne da vas štite već da vas čine ravnopravnim članom društva kao gej ili transrodnu osobu“:
„Ako narodni poslanici smatraju da su homoseksualizam i transrodnost nekakve propagandne agende, meni nije jasno zašto se prilikom polaganja poslaničke zakletve pozivaju na Ustav i prihvataju obavljanja dužnosti koje su fundamentalno suprotstavljene njihovim ’prirodnim stavovima’“, pita se.
Međutim, viša naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije smatra da ova rasprava ima i neke druge implikacije:
„Šta ćemo sa ljudima koji žive u zajednici, bilo kakvoj zajednici a nemaju decu? Zar oni nisu ’prirodna porodica’? Šta dalje ’raditi’ sa ljudima koji žive sami? Pitam se da li su oni koji na ovako grub i neetičan način otvaraju pitanja iz sfere ’porodičnog inženjeringa’ imaju svest o tome kakve posledice mogu izazvati u društvu. Bilo bi poražavajuće kada bi se ispostavilo da se ’prirodno-patriotske’ devize troše isključivo za potrebe bildovanja sopstvenih beneficija, društvene i političke moći. To je ona ista moć koja kada se ’upregne’ na Tviteru odnosno u virtuelnom svetu, u onom drugom odnosno realnom nekoga može skupo da košta.“
Lekcije iz istorije: Roza Parks i Martin Luter King
Osvrnuvši se na konkretan tekst koji je Obradoviću bio povod za javni „linč“, Todosijević skreće pažnju da je pomenuti tvit posebno problematičan, budući da se iz teksta lako da zaključiti da „Obradovićev tvit ne samo da obmanjuje javnost stvarajući šizofrenu sliku o sadržaju udžbenika čime ga potpuno diskredituje već predočeni tekst lišava svakog konteksta“:
„Ovaj, sada mi se čak čini prekratak tekst, je deo lekcije koja počinje na 166 strani i koja se zove ’Društvene prilike u savremenom svetu’. Tekst o LGBT pokretima pripada onom delu lekcije koji je naslovljen Mirovni pokreti i borba za ljudska prava. Kada bi roditelji kao što im savetuje Boško Obradović iscepali 172 stranu ne samo da bi svojoj deci ponudili jedan dosta problematičan model ponašanja koji podrazumeva da kad nam se nešto ne dopada onda umesto da sednemo i razgovaramo, bacamo i cepamo, već bi ih lišili mogućnosti da puno toga saznaju.“
Pomenuta kao i prethodna strana ovog udžbenika posebno su dragocene jer nude uvid u dugu i složenu borbu za ljudska prava, poručuje istoričarka.
„Pre svega učenici i učenice puno toga saznaju o Afroameričkom pokretu za ljudska prava u Sjedinjenim Američkim Državama i Rozi Parks, čuvenoj aktivistkinji za ljudska prava koja je 1955. godine odbila na zahtev vozača da ustupi mesto ’belom čoveku’ i sedne u zadnji deo autobusa koji je zvaničnim propisima bio predviđen za građane afroameričkog porekla. Uskratili bi svojoj deci mogućnost da saznaju šta je Martin Luter King rekao pred 200 000 ljudi 1963. godine kada je održao svoj čuveni govor Imam san.“
Dalje, Todosijević poručuje da bi poslaniku Obradoviću možda posebno bio interesantan onaj deo govora „u kome Martin Luter King kaže: ’Imam san da će jednoga dana ova nacija ustati i živeti istinski smisao svog uverenja. Mi smatramo ove istine očiglednim: da su svi ljudi stvoreni jednaki’. Cepanjem ove ’prokužene’ strane udžbenika, deci bi se dalje uskratila mogućnost da saznaju šta su svetu ali i ovom delu Evrope doneli protesti iz 1968. godine, antiratni protesti koji su potresali američko društvo nakon izbijanja rata u Vijetnamu.“
Učenicima i učenicama bi bilo uskraćeno da se upoznaju sa svim problemima sa kojima se suočavao Feministički pokret kako tokom Prvog tako i tokom Drugog talasa feminizma boreći se u početku za pravo glasa a kasnije za mnoga druga prava kao što su: jednaka plata za jednak rad, zabrana diskriminacije na radnom mestu, pravo na abortus, pravo na dostupnost kontracepcije, objašnjava.
„Volela bih da i vaši čitaoci razmisle koliko nadrealno može delovati zahtev jednog konzervativnog političara u Srbiji 2022. godine da se iz udžbenika cepaju strane sa slikom Roze Parks, Martina Lutera Kinga i zastave duginih boja“, naglasivši da su ovi „fantastični pojedinci“ ušli ne samo u naše udžbenike već u udžbenike istorije širom sveta „da bi deca sticala znanje i svest o tome koliko je borba za slobodu važna kao i da bi postali svesni činjenice da ona uvek traje“.
„Sigurna sam da joj ovako jeftin, banalan i vulgaran nacionalizam nikada i nigde ne može stati na put“, naglasila je.
Istoričarka je i roditeljima poručila da čak i onda kada im se sadržaji udžbenika iz kojih uče njihova deca ne sviđaju, knjige ne cepaju. „Čini mi se da je zadatak roditelja, kao na kraju krajeva i dobrog udžbenika, da dete ohrabre da misli i razgovara.To je verovatno najbolji način da izgrade sebe ali i društvo srećnih i zadovoljnih ljudi. Martin Luter King bi rekao: ’Imam san danas’!“, zaključila je u svojoj detaljnoj izjavi za Mašinu.
V.K.
