Kako kažu u izveštaju u ovoj organizaciji, leto 2023. godine je bilo sezona ekstrema. Prema podacima, jun je bio vruć i suv u severnoj Evropi i hladniji od proseka u južnoj Evropi, dok su jul i avgust su bili hladniji i vlažniji od proseka u severnoj Evropi, dok su južna (jul) i jugozapadna (avgust) Evropa istovremeno iskusile ekstremne toplotne talase i požare.
Leto je time bilo toplije od proseka za Evropu, sa prosečnom temperaturom od 19,63°C. Letnje prosečne temperature bile su pretežno iznad proseka u većem delu kontinenta u odnosu na period 1991-2020, dok je samo deo zapadne Rusije imao ispodprosečne vrednosti, navodi Kopernikus, ali je procenat dana sa maksimalnim temperaturama bio veći od proseka i uslovi toplotnih talasa su se javljali na velikim područjima.
Kako se navodi u izveštaju, većina zemalja u kojima su bile iznadprosečne temperature imale su preko 30% više toplih dana nego inače. Toplotni talas se u julu pomerio ka jugu, najtoplijem mesecu za region južne Evrope, gde je prosečna temperatura iznosila 25,6°C. To je bilo 0,3°C više od narednih najtoplijih julskih meseci (2015. i 2022.) i preko 5 stepeni više od prosečne temperature za Evropu u celini (20,2°C), dok je tokom avgusta zahvatio veći deo kontinenta, što je prouzrokovalo brojne razarajuće požare.
„Veliki region koji se proteže od Španije do Balkana doživeo je toplotne talase, sa mnogo novih lokalnih rekorda. Toplotni talasi su bili najintenzivniji sredinom meseca. Regioni koji pokazuju najveće temperaturne anomalije u velikoj meri odgovaraju onima u kojima je zabeležen veći procenat toplih dana, posebno širom Sredozemnog mora i u jugoistočnoj Evropi, dok su negativne, ali uporedivo slabije anomalije primećene u Velikoj Britaniji i Irskoj, severnoj Evropi i preostalim regionima istočne Evrope“, navodi se u izveštaju, što je uticalo značajno i na zdravlje ljudi.
Leto 2023. je takođe dovelo do izuzetno visokih temperatura na površinama mora što je posebno uticalo na temperature severnog Atlantika.
Šta nas čeka na zimu?
El Ninjo i njegov hladni pandan La Ninja mogu uticati na vremenske prilike širom sveta, posebno što El Ninjo dostiže svoj vrhunac u kasnu jesen i zimu (između novembra i januara), navodi Wheather.com. El Ninjo prate promene temperature vode u ekvatorijalnom Tihom okeanu koje mogu imati efekte na vremenske obrasce širom sveta.
Kako se navodi u medijskim izveštajima, ova zima će biti prva u nekoliko godina u kojoj će se osetiti posledice pojave koja ima popriličan uticaj na vremenske prilike tokom najhladnijih meseci u godini, pa se očekuje da će ova zima izgledati drastično drugačije od onih prethodnih godina.
Ovogodišnji El Ninjo je počeo u junu, a očekuje se da će biti jak ove zime i trajati barem do početka sledećeg proleća, prema podacima Centra za predviđanje klime Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA), prenosi CNN.
Količina padavina, vetar, visina temperature i drugi klimatski obrasci će, sudeći prema izveštajima, varirati na evropskom kontinentu.
„El Ninjo godine imaju tendenciju da imaju blagu vlažnu zimu (novembar-decembar) i hladniji, sušniji kraj zime (januar-mart) u većem delu severne Evrope“, kaže profesor Adam Skejf iz UK Meteo agencije, prenosi Euronews. U južnoj Evropi bi ovaj obrazac mogao doneti sve vlažnije uslove. Ipak, to nisu sigurne predikcije, već statističke verovatnoće. Ono što je jasno jeste da El Ninjo, zajedno sa nezaustavljivim procesom globalnog zagrevanja i uništavanja životne sredine izazvane delovanjem čoveka donosi značajne promene u klimatskoj slici sveta.
I.P.
