Koalicija „Srbija protiv nasilja“ koja je u različitim sastavima nastupila na nedavno održanim izborima na republičkom, pokrajinskom i lokalnim nivoima je okupila i deo zeleno-levih organizacija i pojedinaca i pojedinki. Opšti je utisak da je široka koalicija i dominacija stranaka centra i desnice u velikoj meri sprečila jasnije isticanje levih i zelenih politika tokom izborne kampanje. Profesora sociologije sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Jovu Bakića smo pitali da li je takva koalicija dobar okvir za levicu.
„Po mom mišljenju, to od samog početka nije bio dobar okvir, ali je relativno lako razumeti da je deo levičara pokušao da postane prepoznatljiviji u javnosti posredstvom učestvovanja u institucijama, te da tim putem dobije sredstva za političku reprodukciju. Prema tome, čitavu tu priču treba oprezno napuštati. No, sledeći korak treba da bude pažljivo promišljen, jer levica skoro uopšte nema pristup kanalima javnog opštenja, pa je u ojađenoj i dezorijentisanoj javnosti skoro sasvim marginalizovana“, kaže Bakić za Mašinu.
Odgovornost za ovakvu poziciju levih ideja i aktera u javnosti Bakić, osim u samoj levici, vidi kako u javnom servisu tako i u privatnim mejnstrim medijima.
„Naravno, opoziciji uopšte nedostaju šire mogućnosti obraćanja javnosti s televizija s nacionalnom pokrivenošću, ali jedan čovek iz opozicije (prepoznaju ga, kako sam ranije čuo, pod nadimkom Riđa Rđa) skoro je sasvim monopolisao pristup nevladinim sredstvima javnog opštenja za one koji pripadaju opoziciji, dok je sebi i svojim satelitima obezbedio zadovoljstvo da se s njegovim neistomišljenicima u opoziciji obračunaju na jedan krajnje nenačelan način. To, međutim, može da bude i dobro, ako imamo na umu omiljenost njega i njegovih sledbenika u društvu, ali samo pod uslovom da levica (u nju nikako ne treba ubrajati one koje je naprednjačka služba bezbednosti onako lako probušila nakon što je jedva bila i rođena) počne da radi kao jedan, a ne ko u klin ko u ploču. Nisam siguran da je domaća levica u ovom trenutku stasala do tog nivoa zrelosti“, poručio je Bakić.
Teško je zamisliti značajniji rezultat levice u parlamentarnoj borbi bez većeg učešća sindikata. Bakić smatra da su sindikati u velikoj meri „truli“, iako kako kaže „u njima veoma vrednih ljudi ima“.
„Možda treba razmisliti o stvaranju jednog zdravog i borbenog sindikata od zdravih jezgara u postojećim sindikatima; naravno, pod uslovom da ima interesovanja za tako nešto u tim jezgrima. No, takav smeo korak podrazumeva jednu perspektivnu, zdravu i jaku levicu, a u ovom trenutku se sve što sam kazao za sindikate u velikoj meri odnosi i na celu levicu“, smatra Bakić.
Ipak, naš sagovornik kaže da je upoznao bar stotinjak veoma vrednih ljudi na levici, i dodaje:
„To uopšte, bar za početak, nije malo, ali levičari treba da postanu svesni da jedni drugima nisu neprijatelji, nego da su im zajednički neprijatelji prevashodno autoritarni i duboko kriminalizovani režim jednog nepomenika, koji se vraća radikalno-desničarskim ideološkim korenima, a nakon njega i ostale desničarske organizacije (u koje ubrajam i veći deo koalicije „Srbija protiv nasilja“, koji predstavlja deo kapitalističke oligarhije)“.
Bakić poručuje da je za politički rad potrebna bar minimalna disciplina svih u njega uključenih, a ne samo dobra volja.
„Naravno, to ne znači da levica treba da bude autoritarna! Naprotiv, ona mora da bude demokratskija od svega što postoji na desnici. Istovremeno, međutim, ona mora da dostigne akciono jedinstvo, da ne vodi debilne rasprave na društvenim mrežama, naročito ne one koje se bave pitanjem ko je veći levičar i ko uopšte nije levičar, da ne daje municiju političkim protivnicima, jer ako to nije kadra, onda sasvim izvesno neće ništa postići“, zaključuje Bakić.
M.M.
