Portparolka političke platforme Solidarnost za Mašinu komentariše da poziv javnosti na javne konsultacije o Predlogu zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije znači da vlasti ne odustaju od namere da ovaj zakon usvoje. Za Solidarnost je sporno i to što se konsultacije organizuju usred leta, kada su mnogi na odmoru:
„O stvarima koje su u najdubljem interesu javnosti ne odlučuje se u kratkim rokovima i za vreme letnjih pauza, da bismo na jesen imali zakone koji prolaze ispod žita“.
„Sve to svedoči o bezobzirnom ponašanju vlasti prema javnom interesu. Dakle, niti odustaju, niti javne konsultacije stavljaju u vreme kada javnost ima mogućnost da na to reaguje. Bezobzirno prema građanima u maniru vređanja naše zdrave pameti. Neće im to proći. Mi nećemo dozvoliti da taj zakon prođe i možete od nas očekivati jaku kampanju preko leta – namera nam je da dođemo do svakog građanina ako treba“, oštra je Lojpur, koja dodaje:
„Ko god da je ‚naručio‘ te zakone – bilo spolja ili iznutra – imaće preko puta sebe nas, odlučne građane“.
Podsetimo, Vlada je krajem maja usvojila Predlog zakona, da bi ga već početkom juna povukla, „na molbu“ predsednika Republike, ali i nakon burnog reagovanja opozicionih, sindikalnih i organizacija civilnog društva koje su iznele tezu da je namera vlasti da ovim zakonom javna preduzeća privatizuju. Među najglasnim akterima bila je upravo Politička platforma Solidarnost, koja je transformaciju javnih preduzeća nazvala „totalnom pljačkom“.
Premijerka Brnabić je oštro odgovorila u medijima i putem društvenih mreža, odbacujući ove tvrdnje.
Javne konsultacije najavljene dve nedelje nakon povlačenja spornog predloga
Nepune dve nedelje nakon što je sporni predlog povučen Ministarstvo privrede je objavilo poziv stručnoj javnosti, organizacijama i drugim zainteresovanim stranama da na predlog zakona dostave primedbe do desetog jula, a 17. jula uzmu učešće u javnim konsultacijama.
Javne konsultacije bi, objašnjavaju pravnici, trebalo da prethode javnoj raspravi i da predstavljaju priliku da se iznesu opštije ideje i predlozi i da polazna osnova za zakonsko rešenje, koja se zatim razrađuje tokom rada radne grupe. U ovom trenutku građane zbunjuje i to što će se na javnim konsultacijama naći predlog, a ne nacrt.
Melanija Lojpur smatra da je reč o institutima u koje građani nisu dovoljno upućeni niti o njima obavešteni, kao i da se vlasti nisu potrudile da ih ni o njima niti o konkretnom predlogu informišu. Zato smatra da namera izvršnih vlasti nije da putem javnih konsultacija otvore društveni dijalog o spornom konceptu transformacije javnih preduzeća:
„Kao što smo već rekli, sve je pod velom letnje pauze u kratkim rokovima, bez jasnog i glasnog informisanja građana u ovom kao i u drugim slučajevima. Javni servis više ne služi za obaveštavanje građana, njihovu edukaciju, već za serviranje jedne propagandne verzije stvarnosti – koja je daleko od realnosti. Ovakvo ‚informisanje‘ javnosti koje vidimo u slučaju donošenja zakona za vakta SNS-a je manipulativno, skriveno i na kraju kriminalno. Ovakav tretman građana je opasan i to im neće proći. Institucije će morati drugačije da funkcionišu“.
Solidarnost ostaje pri ranije iznetom stavu da je transformacija javnih preduzeća de facto put u njihovu privatizaciju, kojoj se dosledno protivi. Kako je za Mašinu iznela Lojpur:
„Ovo je specifičan oblik potencijalnog oduzimanja NAŠIH preduzeća. Naime, mi već imamo zakon o privatizaciji, ali tajkunsko-kriminalnoj kliki treba nešto drugo. Privatizacija preduzeća kroz zakon o privatizaciji zasigurno ne bi bila dobra poruka građanima Srbije. Zato tajkunsko-kriminalni krugovi u sprezi sa SNS vlašću nalaze svoj način da operu novac kroz zakone o upravljanju privrednim društvima. Na koji način pitate se? Promenom forme javnih preduzeća u d.o.o. i a.d., a to ovaj zakon o upravljanju privrednim društvima predviđa, otvara se mogućnost dokapitalizacije javnih preduzeća što zapravo običnim jezikom znači dođe tajkun-kriminalac i dokapitalizuje neko preduzeće kao što su – Putevi Srbije, Nacionalni park Đerdap ili Tara, Poštu Srbije ili Jugoimport SDPR – i postane vlasnik tog preduzeća. Ukoliko su želeli stručnije i valjanije upravljanje javnim preduzećima, vlast SNS je imala mogućnost da to radi već više od jedne decenije. Oni to nisu radili. Nedomaćinsko, bahato i gotovo kriminalno upravljanje sa javnim preduzećima ova odgovorna struktura želi da završi bahatim ukidanjem JAVNOG, čitajte NAŠEG interesa time što će pod krinkom ‚boljeg upravljanja‘ NAŠA preduzeća dati ljudima sumnjivog bogatstva. Ukoliko im to dozvolimo, o našoj sudbini na svim poljima odlučivaće bogati ljudi bez ikakvih skrupula“.
Javne konsultacije se u Srbiji dosledno sprovode nedosledno, zaključak je istraživanja
„Javne konsultacije su proces kojim se javnost i zainteresovane strane uključuju u kreiranje javnih politika. Polazne vrednosti ovog procesa su participativnost i transparentnost – u procesu otvorenom za javnost, nadležni organi zajedno sa ciljnim grupama i zainteresovanim stranama dolaze do rešenja, odnosno definišu željenu promenu. Prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), one su jedan od ključnih regulatornih alata koji se koristi za poboljšanje transparentnosti i delotvornosti propisa i dokumenata javnih politika“, navodi se u istraživanju koje je koordinirao Centar za evropske politike iz 2022.
Obim sprovođenja javnih konsultacija je na niskom nivou, zaključuju stručnjaci. Primera radi:
„Rezultati PAR Monitora 2019/2020 pokazuju da je od 13 analiziranih dokumenata javnih politika, sedam prošlo kroz neki oblik javnih konsultacija (54%), dok je u slučaju zakona udeo konsultovanih u istom posmatranom periodu bio tek nešto iznad jedne trećine, s obzirom da je za 32 od ukupno od 92, sprovedena javna rasprava (35%)“.
Autorke i autori istog istraživanja zaključuju da su javne konsultacije nedovoljno rasprostranjene u kreiranju javnih politika u Srbiji, a da se, kada se sprovode, to često čini pro forma, bez adekvatnog obaveštavanja javnosti i bez obezbeđivanja kvaliteta tog procesa:
„S tim u vezi, u PAR Monitoru 2019/2020 utvrđeno je da nadležni organi ne koriste sve dostupne kanale informisanja u cilju obezbeđivanja što šireg učešća. Dodatno, nijedno ministarstvo ne vodi sveobuhvatnu evidenciju zainteresovanih strana koje su uzele učešće, a pojedinačni izveštaji sa javnih rasprava često ne sadrže ni kompletne liste učesnika“.
Neadekvatno informisanje rezultira i neadekvatnom zastupljenošću zainteresovanih, a dopunjeno je neadekvatnim izveštavanjem sa konsultacija i rasprava, pokazuju istraživanja. Sve ove informacije čine javne aktere još opreznijim i kritičkije nastrojenim u tumačenju poziva na učešće u javnim konsultacijama o Predlogu zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, dajući na snazi argumentima da bi u skiciranom kontekstu Predlog mogao da „prođe“ „ispod žita“.
I.K.
