Ponukani politikama zaborava i revizionizma, sedmoro učenika Treće beogradske gimnazije je odlučilo da upre prstom i zapita jesu li te politike u redu, piše Luka Babić, pokretač udruženja „I mi se pitamo“ u autorskom tekstu objavljenom u listu Danas. „Hteli smo da postavimo pitanje je li pravedno zanemarivati i zaboravljati istorijske činjenice koje su ideološki nepodobne.“
„Imajući u vidu sistem, odnosno prosvetu, koja nam ne pruža ama baš nikakva znanja o SFRJ i njenim vremenima, a vrlo skromna znanja (na granici sa nikakvim) o Drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije, odlučili smo da u okviru škole obeležimo nekadašnji Dan Republike, 29. novembar, na jubilarnu 80. godišnjicu“, navodi se u tekstu.
Cilj je, piše Babić, bio da učenici ove škole vide šta se to zaboravlja i da upitaju ima li tu stvari koje treba negovati: „Narodni heroji su nepodobni, ljudi koji su zaista učinili mnogo za budućnost se brišu. Upravo u to smo hteli da dirnemo. Dokle više da se ideološki nepodobni zaboravljaju!?“ navodi on u autorskom tekstu.
Tako su učenici dizajnirali 14 plakata koji tematizuju tekovine SFRJ, koje su kako se navodi bez sugestija sa strane, osetili zaboravljenim, zajedno sa nekoliko ličnosti čije smo biografije prepoznali kao važne: Prve konferencije Pokreta nesvrstanih, izgradnje Novog Beograda, radnih akcija i slično. Našli su se tu i Moša Pijade, Koča Popović i Stjepan Filipović.
„Pred punim hodnikom učenika, profesorka sociologije je iščupala postere sa zida, zgužvala ih i bacila na pod. Jedan profesor, neki bi rekli uzor svojim učenicima, pokazao je da je u redu uništiti rad učenika ukoliko se vi ideološki ne slažete. E to je problem“, navodi Luka Babić.
Novinarka našeg portala je pokušala da dobije komentar iz Treće beogradske gimnazije o ovim navodima i odnosu prema učeničkoj potrebi za saznavanjem i znanjem, ali i kritičkim preispitivanjem stvarnosti koji najpre na časovima sociologije treba da se usvajaju, ali do objavljivanja ovog teksta nismo uspeli da stupimo u kontakt sa predstavnicima škole.
Povodom osamdesete godišnjice Drugog zasedanja AVNOJ-a, mogli ste da pročitate na Mašini.
I.P.
