Međunarodni dan devojčica u Srbiji posvećen devojčicama ubijenim u OŠ „Vladislav Ribnikar“

Na današnji Međunarodni dan devojčica hiljade žena iz čitavog sveta učestvuje u kampanji „Ova mala devojčica sam ja“ trudeći se da inspiriše devojčice i devojke na njihova veća postignuća. U Srbiji je on posvećen devojčicama ubijenim u OŠ „Vladislav Ribnikar“.

Međunarodni dan devojčica se obeležava svake godine 11. oktobra i predstavlja globalnu platformu za zagovaranje celog spektra prava devojčica, kaže Unicef. Ove godine, u vreme kada vidimo niz pokreta i akcija za ograničavanje prava devojčica i žena i poništavanje napretka po pitanju rodne ravnopravnosti, vidimo posebno teške uticaje na devojčice, piše na sajtu Unicefa. „Od zdravstvene zaštite majki i roditeljske podrške za majke adolescentkinje, do obuke digitalnih i životnih veština; od sveobuhvatnog seksualnog obrazovanja do usluga podrške žrtvama i programa prevencije nasilja; postoji hitna potreba za povećanom pažnjom i izdvajanjem sredstava za ključne oblasti koje omogućavaju devojčicama da ostvare svoja prava i ostvare svoj puni potencijal“, navodi se.

Akademija ženskog liderstva saopštila je danas povodom Međunarodnog dana devojčica, da se od ove godine priključila globalnoj kampanji “Inspiring Girls”, koja se sprovodi kroz direktne razgovore devojčica i poznatih žena koje teže da ostvare svoje snove, potencijale i ambicije.

Jedanaesti oktobar je važan datum, jer pokreće i spaja devojčice i devojke širom sveta u jedinstveni snažan snop koji može svet učini bezbednijim, navodi se u saopštenju na sajtu „Inspiring girls“ kampanje u Srbiji. „Ovaj Međunarodni dan devojčica želimo da posvetimo sećanju na sve izuzetne devojčice ubijene u OŠ „Vladislav Ribnikar“ A.D. (14), A.A. (14), E.K. (13), A.B. (11), M.A. (13), K.M. (12), B.A. (11), S.N. (13). U nadi da se ova tragedija nikada više neće ponoviti, ukazujemo na to da se bezbednost devojčica i devojaka u Srbiji mora poboljšati“, navodi se.

Položaj devojčica: pravo na obrazovanje i napredak

Pored bezbednosti devojčica, potrebno je raditi i na poboljšanju uslova u kojima devojčice žive, obrazuju se i ostvaruju svoje potencijale. Kako se navodi u saopštenju Akademije ženskog liderstva, podaci iz istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije iz 2023. godine pokazuju razlike u zaposlenosti mladih muškaraca i žena. Generalno je više mladih žena nezaposleno, a u uzrastu od 25 do 29 godina ta razlika iznosi gotovo 30 odsto.

Jelena Memet, direktorka Alternativnog centra za devojke za Mašinu kaže da iako bi trebalo da se sve rađamo jednake, svesne smo da to nije tako u realnosti: „startne pozicije devojčica nisu iste, pogotovo ne onih devojčica koje su deo manjinskih grupa, žive u ruralnim područjima ili u lošim materijalnim uslovima.“ Pored klasnih i ostalih razlika, devojčice su od najranijeg uzrasta uslovljene siromaštvom i patrijarhalnim običajima.

Međutim, dodaje Memet, „svesne smo i da postoji sistemska nebriga koja obuhvata svu decu. Prema analizi dosadašnjih preko 600 prijava devojčica za stipendije uzrasta od 8-14 godina, preko 40% živi u lošim materijalnim uslovima, skoro četvrtina njih živi u samohranim porodicama, preko četvrtine devojčica živi u ruralnoj sredini koja predstavlja ograničavajući faktor za razvoj talenata i interesovanja, a preko 10% ima nerešeno stambeno pitanje, ili su bliski članovi domaćinstva lošeg zdravstvenog stanja, što dramatično umanjuje resurse za razvoj devojčica“.

„Znamo da obrazovanje nije besplatno i da nije svima podjednako dostupno“ zaključuje Memet i podseća na kampanju koju Alternativni centar za devojke sprovodi već nekoliko godina, kojom žele da adresiraju da ovi problemi treba da se sistemski rešavaju – „da obrazovni sistem treba prilagoditi potrebama sve dece i da dostupnost obrazovnih sadržaja, putnih troškova za decu koja žive udaljena od gradova, udžbenici, uslovi za učenje budu omogućeni svima bez obzira na različitosti konteksta u kome odrastaju.“

Alternativni centar za devojke već nekoliko godina za redom organizuje kampanju „Podrži Super devojčice“ čiji je cilj afirmacija i podrška obrazovanju devojčica a posebno onih devojčica koje žive u izazovnijim socio-ekonomskim uslovima u Srbiji, podseća Memet. „Kampanju smo organizovale uoči Međunarodnog dana devojčica 11. Oktobra kako bismo podigle svest javnosti o nejednakom položaju devojčica svuda u svetu i podstakle javnost i institucije na sistemske promene u obrazovanju.“

„Moram napomenuti da se na konkurs i ove godine prijavilo preko 200 devojčica, od kojih samo 20 možemo da podržimo. Danas, na Međunarodni dan devojčica, oko podne objavljujemo imena ovogodišnjih stipendistkinja na našim drušvenim mrežama i web sajtu superdevojcice.org. Svečana dodela stipendija obaviće se 21.oktobra u Kruševcu,“ kaže Memet.

Javni govor diskriminatoran prema devojčicama i ženama

U saopštenju Akademije ženskog liderstva se navodi da je javni govor i dalje pun nasilnih, diskriminatornih, seksističkih i mizoginih izjava i stalnog reprodukovanja stereotipa u kojima su devojčice, devojke i žene predstavljene kao slabe, uplašene i nemoćne. Podaci iz „Inspiring Girls“ globalnog istraživanja sprovedenog u junu mesecu, u kom su učestvovale i devojčice iz Srbije, pokazuju da one primećuju manje prisustvo žena u medijima i generalno u javnosti, dodaje se u saopštenju.

Prema podacima ovog istraživanja, 93 odsto devojaka i devojčica je reklo da bi volele da vide i čuju više ženskih uzora u svojoj okolini tokom školovanja, 92 odsto devojaka i devojčica smatra da imaju više profesionalnih opcija u budućnosti kada čuju inspirativne žene koje govore o svojoj poslovnoj karijeri, a 91 odsto devojaka i devojčica kažu da im je važno da vide i čuju žene koje rade različite vrste poslova pogotovo onih koji se smatraju „muškim“.

„Međunarodni dan devojčica povećava svest o mnogim pitanjima i nejednakosti sa kojima se suočavaju devojčice širom sveta. Mnogi globalni razvojni planovi ne uključuju ili ne uzimaju u obzir probleme i potrebe devojaka i devojčica, a mnoga pitanja sa kojima se suočavaju i problemi postaju nevidljivi. To moramo promeniti, jer društva u kojima pojedinke i pojedinci ne mogu da ostvare sve svoje potencijale ne mogu se smatrati za razvijena društva“, navode iz Akademije ženskog liderstva.

I.P.

Prethodni članak

Organizacije sa Zapadnog Balkana zahtevaju da se radnička i socijalna prava uključe u Berlinski proces

Negovateljice i posrednice sa Balkana – prekarnost ženskog rada ruku ženske nesolidarnosti mije

Sledeći članak