Močvare upijaju više ugljenika nego sve šume zajedno – čuvajmo one koje imamo da bi one čuvale nas!

Udruženje „Bela Čaplja 1165“ poziva na šetnju beogradskim močvarnim staništem u subotu, trećeg februara, povodom Međunarodnog dana vlažnih staništa.

Bara Reva

Udruženje „Bela Čaplja 1165“, najpoznatiji kao zaštitnice i zaštitnici Bare Reve na levoj obali Dunava, pozvali su građane da im se trećeg februara 2024. pridruže u šetnji beogradskim močvarnim staništem povodom Međunarodnog dana močvarnih staništa! Ovakvu posetu Bela čašlja organizuje već treći put, sa namerom da kako kroz diskusiju i umrežavanje ljudi iz različitih oblasti radili na zaštiti i očuvanju ovih staništa i podizanju svesti o značaju istih.

Međunarodni dan močvarnih/vlažnih staništa obeležava se 2. februara kada je potpisana Ramsarska konvencija o močvarama kao važnim habitatima ptica močvarica, objašnjavaju čuvari Bare Reve iz Udruženja „Bela Čaplja 1165. Konvencija je potpisana u Iranskom gradu Ramsaru 2. februara 1971. godine kao sporazumna međunarodna saradnja pri zaštiti močvara, dodaju u saopštenju.

Močvare su, skrežu pažnju, od izuzetnog značaja za ribe, vodozemce, gmizavce, ptice i sisare jer obezbeđuju sklonište i izobilje hrane, bezbedno mesto za mrest, polaganje jaja, razvoj larvi, gnežđenje, odmor pri migraciji , pojilo, lov, koridor za kretanje.

Močvare upijaju 30% kopnene mase ugljenika – više od svih šuma zajedno!

„Ali ne samo to! Iako močvare pokrivaju samo 3% naše planete, one poniru oko 30% ukupne kopnene mase ugljenika, što je dvostruko više nego što to čine sve šume sveta zajedno! Samo se u ovim staništima ugljen-dioksid skuplja kako iznad površine putem biljaka foto-sintezom, tako i ispod površine u tresetu“, konstatuje se u saopštenju Bele čaplje.  

Aktivisti pojašnjavaju da  treset ili močvarno blato nastaje razgradnjom mahovina, trave, stabala u ovim područjima, te da se u njegovim slojevima zadržava ugljenik koji ostaje tu hiljadama godina. „Ovakav način poniranja ugljen – dioksida je deset puta delotvorniji i dugovečniji nego kada se proces dešava iznad površine tla“.

„Međutim, ni tu nije kraj ekološkim uslugama koje nam ova staništa pružaju potpuno besplatno! Voda se u ovom zemljištu filtrira, oslobađa metala i različitih zagađenja, kroz podzemne vodotokove, uz pomoć korenja biljaka i tako filtrirana produžava u velike vode“, kažu iz Bele čaplje.

Kako dodaju, zemljište u ovim staništima je poput sunđera i ima sposobnost apsorpcije ogrome količine vode tako da pri visokom vodostaju ili obimnim padavinama zadržava vodu u sebi, usporava je i na taj način nas štiti od poplava i sprečava eroziju tla. Sa druge strane, ukoliko je suša, ovo zemljište biljkama pruža neophodan izvor vlage.

Na svetu je uništeno 90% vlažnih staništa

Iz Bele čaplje naglašavaju da je jako važno širiti svest o značaju ovih područja i raditi na njihovoj zaštiti. Kako naglašavaju:

„Na svetu je do sada uništeno oko 90% močvarnih staništa kao posledica ljudske aktivnosti za potrebe poljoprivrede i izgradnje, međutim, danas se zbog uvida u važnost ovih staništa radi na njihovoj zaštiti, dok se u Skandinavskim zemljama radi na rehabilitaciji davno isušenih močvarnih staništa“.

Važnost močvarnih staništa je ranije bila sasvim nepoznata. One su nekoliko vekova tretirane kao površine koje samo treba „očistiti“ i „disciplinovati“. Nažalost, tretman močvara kod nas kaska za naukom i praksom u razvijenim zemljama.

Podsetimo, razumevanje značaja plavnih šuma i vlažnih staništa je bila osnova za organizovani otpor izgradnji pristupnica za novi most u ovom Sadu i izgradnji Novog Sada na vodi na uštrb vlažnih staništa Šodroša, Ribarca i Kameničke ade. Ovaj otpor je 2022. ugušen brutalnom silom. Bara Reva u Beogradu je zamalo žrtvovana izgradnji Beograda  na vodi, iz kog su  tone građevinskog otpada nelegalno izručivane u močvarno stanište, sve dok se građani tome nisu pobunili i kamione zaustavili telima. Sudbina još jednog beogradskog staništa, „beogradske Amazonije“ Beljarice, zasad je neizvesna.

„U Srbiji imamo 11 Ramsarskih područja, a u Beogradu imamo izuzetno važna vlažna staništa a to je leva obala Dunava (Reva i Beljarica) i za njih možemo reći da su to važna močvarna staništa u urbanoj sredini koja svakakvo treba sačuvati od industrijalizacije, urbanizacije ili bilo kog drugog vida degradacije! “, poručuju iz  Bele čaplje.

I.K.

Prethodni članak

Šetnje su nedelatni surogati štrajkova, kaže profesor Todor Kuljić

Ubijanje novinara i ubijanje pravde – protest zbog oslobađanja optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije

Sledeći članak