„Može li sunce ogrejati siromašne“ – iskustva dve solarne elektrane u Srbiji

Seriju razgovora „U istoj vatri – energetsko siromaštvo i zelena tranzicija“ Ministarstvo prostora nastavlja prikazom iskustva dve solarne elektrane u Srbiji, preprekama i mogućnostima za širu implementaciju kao korak ka smanjenju energetskog siromaštva.

U okviru serije razgovora „U istoj vatri – energetsko siromaštvo i zelena tranzicija“ Ministarstvo prostora ugostilo je Bojana Gajića iz Platforme za energetsku tranziciju iz Niša gde je skoro napravljena prva takva elektrana na krovu udruženih stambenih zajednica i Sašu Petrovića iz Energetske zadruge Elektropionir koja je realizovala solarne elektrane u selima Stare planine.

Razgovor pod nazivom „Može li sunce ogrejati siromašne“, osim zajedničkih izazova ove dve solarne elektrane, dotakao se i pitanja mogućnosti demokratizacije električne energije i uloge države u energetskoj tranziciji.

Solarna elektrana u Nišu

Najveća i jedna solarna elektrana ovog tipa u Srbiji od februara 2024. godine obezbeđuje struju za zajedničke potrebe stambene zajednice u Nišu. Specifičnost ove zajednice nije samo što obuvata tri zgrade, već i što iziskuje mnogo više struje od prosečnih potrošača.

Realizaciju projekta „Fotonaponska solarna elektrana sa punjačima za električna vozila – stambeni kompleks MAGDON Niš“ je podržao UNDP Srbija kroz projekat „Pravedna zelena tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji“ koji finansira Vlada Japana, a sprovodi UNDP Srbija u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije. Budžet projekta je iznosio USD 93.817,97, uz sredstva donatora u iznosu od USD 40.000,00. Projekat su realizovali Centar za Održivi Razvoj Energetike – CORE d.o.o. Niš i stambena zajednica Patrisa Lumumbe 49, 51, 53 Niš.

U okviru projekta je instalirano 149 fotonaponskih panela, ukupne snage od 74,5 kWp, kao tri punjača za električna vozila sa 4 mesta za punjenje, pojedinačne snage 22 kW.

Kako se EPS prvi put susreo sa ovakvim projektom, procedure i odobrenja zahtevali su značajno vreme, tako da je sam proces trajao skoro godinu dana.

„Mi se nadamo replikaciji ovog projekta, zato smo ga i realizovali najviše. Jedno jesu benefiti same stambene zajednice ali drugo su i benefiti celog društva sa ovakvim projektima. Ja očekujem da će se ovaj projekat brzo replicirati i u drugim stambenim zajednicama, međutim ne očekujem da to budu kapaciteti ovakvog obima. Očekujem da će to biti između 10 i 20kW fotonaponskih elektrana na krovovima a da će ovako sveobuhvatan projekat doći tek za nekoliko godina“, smatra Gajić.

Na pitanje kako je pokrenut Centar za održivi razvoj energetike, Gajić objašnjava kako su se kao grupa entuzijasta okupili sa idejom da pospeše pokretanje energetske tranzicije na lokalu. „Skupilo se nas nekoliko iz različitih sfera, jedan je profesor sa univerziteta, ja imam neko iskustvo u javnom sektoru i svi smo dosta radili sa građanima po mnogim pitanjima i prepoznali smo da nedstaje razvoj kapaciteta u lokalnim zajednicama za ove teme, tako da smo pokrenuli uopšteno celu priču“, za Mašinu navodi Gajić.

Solarna Stara

Energetska zadruga Elektropionir pokrenula je projekat Solarna Stara u proleće 2022. godine u saradnji sa meštanima sela Dojkinci i Temska i gradom Pirotom, s ciljem postavljanja prvih zadružnih solarnih elektrana u Srbiji. Izgradnja solarnih elektrana sada je u završnoj fazi, a u julu 2023. solarni paneli su uspešno instalirani na krovove u oba sela.

Kako su meštani Stare planine ranije imali iskustva sa inovativnim projektima poput mini hidroelektrana, Elektropionir je insistirao na pristanku meštana i zajedničkom donošenju rešenja u odnosu na njihove potrebe. Tako su nastale proizvođačke elektrane koje će donositi profit lokalnom stanovništvu od prodaje struje u narednih 25 godina.

Kao najveće prepreke sa kojima su se susreli, Saša Petrović iz Elektropionira navodi nedostatak političke volje i vizije, a time i finansijske podrške, kao i nedostatak (kompetentnog) kadra.

Može li sunce ogrejati siromašne?

Nakon razgovora u Ministarstvu prostora zaključak je bio: da, sa jednim velikim „ali“.

Demokratizacija proizvodnje energije zahteva aktivno učešće građana, kako kroz finansijske investicije, koje se isplate kroz smanjenje računa tokom godina ali i osvešćuju potrošače o njihovim navikama u potrošnji energije. Ipak, kako bi se ovaj proces olakšao i učinio dostupnim svima, ključna je podrška vlade i institucija.

Saša Petrović iz Elektropionira je istakao da se energetska tranzicija ne može dogoditi bez podrške države i da država mora biti najveći ulagač.

„Mi jesmo siromašna država naspram Zapadne Evrope, ali ako možemo izdvojiti dvesta miliona evra za izgradnju novog stadiona onda možemo te pare da damo u neke subvencije za energetsku efikasnost. Mislim da je pitanje pametne distribucije i redistribucije postojećih resursa“, istakao je Petrović.

Kada su stambene zajednice u pitanju, osim okupljanja što većeg broja stanara radi ulaganja u projekat, Gajić navodi i načine kako stambene zajednice mogu prikupiti potrebna sredstva.

„Mnoge stambene zajednice već imaju sredstava, ili kroz uštede koje su ostvarili ili kroz plaćanje nekih dadžbina od strane stanara, izdavanja krova ili lokala. One koji nemaju ta sredstva uputio bih da se zaduže u banci. Međutim, problem je u tome što banke vide stambene zajednice kao rizične klijente. Druga varijanta je da nađu neku kompaniju kao što je Centar za održivi razvoj i energetike Ii još nekoliko kompanija koje se bave tim ESCO modelima finansiranja po kojim kompanija preuzima rizik i finansiranje, a stambena zajednica isplaćuje nakon što se razvije projekat i nakon što se ostvari ušteda na računu. Taj rizik koji preuzima banka ili firma bi sigurno bio prihvatljiviji ukoliko bi se veći broj stanara odlučio za takav projekat. To bi bila prva moja sugestija – ukoliko se kreće s tim projektom da se dođe do što većeg broja stanara koji su za. Po Zakonu o stanovanju postoji neko tumačenje da to treba da bude 51% stanara, ali ja smatram da to treba da bude dvotrećinska večina, međutim i to vrlo često nije dovoljno. Jednostavno – dešava se i da se neki stanari predomisle’’, za Mašinu objašnjava Gajić.

Kao još jednu prepreku u zelenoj tranziciji, Gajić vidi otpor ljudi i nespremnost za ulaganje u ovakve projkete, jer „čekaju neko bolje vreme“. Predstavik Platforme za energetsku tranziciju iz Niša smatra da ljude treba ohrabrivati da sada počnu da razmišljaju o prelasku na solarnu energiju jer, kako navodi, za 10-15 godina može da se pojavi nešto novo na tržištu.

A.G.A.

Prethodni članak

Porast femicida: Koja je uloga novinara?

Zbog Beograda na vodi ništa od povezivanja Savskog keja s Ušćem

Sledeći članak